UCENA ZA SRBIJU: Kako je priznanje Kosova i Metohije postalo obavezujuće za članstvo u EU
Autor: Glas javnosti
Iako se slogan „Kosovo ili EU“ pojavila veoma rano u analitičkim papirima koji su se posle 2000. bavili budućnošću Balkana, dugo su evropski predstavnici kao i zvaničnici evropskih država tvrdili da Kosovo nije uslov za članstvo Srbije u EU, pa čak i posle jednostrano proglašene nezavisnosti 2008.
To su, recimo, 2009. činili Havijar Solana, komesar Oli Ren, francuski minister spoljnih poslova Bernar Kušner i mnogi drugi.
Zaokret je nastao u Nemačkoj 2010. odnosno 2011. Još 2010. ambasador Nemačke u Srbiji, Volfram Mas, govorio je da Evropa ne postavlja kao uslov Srbiji priznanje nezavisnosti Kosova za napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Najjasniji i eksplicitan izraz te nove politike, predstavljen je prilikom posete delegacije nemačkih parlamentaraca Srbiji u junu 2011. godine. U delegaciji su bili Roderih Kizeveter koji je i dalje član nemačkog parlamenta u ime CDU, isto kao i Peter Bajer, dok je Uta Capf iz redova Socijaldemokratske partije bila članica Bundestaga od 1998. do 2013.
Tom prilikom predstavljena je platforma odnosa prema Kosovu i „mape puta“ koja je na snazi sve do danas kao predlog EU, odnosno kao nemački predlog, nazvan predlog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su kasnije odobrili Francuska i Evropska unija.
Dragan Bisenić (Foto: Jutjub)
„Početak pregovora o prijemu Srbije u Evropsku uniju (EU) neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, ali će do kraja tog procesa Srbija faktički morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU“, rekao je u Beogradu Kizeveter, što su potvrdili i ostali članovi delegacije.
"Na kraju pregovora o priključenju faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU", rekli su poslanici Bundestaga u Beogradu.
Oni su takođe predstavili i kako se očekuje da to priznanje bude izvedeno. Objasnili su da će pregovori o prijemu Srbije u EU početi i biti završeni i bez formalno pravnog (de iure) priznanja nezavisnosti Kosova koje jeste poželjno, ali u svakom slučaju moraju biti prihvaćena neka rešenja koja će značiti faktičko (de facto) priznanje kosovske nezavisnosti, o čemu se sada govori.
Prema njihovim rečima, faktičko priznanje nezavisnosti Kosova podrazumevalo bi pored ostalog prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama, i to je ono što će Srbija do završetka pregovora o članstvu u EU morati da ispuni.
Naveli su da je pitanje priznanja nezavisnosti Kosova ključno i ukazali da se članice EU u svojim procenama pridržavaju stava Međunarodnog suda pravde u Hagu čija je odluka o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti podstakla priznanja Kosova.
"Razgovori (Prištine i Beograda) moraju da se nastave, a na kraju tih razgovora moraće da stoji i priznanje. To se podrazumeva", rečeno je tada beogradskim novinarima uz ocenu da je jasno da se sporna pitanja ne mogu rešiti preko noći, već da je za to neophodno nekoliko godina.
Kizeveter, čija je izjava o nemačkom očekivanju da će tokom ili na kraju pregovora o članstvu u EU Srbija priznati nezavisnost Kosova izazvala burne reakcije u Beogradu, rekao je kasnije da su on i njegov kolega Peter Bajer konstatovali tokom posete "veliki napor Srbije" da ispuni sve tražene uslove za kandidaturu, odnosno za ulazak u EU.
Kizeveterova izjava o očekivanjima Nemačke da prizna Kosovo do kraja procesa pristupanja EU teško da je mogla da se protumači kao preokret u politici Berlina prema Srbiji ili nemačko protivljenje ulasku Srbije u EU.
Vodeći nemački političari, ne samo tadašnje konzervativno-liberalne vlade Angele Merkel, već i prethodne konzervativno-socijaldemokratske vlade, u čije vreme je Kosovo priznato kao nezavisna država, insistirali su na tome da "dobrosusedski odnosi" imaju ključan značaj za približavanje svih zemalja regiona Uniji.
To je isticano ne samo u razgovorima sa zvaničnicima Srbije ili Kosova već u u razgovorima kancelarke Angele Merkel i predsednika države Kristijana Vulfa s tadašnjim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor.
Kada je Bundestag u februaru 2011. ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, tada državni ministar, a sada direktor Evropske investicione banke, Verner Hojer, naglasio je da su za Nemačku "granice na Balkanu konačno povučene".
Hojer je podsetio da Berlin očekuje i da Srbija radi na ostvarenju "evropskih vrednosti za koje se izjasnila u SSP-u", a među njima je naveo i "razvoj dobrosusedskih odnosa".
Govoreći još 2009. o uslovima koje bi Srbija trebalo da ispuni pre podnošenja zahteva za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, nemački državni ministar je ponovio da "EU ne prima članove koji nisu rešili probleme sa svojim susedima". Hojer je predočio da "treba stvoriti klimu koja će Beogradu olakšati rešavanje problema Kosova". "U pogledu saradnje sa Haškim tribunalom situacija je isto tako jasna, ali moram reći da taj problem smatram rešivim u doglednom vremenu", rekao je Hojer.
(Foto: Jutjub)
Šef diplomatije Gvido Vestervele posle susreta s kosovskim ministrom inostranih poslova Enverom Hodžajem 10. juna u Berlinu istakao je da Nemačka "bez ograničenja podržava teritorijalni integritet Kosova" i da je uverena da je "geografska karta Zapadnog Balkana dovršena".
Vestervele je jasno formulisao nemački stav rekavši da "sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu ulaska u EU", ali da je, da bi to bilo ostvareno, nužno da se "neguju dobrosusedski odnosi, da se granice ne dovode u pitanje i da se poštuje teritorijalni integritet".
Hojer je sredinom juna u Beogradu ponovio da je za ulazak u EU "preduslov da se priznaje teritorijalni integritet susednih država, i to svih susednih država".
To što su tada vodeće nemačke diplomate govorile o "priznanju teritorijalnog integriteta", a ne direktno o priznavanju kosovske nezavisnosti svakako nije bilo slučajno, nego je bilo u vezi je s činjenicom da još pet država EU nije priznalo Kosovo.
Vestervele je posle susreta s Hodžajem u Berlinu rekao doduše da Nemačka ulaže napore da i preostalih pet zemalja prizna Kosovo i da se nada da će oni uroditi plodom, ali je na izričito pitanje novinara odgovorio da ne zna kada bi to moglo da bude.
Ono što Nemačke trenutno očekuje jeste, kako se izrazio i šef nemačke diplomatije, da "Priština i Beograd pragmatično nastave započete pregovore u interesu svojih građana" jer je to "pretpostavka koja važi na putu ka EU". U okviru te „pragmatičnosti“ tražilo se rešenje koje neće biti direktno priznanje, nego priznanje koje bi bilo u adekvatnoj i neprovokativnoj formi za srpsku javnost. 
(Foto: Jutjub)
Uticajni konzervativni dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) krajem maja, posle hapšenja Ratka Mladića, ocenio je u komentaru da "niko ne zahteva, niti može da zahteva, da Beograd prizna svoju sopstvenu nekadašnju pokrajinu kao nezavisnu državu", ali da "ispod nivoa formalnog priznanja mora da bude pronađeno rešenje".
Ipak, neposredno nakon posete nemačkih poslanika, ambasador Poljske u Srbiji Andžej Jašinovski, na dan na dan kada je Poljska preuzela predsedavanje EU, rekao je da priznanje Kosova neće biti uslov da Srbija dobije status kandidata, niti da zaključi pregovore o članstvu.
Vlasti u Srbiji imale su priliku da tumačenje o tome šta sve sadrži nemački zahtev za "poštovanje teritorijalnog integriteta" na Zapadnom Balkanu čuju krajem avgusta, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put posetila Beograd i Zagreb od kada je 2005. postala kancelarka.
Ocene Angela Merkel bile su jasne i taksativno navedene. Očekuje se: pod jedan da dijalog donese rezultate, pod dva omogućavanje EULEX-u da radi na celom Kosovu i pod tri ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Upitana je da li se plaši da bi Srbija pri izboru između Evropske unije i Kosova izabrala Kosovo, ona je rekla:
“Nikada se ne plašim. Ono što ja vidim pred nama jeste ozbiljan politički problem, ali nam je u njegovom rešavanju potreban uspeh i Srbiji i Evropskoj uniji. Želim da naglasim - Evropa je rešenje. To mogu da govorim na primeru Nemačke. Nekada nisam verovala da će se Nemačka ujediniti, a to se dogodilo. Verujem da će i problemi Srbije biti rešeni. U jedinstvenom šengenskom sistemu granice ne postoje. Kada je o priznavanju Kosova od strane Srbije reč, ne bih konkretizovala. Ne znamo gde će se završiti proces u kojem smo. Ali već imamo dovoljno problema zbog nerešenog problema na Kipru. To ne znači da ne želimo Srbiju u Evropskoj uniji. Mi je zaista želimo i ne budimo lažna očekivanja”, poručila je Merkel.
Čak i posle svega ovoga, usledila je izjava šefa delegacije EU u Beogradu, Vensana Dežera, da priznavanje Kosova nije uslov za članstvo Srbije u EU precizirajući da uslove određuje Evropski savet, a ne pojedini političari ili parlamentarci zemalja članica.
Posle ovakvih izjava iz Nemačke, usledile su druge, direktnije izjave. Tako je 2017. posle razgovora sa izvestiocem EP za Srbiju, Dejvidom Mekalisterom, predsednik Aleksandar Vučić rekao da je je za Srbiju ključno pitanje Kosovo, drugo ključno pitanje je Rusija, ne vladavina prava.
Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanes Han, izjavio je 2018. da rešenje pitanje Kosova nije jedini preduslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, navodeći da su sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja srž procesa proširenja.
„Izgleda da mnogi, uključujući političare, imaju utisak da je rešenje u vezi s Kosovom jedini preduslov na putu Srbije ka EU. To nije slučaj“, rekao je Han, čime je definitvo potvrdio da je priznanje Kosova uslov članstva Srbije u EU.
On je rekao nijedna nova država ne može da pristupi EU bez rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja, a da za Srbiju to znači da je potrebno da zaključi i trajno primeni pravno obavezujuæi sporazum s Prištinom.
Han je ukazao da za dijalog Beograda i Prištine trajni dogovor podrazumeva „izvodljivo, održivo i realno rešenje, u skladu s medjunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU“.
„Bilo koji sporazum mora da bude specifičan i krojen po meri, da ne stvara presedan i da doprinosi regionalnoj stabilnosti i putu regiona u EU. Istovremeno, EU ne spekuliše o mogućim elementima konačnog pravno obavezujućeg sporazuma“, kazao je Han.
U pripremama za razgovore o normalizaciji, mnogo puta je sa evropske i američke strane rečeno da se očekuje međusobno priznanje.
Dragan Bisenić/Kosovo onlajn
(Mišljenja i stavovi u kategoriji "LIČNI STAV" nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
