MEĐUSOBNO PRIZNANJE SRBIJE I KOSOVA STARA AMERIČKA PRIČA: Čestitka je Bajdenov odgovor na sve češće pominjanje razgraničenja

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da međusobno priznanje koje je predsednik SAD , Džo Bajden spomenuo u čestitki povodom Dana državnosti Srbije, a  koju je uputio predsedniku Aleksandru Vučiću, “nije novost”.

-Sa tom idejom zapadne zemlje su istupale još 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost . I 2011. godine govorilo se o tome, a 2014. članice Kvinta grupe su takođe govorile o tome. Ovo nije nikakvo iznenađenje, to je američki stav, koji je Bajden izneo još pre nekoliko godina prilikom posete Beogradu. Sada ga je samo ponovio – ocenio je Janjić za „Glas javnosti“.

On je naveo da će „Amerika nastaviti da vodi politiku međusobnog priznanja Kosova i Srbije, a podršku će potražiti od Brisela i Berlina kako bi izvršila pritisak na zemlje Evropske unije koje do sada nisu priznale Kosovo“.

-Jasno je da se Srbija i Amerika ne slažu o pitanju priznanja Kosova. Međutim, ne bi se trebalo fokusirati samo na taj deo pisma , već i na ono što se odnosi na podršku Srbiji na putu ka evropskim integracijama. Da budemo pošteni, Bajdenova i Trampova politika prema Kosovu se ne razlikuju mnogo. Tramp je samo koristo termin „normalizacija odnosa“, dok Bajden izgovara jasno i direktno šta hoće- objasnio je Janjić.

On je ocenio da se „poslednjih sedmica u domaćim medijima sve češće pominje priča o promeni granica, a da se o tome govorilo i prilikom posete predsednika Srbije Francuskoj i sastanaka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom“.

-Ipak je čestitka odgovor na ono što se poslednjih sedmica pojavljuje u domaćim medijima , a što se odnosi na promenu granica o čemu je predsednik Srbije pričao i sa francuskim kolegom. Veliki deo međunarodne javnosti nije bio zadovoljan sa tim kako se Makron s lakoćom poigrava sa razgraničenjem. Ono što je Bajden napisao u čestitki je neka vrsta poruke koja je obračun sa pričom o razgraničenju– rekao je Janjić.

On je ocenio da „bez obzira šta pričaju naši političari, nema empirijskih dokaza da se nekom žuri da izdejstvuje međusobno priznavanje Srbije i Kosova“.

-Političari i na Kosovu i u Srbiji koriste ovo za unutrašnje potrebe. Na Kosovu idu izbori i njima je ovo pismo dobro došlo. Srbija neće morati direktno da prizna Kosovo, ali se od nje očekuje da ne ometa njegovo članstvo u međunarodnim institucijama. Lično mislim da će dalji pregovori zavisiti od toga kako se Beograd bude spremio. Ako krene sa špekulacijama i pričama o razmeni teritorije ne mislim da će se priča po nas dobro završiti. Srbija mora napravi jasnu strategiju koju će da usvoji parlament i da se ta strategija poštuje tako što će Vladi Srbijebiti  dato da bude glavni pregovarač o Kosovu- rekao je Janjić.

Janjić zaključuje da „Srbija bez obzira šta da bude neće moći da preživi bez sigurnih kredita, a  taj novac, što svi znamo, dolazi sa zapada, pa bi o tome trebalo misliti kada se povlače određeni potezi“.

Predsednik Centra za evropske alternative Aleksandar Mitić u izjavi za naš portal nabvodi da je „Bajdenovo pismo samo prividno diskontinuitet sa politikom prethodne administracije“.

-Suštinski svaka američka administracija ima za cilj da dovede do kraja puta ono što je Vašington zacrtao od agresije na Srbiju 1999. godine,a to je međunarodno priznanje takozvane države Kosovo. Razlika je samo u taktici i načinu na koji Srbiju treba privoleti da se odrekne Kosova. Bajdenova poruka jeste brutalna, ali dosledna američkim interesima- kaže Mitić.

On je naveo da Srbija po tom pitanju mora da ima jasan stav.

-Srbija mora vrlo jasno da naglasi da nikakvi pregovori koji bi vodili priznanju takozvane države Kosovonisu mogući- ma ko ih vodio i u kakvom i u kakvom formatu oni bili. To bi trebalo da bude poruka Bajdenu i Merkelovoj, odnosno Lajčaku- zaključio je Mitić.

Rana čestitka američkog predsednika Džozefa Bajdena za Dan državnosti,koji Srbija slavi na Sretenje 15. Februara, kako je to rekao i  sam predsednik Aleksnadar Vučić, “nije bila prijatna”.

Bajden je između ostalog,  u pismu čestitki povodom Dan državnosti Srbije pozvao na priznanje Kosova.

Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden uputio je juče pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, čestitajući mu Dan državnosti i, između ostalog, pozivajući na sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje.

„I dalje ostajemo nepokolebljivi u podršci cilju Srbije u pogledu evropskih integracija i pružamo vam podsticaj da i dalje preduzimate teške korake ka postizanju tog cilja - uključujući uvođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje”, navedeno je u pismu.

Reagujući na ovu poruku, Vučić je medijima u Beogradu kazao da je Srbija spremna da nastavi dijalog sa Kosovom, ali da ga neće priznati. Predsednik Srbije je kazao da međusobno priznanje ne stoji u aktu nijedne svjetske organizacije, dodajući da mu je jasno da je to nova američka politika.

-Mi razumemo da je to nova američka politika. Bio je pokušaja da se taj termin nametne kao nešto što je trebalo da prihvatimo kao konačno rešenje u Vašingtonu. Već sam jednom u lice rekao šta mislim o priznanju i moj odgovor neće biti drugačiji-, istakao je Vučić. On je dodao da „nije prijatno“ što je jasno da će američka spoljna politika ići u pravcu priznavanja nezavisnosti Kosova.

Sa druge strane, Bajdenovo pismo je izazvalo poztivne reakcije u Prištini. Vršilac dužnosti premijera Kosova Avdulah Hoti zahvalio se Bjadenu i dodao da je pismo garancija za teritorijalni integritet Kosova.

Kosovska ministarka spoljnih poslova i dijaspore Meljiza Haradinaj Stubla takođe je pozdravila “nepokolebljiv” stav SAD o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije.

Ona je ocenila da je bez aktivne uloge Vašingtona “teško zamisliv” konačni sporazum sa Srbijom.-

-Kao ministarka spoljnih poslova i dijaspore, neprekidno sam tražila aktivnu i odlučujuću ulogu SAD u konačnom dijalogu sa Srbijom. Samo uz učešće SAD, sa njihovim nepokolebljivim stavom da treba postojati uzajamno priznavanje, može se postići konačni sporazum koji bi doprinio miru i stabilnosti u regionu i šire -, navela je ministarka.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU