KURTI MOŽE SAMO DA SANJA: Postoje pritisci na Grčku, ali priznanje tzv. "Kosova" je daleka mogućnost
Autor: Glas javnosti
Grčka ima veoma čvrstu poziciju oko Kosova i Metohije.
Svakako da postoje pritisci partnera na Grčku, posebno Nemačke i SAD da dođe do priznanja Kosova, ali, rekao bih da je grčko priznanje Kosova daleka mogućnost, kaže Vasilis Nedos, spoljnopolitički komentator iz Atine.
Poslednjih meseci između Grčke i Albanije došlo je do priličnog zatezanja odnosa zbog slučaja grčkog gradonačelnika albanskog grada Himare, a uz to i do spekulacija da bi Atina mogla da "smekša" stav prema Kosovu, ne bi li na drugoj strani rešila probleme koje ima sa Albanijom u svoju korist.
Nedos, međutim, kaže za naš portal da ove dve teme nisu povezane i da nije siguran da će Grčka napraviti korak u pravcu priznanja tzv. "Kosova".
„Grčka ima veoma čvrstu poziciju oko Kosova. Pre oko godinu i po otvorena je kosovska Kancelarija za trgovinu i prisustvo Kosova u Atini je diplomatski nadograđeno ali to je ono koliko možemo da učinimo. Dok god zemlje kao što su Španija ili Rumunija, da ne pominjem manje kao Kipar ili Slovačka, ne priznaju Kosovo, nisam siguran da će Grčka napraviti korak u pravcu priznanja. Rekao bih da je grčko priznanje Kosova daleka mogućnost“, kaže Nedos.
Iako kosovski zvaničnici često govore da će od pet EU zemalja koje ne priznaju Kosovo, Grčka biti prva koja će da načini taj korak, on kaže da to sluša najmanje poslednjih pet godina, ali da se to još nije desilo.
„Očekivano je da kosovski zvaničnici imaju takav stav. Dug je put da bi se tako nešto desilo, ne mislim da bilo šta slično trenutno predstoji. U ovom trenutku očekivao bih dalju saradnju između Kosova i Grčke, možda u vidu nekih vojnih vežbi u okviru Nato, jer je Grčka član Nato, a Nato garantuje bezbednost na Kosovu. Nešto tako može da se desi. Takođe, postoje grčke kompanije koje su zainteresovane za energetske projekte ili ekonomsku saradnju sa Kosovom, ali priznanje kosovske državnosti je nešto daleko“, uveren je Nedos.
Grčko-albanski odnosi, kaže Nedos, sasvim su druga tema.
"Himara je grad na jugu Albanije koji je za Grčku važan jer tamo živi grčka autohtona manjina, oni žive oduvek tamo. To je takođe mesto od velikog turističkog značaja i tamo albanska vlada ima investicione planove. Početkom maja u Albaniji su odžani opštinski izbori, a nekoliko dana pre izbora Beleri, kandidat za gradonačelnika, je uhapšen pod optužbama da je plaćao birače da glasaju za njega.
Grčka vlada se otpočetka zbog toga žalila i već sedam meseci imamo problem sa Albanijom oko ove teme. Grčka kaže da albanske vlasti treba da dopuste Beleriju da položi zakletvu kao gradonačelnik, jer je izabran za gradonačelnika Himare, iako su ga uhapsile albanske vlasti, a da onda njihovi sudovi nezavisno odluče da li je bilo korupcije ili ne, što i nije posao Grčke. Beleri, smatraju, treba da ima pravo na fer suđenje i da se poštuje prezumpcija nevinosti", objašnjava Nedos kako je došlo do spora između Atine i Tirane koji je doveo do toga da Grčka nije dozvolila nastavak pristupnih pregovora EU i Albanije.
Dodaje da je za Grčku slučaj Beleri povezan sa pitanjem vladavine prava.
"Obe strane drže se svojih pozicija. Grčki premijer Micotakis rekao je posle Evropskog saveta da slučaj Beleri nije bilatelarno pitanje između Grčke i Albanije već da je povezan sa vladavinom prava i evropskim akijem, dok je nasuprot tome Edi Rama rekao da je za njegovu vladu ovo bilateralno pitanje koje nema veze sa pristupnim pregovorima EU. Grčka nema interes da blokira pristupne razgovore za Albaniju ali vladavina prava i poštovanje prava Grka u južnoj Albaniji je za grčku vladu veoma važno“, poručuje Nedos.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
