U NJEGOVO VREME SE GOVORIO SAMO SRPSKI: Kralj Nikola - školovani vladar i otac DEVET ĆERKI

Kralj Nikola je rođen u selu Njeguši, praotačkom sedištu porodice Petrović-Njegoš i bio po mnogo čemu specifičan vladar. Nazivali su ga još i "tastom Evrope".

Nikolin otac Mirko bio je proslavljeni vojvoda od Grahovca, a majka Anastasija mu je bila iz kuće Martinovića. Rođeni stric mu je bio knjaz Danilo koji je nakon atentata u Kotoru 1. avgusta 1860. iza sebe nije ostavio muškog naslednika. Nakon što se Mirko odrekao prestola, njegov sin Nikola je postao prvi monarh, pa je nastavljen pređašnji oblik nasleđivanja koji je išao sa strica na sinovca.

Nikola je u Parizu upisao licej Luja Velikog, ali za razliku od svog savremenika srpskog kralja MIlana, nije pao pod dekadentni uticaj pariskog okruženja i jedva je čekao da se vrati u otadžbinu. Bio je član Ujedinjene omladine srpske krajem šezdesetih godina XIX stoleća, da bi potom, nakon što je ta organizacija zabranjena u Austrougarskoj i Kneževini Srbiji, osnovao novu, Družinu za oslobođenje i ujedinjenje srpsko, zajedno sa Markom Miljanovim Popovićem Drekalovićem, Simom Popovićem, vojvodom Mašom Vrbicom, Vasom Pelagićem i drugima i to baš na Cetinju.


Od svojih najranijih dana nije krio srpstvo postavljao se za moralnog vođu Srba, te radio na tome da se srpske zemlje ujedine oko dinastije Petrović-Njegoš. Za kralja Nikolu, Obrenovići su bili politička i etička prepreka ujedinjenju, a cilj mu je bio da se obnovi jedinstvo Srbije sa prestolom na kome će sedeti on i njegovi potomci. Teško je reći šta mu je bilo u glavi kada je izvršen Majski prevrat, kada su Obrenovići istrebljeni od strane zaverenika koji su im se bili zakleli na vernost pa pogazili datu reč, i kada su Karađorđevići zauzeli tron. Kralj Petar I je bio njegov zet, a Petrova deca unuci i unuke.

Nikola će pod pritiskom inteligencije školovane u Beogradu, Beču i Parizu, podariti 1905. Crnoj Gori ustav. 1910. godine, tokom proslave pedesete godišnjice svog ustoličenja na crnogorski presto, proglasiće sebe kraljem u skladu sa skupštinskom peticijom, a svoju zemlju uzdići na ravan kraljevstva. Istog dana postaje i feldmaršal ruske imperijalne vojske, što je čast prethodno data samo jednom strancu, vojvodi od Velingtona. Ipak, proglašenje za kralja je samo pogoršalo odnose dve srpske dinastije od kojih je svaka želela da bude ta koja će ujediniti srpstvo.

CITAT DANA: U moju kuću neće ni ukradeno ni oteto, jer od tuđe nesreće niko sreće video nije!

Na prvom popisu u Crnoj Gori, sprovedenom 1909. godine, 95 odsto stanovništva je bilo pravoslavno i 95 odsto stanovništva je govorilo srpskim jezikom. Ostatak su bili većinom muslimani koji su većinom govorili albanskim jezikom.

Član 13 Zakona o narodnijem školama u Knjaževini Crnoj Gori donet 1907. kaže: “Đeca naših državljana koja stalno žive u Crnoj Gori moraju pohoditi državnu ili privatnu srpsku narodnu školu”, dok u članu 26 stoji: “U osnovnoj školi uče se ovi predmeti – 1. nauka hrišćanska, 2. srpska istorija, 3. srpski jezik“, i tako dalje.

Nakon pada Srbije i Crne Gore početkom 1916. godine, kralj Nikola se sklanja u Italiju a potom i u Francusku. Oslobođenje ga nije vratilo na tron i u zemlju pošto ga je Velika narodna skupština 24. novembra 1918. godine u Podgorici optužila za izdaju, zbacila sa prestola i odmah izglasala prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Maestralno je znao da udaje svoje brojne ćerke zbog čega je svojevremeno prozvan "tastom Evrope". Preminuo je 2. marta 1921. godine u Antibu kraj Nice, u Francuskoj. Nema sumnje kao Crnogorac, i nema sumnje kao Srbin.

SKINI APLIKACIJU