Tada ih je bilo oko 450.000, dok je broj đaka građanskog smanjen za oko 15.000.
U Srbiji deca i roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa – pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.
Verski analitičar Željko Injac kaže da bi na veronauci bilo još više đaka da ne postoje unutrašnje sabotaže.
– O tome se nerado priča ali to je fakat jer su mnogi direktori škola protiv crkve, ili prisustva crkve i drugih verskih institucija u školama. Inače, mislim da bi bilo mnogo veći odnos u korist veronauke. Ali to nije rezultat buđenja religioznosti i nacionalne svesti, jer se buđenje religioznosti desilo devedesetih godina i posle toga se ništa značajno nije desilo. Oni koji su verovali, oni su ostali vernici. Oni koji su tog momenta postali vernici, i oni su ostali. Nije tu bilo drastičnih promena – kaže Injac.
Foto:freepik
Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste.
– Zbog toga što su sve te priče o “zloj crkvi” dojadile narodu. Narod ne posmatra crkvu na način na koji to deo medija prezentuje. Jednostavno ljudi su se razuverili u to i znaju da je to propaganda. Pogotovo mlađi ljudi, koji će imati svoju decu, a koja će ići u školu. Znači, njihova deca će ići na veronauku – kaže Injac.
Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, rekla je nedavno za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave”.
Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet – jedine podatke za BBC su izneli iz Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Oni navode da na veronauku ide oko 450.000, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja, od čega 1.602 pravoslavnih, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.
Do demokratije je teže doćiPoslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.
Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.
„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.
Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime”.
Glas javnosti /Z01S
.png)
.png)
