ŠTA MUČI MLADE, KAKO IM POMOĆI: Ovo je put očuvanja mentalnog zdravlja
Autor: Glas javnosti
Tri od četiri problema mentalnog zdravlja nastaju u detinjstvu i adolescenciji.
Šest ministarstva potpisalo Memurandum o saradnji u unapređenju mentalnog zdravlja mladih. Šta najviše muči mlade? Kako mogu odrasli da im pomognu, a kako oni odraslima da ih razumeju? U emisiji "Uranak“ na televiziji K1, pitamo Stanislavu Vučković, rukovodioca programa za mlade UNICEF-a Srbije i Kristinu Miloradović iz omladinskog odbora UNICEF-a.
- Nastavljamo komunikaciju sa Ministarstvima, zahvalni smo što pokazuju pažnju za mentalno zdravlje mladih i njihovu spremnost da ih ne ostave za kasnije. Pravimo akcioni plan, konkretizujemo te dogovore i očekujemo da će svaki mlad čovek da primeti da su donosioci odluka potpisali memorandum i da su odgovorili na njihove predloge i zahteve – kaže Kristina Miloradović i dodaje da će se nastavnici u školama obučavati, kako bi mogli da prepoznaju problem kod đaka.
- Stručne službe će nastaviti da obučavaju nastavnike kako da primete znake da postoje problemi u ovoj oblasti kod đaka. Takođe će se obučavati zaposleni u Domovima zdravlja, očekujemo, prema nekim najavama, da će veći broj psihologa, bolji kadar biti raspoređen u narednom periodu. Očekujemo u Ustanovama socijalne zaštite veću podršku. Mnogo je značajno uključivanje Ministarstva za ljudska prava, jer su oni spremni da doprinose skidanje stigme sa problema mentalnog zdravlja, odnosno da se o tome priča otvoreno i da se prava mladih na lečenje osiguraju i ohrabre ih da bez sramote pričaju o svojim problemima.
Kristina Miloradović ističe da je komunikacija između roditelja i dece najvažnija.
- To je proces, zato što se komunikacija i roditeljstvo uvek uči, ali nekada mora da donosi odluke šta su prioriteti. Za roditelje je važno da provode vreme sa svojom decom, da komuniciraju šta su pravila. Važno je da izbegavaju i da ostave za kasnije razgovore koji su teški, kada ni oni, a ni njihov tinejdžer nisu mirni, jer ćete tako pustiti emocije da se smire. Ne treba da se preti kaznama, da se ne bi dete posramljivalo, ali treba i da se uvek istakne kada se dete dobro ponaša. Roditelji imaju kapacitet, da anticipiraju, šta je to nešto što bi mogao biti krizni trenutak u životu mlade osobe i onda da pruže podršku pre nego što se ta kriza desi – dodaje.
Podaci UNICEF-a kažu, da tri od četiri problema mentalnog zdravlja nastaju u detinjstvu i adolescenciji, to znači da 75 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 25 godine, a polovina pre navršenog punoletstva, Kristina Miloradović objašnjava i da li će masakr u "Ribnikaru“ pogoršati ove brojke u narednom periodu.
- Svaka kriza donosi veću tenziju. Neželjeni događaji kao što su stradanja u "Ribnikaru", Smederevu, Mladenovcu, svakako otežavaju situaciju i doprinose većem osećaju straha, ali ono što je dobro je to, da za nekoliko nedelja, kada se na krize dobro reaguje, može da se nastavi dalje. Kada su u pitanju reagovanja na posttraumatski stres sindrom, koji se može očekivati na osnovu podataka iz drugih zemalja, nakon ovakvih događaja, važno je da postoji prilika da se svako dete i svaki roditelj obrati i da mu se pruži procena, a resursi za procenu postoje i njih je stavio na uslugu Institut za mentalno zdravlje. Međutim, ono što vidimo, određeni broj roditelja i mladih okleva kada su ove procene u pitanju. Zbog toga je jako bitno govoriti javno. Ove situacije koje su se desile, nisu i nikada više ne treba da se ponove – kaže i dodaje da je jako bitno na vreme primetiti promene u ponašanju.
- Važno je da se brzo i lako primeti promena i da se na vreme pruži podrška, jer u slučaju da se na vreme interveniše, od pojave prvih psiho patoloških promena, onda je i prognoza bolja. Problemi se smanjuju i osoba nastavlja da funkcioniše. U malom istraživanju koju smo uradili u avgustu, imamo da 47 posto mladih koristi Internet da dobije informacije. To je jako dobro, ako se obezbede pouzdani i sigurni izvori informacija, kao što je platforma „Sve je ok“, onda neke informacije o samopomoći i upravljanju sopstvenim emocijama, stresom, kako pomoći drugu, kako ne zloupotrebljavati pishoaktivne supstance, šta je samo povređivanje, o tome može da se sazna. Time podižemo nivo zdravstvene pismenosti. Samo najmanji procent mladih ima te probleme, koji zahtevaju pomoći psihijatra i zahtevaju ozbiljnu procenu. Za najveći deo populacije, prva pomoć je tamo gde oni provode vreme, u školi, kod kuće, na nivoa doma zdravlja. Dobro je da u već pet gradova smo mi zajedno sa Ministarstvima prosvete i zdravlja, nadležnim za poslove socijalne zaštite, obavili obuke profesionalaca, i gde mladi obrate bez ikakve stigme i uputa. To je jedan i načina – zaklučila je Stanislava Vučković.
Kristina Miloradović iz omladinskog odbora ističe, da je jako važno da mlade odrasli čuju, ali i da stručnjaci trebaju da im pomognu da prevaziđu strah.
- Mi smo se pre svega osetili potrebu da nas odrasli čuju i da nas ne ostavljaju za kasnije, zato smo se i priključili ovoj kampanji. Hoćemo da im objasnimo da se problemima mentalnog zdravlja bavimo i mi, a ne samo oni. Da postoje neki mehanizmi koji će nas uključiti u proces donošenja odluka. Osetili smo se jako izostavljeno u celom tom procesu. Iako su psiholozi i pedagozi veoma bitni, nisu dovoljni. Zato smo preporučili na konferenciji da se nastavnici osnaže i da prođu neke obuke, kako bi nam i oni pomogli da mi prepoznamo svoje emocije i da znamo kome možemo da se obratimo kada imamo problem, jer se mladi jako plaše, zato što su nam kao deci pretili pedagogom i psihologom. Mi želimo upravo suprotno, da nam oni pomognu i da mi znamo kome da se obratimo – zaključila je Kristina.
Glas javnosti/K01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
