„Poslednjih dvadesetak godina, jako mnogo para i truda sa naučne strane, uloženo je u to da se populacija kako tako oporavi. Ovo što sada vidimo, možemo najverovatnije zahvaliti činjenici da je ta populacija sada dosegla oko 700 jedinki. Iz tog svog areala na kome su živele do sada, a to je uglavnom žbilo isključivo u Grčkoj i Turskoj, pojedine jedinke se polako šire, osvajajući ponovo svoja stara staništa koja su nekad nastanjivale. Medvedica je nekada bila životinja koja je bila najnormalnija u ovim predelima,“ kaže Varda.
Jedinka koju je Đorđević ugledao u Lepetanima bila je, po njegovom svedočenju, dugačka oko dva metra. Mediteranska medvedica može dostići masu od čak 300 kilograma, ali važi za izuzetno pitomu vrstu koja ne predstavlja opasnost za čoveka. Ljudi su ti koji su je doveli na rub istrebljenja, pa ekolozi mole za odgovorno ponašanje prema ovoj populaciji, koja je nakon decenija borbe za njen opstanak, dostigla broj od oko 700.
Ukoliko je ugledamo, nije potrebno da se uzmenirimo. Ako želimo da pomognemo, potrudimo se da je fotografišemo, poručuje Varda, jer će naučnici i eko aktivisti na osnovu toga znati da li je u pitanju ranije primećena jedinka, ili ih je možda veći broj prisutan u vodama.
Mediteranska medvedica je na rubu opstanka zbog trofejnog lovljenja i osvete ribara koji su je ubijali jer im uništava ribolovni alat. Jedan od uzroka je i uništavanje morskih pećina koje su njeno prirodno stanište, što je bio slučaj u zalivu Trašte, na lokalitetu Otetovo, kada je građen Luštica Bay, piše RadioTivat a prenosi Nova.rs.
Glas javnosti/N01S
.png)
