U čiju korist Milo Đukanović cepa srpsku naciju?

Normalno bi bilo da srpski narod i njegova tri centra Beograd, Podgorica i Banjaluka povodom identitetskih i kulturnih pitanja nastupaju kao jedno, a da povodom svega ostalog krupnog imaju dogovor i zajednički pristup i nastup kad god je moguće.

Potom, prirodno bi bilo i da dogovoreno bude zajednički finansirano i realizovano. Od Mila Đukanovića, koji se do 1998 izjašnjavao kao Srbin, ne samo da opštenacionalni projekat nije podržan, nego je uzeo antisrpstvo za temelj i svojih ličnih i odnosa koje Podgorica ima sa NATO, vodećim zapadnim i svim balkanskim zemljama.

Povodom Srebrenice se a priori stavio na stranu muslimana. Iako je RS formirala dve komisije koje treba da isteraju istinu na videlo, Đukanović se bez zadrške svrstao protiv Srba.

Mitropolit Amfilohije je čak ukazao da je to ponašanje – proustaško.

U Crnoj Gori Đukanović cepa srpsku naciju: istovremeno izgrađuje montenegrinski identitet sa elementima hrvatstva i paralelno radi protiv svake srpske nacionalne stvari u tolikoj meri da već ugrožava i sebe na liderskoj poziciji – pa čak i realan interes svoje montenegrinske države.

Već se nametnulo pitanje – u čiju korist on to čini?

U korist EU koja skuplja sve sile da bi preživela unutrašnje rastakanje i kojoj sad najmanje odgovara da meki trbuh njenih integracija – Zapadni Balkan – uđe u konflikte, ni manje ni više nego zbog narušavanja elementarnih ljudskih prava jednog naroda?

Ili u korist Amerike, NATO-Amerike, koja se raduje svakoj destabilizaciji Evrope jer onda dokazuje da je još neophodna kao svetski policajac?

Nije slučajno Podgorica pre neki dan objavila da će u slučaju „srpskog ugrožavanja suvereniteta Crne Gore“ zatražiti intervenciju NATO.

Kada je Milorad Dodik u ime rukovodstva RS u aprilu istupio protiv posete Mila Đukanovića BiH, to je učinio upravo zbog njegove antisrpske i proameričke politike koja ima za cilj gušenje srpske nacije, zbog spoznje da Đukanović guši Srbe realizujući američke instrukcije koje se potpuno razilaze sa interesima EU i nanose ozbiljnu štetu evropskoj budućnosti zapadnog Balkana.

Činjenica da je Đukanović izabrao da vodi proameričku politiku ne dozvoljava Podgorici da samostalno donosi odluke koje bi bile povoljne po Crnu Goru i koči realizaciju onih povoljnih odluka i namera koje su balkanski Srbi već doneli u pogledu nacionalnih i nadnacionalnih integracija.

Zašto je za njega antisrpska agenda prioritetnija od evropske agende?

Odgovor se može naći u shvatanju ruskog faktora na Balkanu, tačnije u američkom sagledavanju da su „Srbi mali Rusi“, a ruski faktor mora biti ugušen.

Đukanović je važan naročito zbog udara na pravoslavni prostor čije zapadne granice čine Republika Srpska, istočna Hercegovina i Crna Gora.

Šta činiti, kako – po analogiji sa Ruskim svetom – stvoriti Srpski svet, kako napraviti strateški trougao Beograd-Banjaluka-Podgorica – za Sve o Srpskoj govore i pišu Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE, viši naučni savetnik Instituta za političke studije u Beogradu, utemeljivač geopolitike u Srbiji Milomir STEPIĆ, glavni urednik portala IN4S Gojko RAIČEVIĆ, dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag ĆERANIĆ i srpski političar i pravnik iz Bara, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, autor knjige „Posledice EU integracija“ Dejan MIROVIĆ.

SKINI APLIKACIJU