ZABRANILI SIROMAŠNOJ DECI KOJA NISU PLATILA DA JEDU U ŠKOLI: 'Nije fer da jedu, zbog onih koji su platili'

Ako bi nečiji roditelji bili toliko siromašni da im deca zbog toga nisu mogla ići na ekskurziju ili kupiti neku važnu knjigu, razred bi se na podsticaj škole samoorganizovao i sakupio novac, posebno pazeći pritom da se ne zna koliko je ko dao u zajednički budžet.

Ime predmeta već je odavno zaboravljeno. Zvao se „Solidarnost“. I svaka je učiteljica ili učitelj, svejedno, posebnu pažnju pridavao baš njemu, razvijajući osećaj empatije kod dece kako bi naučili da pomažu onome ko nema.

Davno je to bilo. Pre tranzicije kojom se društvo iz socijalističkog želelo preoblikovati u kapitalističko, u kojem dominira sreća pojedinca. Solidarnost je u međuvremenu zaboravljena. Ostala je zarobljena kao relikt prošlosti. Poput mane koju valja što pre zaboraviti i prevladati ili barem sakriti, jer se lako može protumačiti kao znak nemoći da se preživi u novom društvenom poretku u kojem naprosto nema mesta za slabiće i u kojem uspevaju isključivo najjači.

Da se ne zavaravamo, uprkos proklamovanom državnom modelu i tada je bilo onih koji nisu želeli pomoći. Bili su, međutim, u manjini pa bi se suočeni sa solidarnom većinom, ipak priklonili i učestvovali. Danas je situacija drugačija. Sve se preokrenulo, pa je nekadašnja manjina postala većina i obrnuto. Tržišni odnosi, u koje smo pohrlili kao guske u maglu, tako traže.

Poslednji primer koji dobro ilustruje šta nam se dogodilo u zadnjih 30 godina dolazi iz Draganića, nedaleko od Karlovca. U osnovnoj školi u prvi razred ide i četvero đaka čiji roditelji finansijski, u najmanju ruku, ne stoje baš najbolje pa nisu plaćali školsku prehranu, zbog čega im je direktorka, nakon povratka u klupe posle krize s virusom, zabranila da jedu pripremljene obroke s ostalim učenicima.

Dok su deca jela svoje namaze s kruhom i pila čaj – sve zajedno vrednosti ni 0,7 evra po obroku – njih četvero su ih gledali gladnim očima. Kako u deci ipak ima malo više osećaja nego kod odraslih, jedna devojčica pokušala im je pomoći i podeliti svoj obrok s njima, na šta je odmah reagovala učiteljica kojoj je direktorka dala jasnu direktivu da onaj ko nije platio – ne može ni jesti. Valjda zato jer po njoj svet naprosto tako funkcioniše.

Ta bi priča, kao i mnoge slične pre nje verovatno ostala u lokalnim okvirima da se nije javila majka devojčice koja je želela da podeli obrok. Red je da joj ovde zabežimo ime. Radi se o Meliti Sudar Begov koja nije želela pristati na to da u 21. veku deca budu gladna zbog nekoliko kuna. Prijavila je slučaj školskom savetniku za decu i zatražila inspekcijski nadzor, a o svemu je obavestila i saborskog zastupnika romske nacionalnosti Veljka Kajtazija, s obzirom da su – kako tvrdi – deca Romi, a oni u Draganiću nisu omiljeni.

“Nije fer da jedu”

Nakon prijave priča se zakotrljala i po lokalnim, a onda i nacionalnim medijima u Hrvatskoj, pa je reagovala direktorka Marica Jurčić, koja decenijama  vodi tu školu. Iskreno se začudila zašto se svi čude i u skladu s tržišnom logikom objasnila o čemu se ovde radi. Kako je kazala, bio je prvi dan škole nakon zabrane zbog pandemije s korona virusom. Nisu znali koliko dece će doći pa su pripremili namaze i čaj.

Među decom je bilo i onih čiji su roditelji dužni za obroke još od prošle godine i dug još uvek nisu platili iako ih je ona više puta i usmeno i pismeno upozoravala na to. Ne bi, kaže, bilo fer prema onima koji su platili da ovi koji nisu, jedu zajedno s njima.

Imaju oni, dodaje i to, program pomoći deci slabijeg imovinskog stanja, ali u njega nisu uključeni prvačići. Kaže i da škola ne prima nikakve subvencije za prehranu. Kaže i da joj je žao zbog svega, izvinila se i u svoje ime i u ime škole koja ima problema s prijavom na časove i predložila da država ubuduće plati obroke svima. I, na kraju, da u školu ne ide nijedno dete romske nacionalnosti.

Majku solidarne djevojčice celi slučaj podstakao je da raskine ugovor sa školom o prehrani deteta. Sutradan je kupila pet peciva i pet sokova za oštećenu decu i svoje dete. Donacija je prvi dan prihvaćena, ali su nakon spornog događaja deca počela donositi svoju hranu u školu. Pobunili su se ostali roditelji koji su zatražili hitan sastanak i stali na stranu direktorke, pitajući se kakve interese u svemu ovome ima majka Melita Sudar Begov, jer - naglasili su - svako je dužan ispunjavati svoje ugovorne obaveze, s obzirom da je svima u Hrvatskoj zagarantovana jednakost u pravima, ali i u obvezama.

I zaista, kakve je interese imala pobunjena majka koja, eto, još nije shvatila da je dete „ugovorna obaveza“.

-Pitaju me koji je moj interes? Moj interes je bolji svet- kazala je.

(Izvor: Krtica.net)

SKINI APLIKACIJU