REKORDNO NISKE CENE NAFTE

Cene sirove američke nafte WTI (West Texas Intermediate) pale su u ponedeljak 20. aprila na najniži nivo još od 1999. godine. Na evropskim berzama vrednost barela WTI nafte pala je za 17,9 odsto dostigaviši cenu 14,99 dolara, a u Aziji još niže – 14, 47 dolara.

Novi pad cene američke nafte analitičari objašnjavaju činjenicom da je globalna potražnja prepolovljena zbog pandemije korona virusa, što je izazvalo zabrinutost na tržištu koje je preplavljeno sirovom naftom i nema dovoljno prostora za skladištenje.

Vrednost sirove nafte Brent takođe je pala, ali za dva odsto, pa sada košta 27,50 dolara po barelu.  

Pojedini analitičari smatraju da bi najnoviji pad cena mogao da podstakne novi pritisak na proizvođače da dodatno smanje proizvodnju. Agencije potsećaju da su nedavno zemlje članice OPEC + I G20 postigli dogovor o ograničenju proizvodnje.

Prvi sveobuhvatni odgovor na to pitanje, na nivou celokupne privrede Evropske unije, pokušali su da daju stručnjaci konsultantske kuće McKinsey, a njihovi zaključci - vrlo jasno ilustruju obrise potencijalne katastrofe s kojom će se suočiti ekonomije država članica Unije, pa tako i Hrvatske.

Prema McKinseyu, nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za radna mesta 59 miliona građana Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, što znači da je riziku gubitka radnog mjesta praktično izložen svaki četvrti zaposleni. Pri tome, u pojedinim sektorima procenat ugroženih radnih mesta znatno je viši.

Na primjer, tri od četiri zaposlena u delatnostima ugostiteljstva i turističkog smještaja zbog ove bi krize moglo ostati bez posla. Na kraju, opasnost gubitka radnih mesta nejednako je rspoređena i što se tiče veličine preduzeća.

McKinsey prognozira da su dve trećine ugroženih radnih mesta ona u fabrikama iz segmenta malih i srednjih poduzeća, a polovina od toga u mikropoduzećima.

Brojke iz McKinseyeve analize, naravno, tek su projekcija sa znatnim procentom neizvesnosti, no iz više razloga se mogu smatrati relevantnima.

McKinsey u ovom trenutku savetuje 25 europskih vlada, a američka savezna država Njujork kompaniju je angažovala za izradu programa sigurnog otvaranja lokalne ekonomije.

Na osnovu toga može se zaključiti da u McKinseyu s jedne strane raspolažu dubinskim shvatanjem funkcionisanja evropskih ekonomija i tržišta rada, što analizi daje kredibilitete, a s druge strane realno je očekivati da će nalazi te analize biti uzeti u obzir pri osmišljavanju antikriznih ekonomskih programa u brojnim državama.

Paketi pomoći

Kako kaže Tomislav Brezinščak, partner i rukovodeći Adriatic regije u McKinseyu, dijalog između poslovne zajednice, vlasti i epidemioloških stručnjaka biće ključan u borbi protiv krize.

“Činjenica da bi 59 miliona zaposlenih u Evropi tokom sledećih mseci moglo da se suoči sa smanjenjima plate, skraćivanjima radne nedelje, prisilnim neplaćenim odmorima i otkazima, upozorava na ozbiljnost situacije. Iako su brojne evropske države već predstavile značajne pakete pomoći privredi, bie potrebnoi konstantno nadograđivanjei i prilagođavanj. Zato je jasna i otvorena komunikacija od presudne važnosti.”

McKinseyeva analiza, čini se, jasno sugeriše koji su ekonomski sektori i demografske kategorije suočeni s najvećim izazovima. Otprilike polovina ugroženih radnih mesta u Evropi koncentrisana je u četiri sektora: trgovini, prodaji i korisničkim servisima (customer service), ugostiteljstvu i građevini. U pojedinim delatnosti, osim hotelijerstva i ugostiteljstva, najugroženija je trgovina, gde je 44 posto radnih mesta u riziku, te sektor “umetničkih delatnosti i zabave” u kojem je svaki drugi zaposleni ugrožen.

Budući da je većina delatnosti kojima kriza najviše preti ujedno ona koja zapošljava relativno mali broj ljudi s višom i visokom stručnom spremom, ta ova činjenica reflektuje i na statistiku. Evropljani bez diplome imaju dvostruko veću šansu da ostanu bez radnog mesta, dobiju smanjenje plate ili budu izloženi nekoj drugoj negativnoj meri.

U delatnostima s visokim procentom visokoobrazovanih, kao što su IT i telekomunikacije, procenat ugroženih radnih mesta je mali - oko 8 posto.

Problem za Evropu je i prognoza da bi relativno najveći udar mogla da snosi najmlađa demografska grupa zaposlenih u dobu od 15 do 24 godine, u kojoj je 41 posto radnih mesta ugroženo.

Realizacija tog scenarija verovatno bi dovela do reprize događaja tokom krize iz 2008., kad su stope nezaposlenosti mladih u pojedinim evropskim državama dosegle i 40 posto.

Iako se McKinseyeva analiza ne bavi pojedinim državama, pa tako ni Hrvatskom, ako se brojke o ugroženim radnim mestima iz najpogođenijih sektora ekonomije prilagode hrvatskim statistikama, može se zaključiti da bi uticaj krize na domaće tržište rada mogao biti značajan.

Regulatorne promene

Prema podacima DZS-a iz decembra 2019., u Hrvatskoj je u trgovini zaposleno oko 206.000 ljudi, u delatnostima pružanja smještaja i pripreme hrane 81.000, a u građevinarstvu 93.000.

Prema McKinseyevim pan-evropskim proračunima za te tri delatnosti, u Hrvatskoj je ugroženo oko 200.000 radnih mesta.A s obzirom na to da oko 98 posto svih tvrtki u hrvatskoj ekonomiji čine mikro, malih i srednjih preduzeća, moguće je da su te brojke i veće.

(Izvor: Jutarnji list)

SKINI APLIKACIJU