ŠTA JE KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIJSKA GROZNICA : Kakvi su simptomi i da li je već stigla u Srbiju?
Autor: Glas javnosti
Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica izaziva teške epidemije a virus se prenosi na ljude bilo ubodom krpelja ili kontaktom sa krvlju ili tkivima zaraženih životinja
Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica izaziva teške epidemije virusne hemoragične groznice i ima stopu smrtnosti do 40 odsto. Virus se prvenstveno prenosi na ljude preko krpelja i stoke, a do prenošenja sa čoveka na čoveka može da dođe usled bliskog kontakta sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba. Za ovaj virus ne postoji vakcina ni za ljude ni za životinje.
Krimska-kongo hemoragična groznica široko je rasprostranjena bolest uzrokovana virusom krpelja (Nairovirus) iz porodice Bunyaviridae. Virus izaziva teške epidemije virusne hemoragijske groznice, sa stopom smrtnosti od 10 do 40 odsto i javlja se na području Afrike, na Balkanu, na Bliskom istoku i u azijskim zemljama.
Virus krimsko-kongo hemoragične groznice javlja se među divljim i domaćim životinja kao što su goveda, ovce i koze. Životinje se inficiraju ubodom zaraženih krpelja i virus ostaje u njihovom krvotoku oko nedelju dana nakon infekcije, omogućavajući da se ciklus krpelj-životinja-krpelj nastavi kada ugrize drugi krpelj.
Virus se prenosi na ljude bilo ubodom krpelja ili kontaktom sa krvlju ili tkivima zaraženih životinja tokom i neposredno nakon klanja. Većina slučajeva zaraženih su ljudi koji se bave stočarskom industrijom, kao što su poljoprivredni radnici, radnici u klanicama i veterinari. Do prenošenja sa čoveka na čoveka može doći usled bliskog kontakta sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba. Bolničke infekcije takođe mogu da se pojave usled nepravilne sterilizacije medicinske opreme, ponovne upotrebe igala i kontaminacije medicinskog materijala.
Dužina inkubacionog perioda zavisi od načina dobijanja virusa. Nakon infekcije ubodom krpelja, period inkubacije je obično jedan do 3 dana, a najviše 9 dana. Period inkubacije nakon kontakta sa inficiranom krvlju ili tkivima je obično 5 do 6 dana, sa dokumentovanim maksimumom od 13 dana.
Početak simptoma je iznenadni, sa groznicom, mijalgijom (bol u mišićima), vrtoglavicom, bolom u vratu i ukočenošću, bolom u leđima, glavoboljom, bolom u očima i fotofobijom (osetljivost na svetlost). U prvoj fazi se mogu javiti mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku i grlu, praćeni oštrim promenama raspoloženja i konfuzijom. Posle 2 do 4 dana, uznemirenost može da bude zamenjena pospanošću, depresijom i malaksalošću, a bol u stomaku može se lokalizovati u gornjem desnom kvadrantu, sa uočljivom hepatomegalijom (uvećanjem jetre).
Ostali klinički znaci su tahikardija (ubrzan rad srca), limfadenopatija (uvećani limfni čvorovi) i petehijalni osip (osip izazvan krvarenjem u kožu) na unutrašnjim površinama sluzokože, kao što su usta i grlo. Petehije mogu da ustupe mesto većim osipima zvanim ekhimoze i drugim hemoragijskim fenomenima. Teško bolesni pacijenti mogu da dožive brzo pogoršanje funkcije bubrega, iznenadnu insuficijenciju jetre ili plućnu insuficijenciju nakon petog dana bolesti.
Stopa mortaliteta od Krimske-kongo hemoragične groznice je približno 30 procenata, a smrt se javlja u drugoj nedelji bolesti. Kod pacijenata koji se oporavljaju, poboljšanje obično počinje devetog ili desetog dana od početka bolesti.
Antivirusni lek ribavirin korišćen je za lečenje Krimske-kongo hemoragijske groznice a i neke oralne i intravenske formulacije pokazale su se efikasnim.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
