TURBULENCIJE U CRNOJ GORI: Izbori pod znakom pitanja?

Od usvajanja duboko diskriminatornog Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini Crne Gore krajem prošle godine, čiji je jedini stvarni razlog nastojanje crnogorskog režima da, pod plaštom legalizma, pod svoju kontrolu stavi imovinu Srpske pravoslavne crkve (SPC), teško je oteti se utisku da su pritisci na opoziciju, ne samo prosrpske provenijencije, iz dana u dan sve jači.

Ovi pritisci su dodatno dobili na intenzitetu sa izbijanjem pandemije koronavirusa pre nekoliko meseci, koja je vlastima u Podgorici pružila izvrsnu priliku da, instrumentalizujući Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti (NKT), propisivanjem različitih restriktivnih mera onemoguće protestne skupove, litije i molebane na kojima su se do tog trenutka, sa zahtevom za povlačenje ili u najmanju ruku suštinske modifikacije pomenutog Zakona, širom Crne Gore okupljale desetine, pa i stotine hiljada građana.

Nažalost, spisak represivnih mera kojima je pribegao crnogorski režim u očajničkom pokušaju da očuva svoju ozbiljno uzdrmanu poziciju se ovde ne završava, pa smo tako pre nekoliko dana imali prilike da vidimo višečasovno zadržavanje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija u prostorijama Centra bezbednosti (CB) u Podgorici na saslušanju u vezi sa organizovanjem litije 21. juna i navodnim kršenjem mera NKT-a, a nakon toga i podnošenjem krivične prijave protiv izmaltretiranog i iscrpljenog mitropolita, a nešto ranije, u maju mesecu, i režimsko iživljavanje nad episkopom budimljansko-nikšićkim Joanikijem i još osmoricom sveštenika SPC, koji su, opet pod obrazloženjem kršenja mera NKT-a, bili držani u pritvoru čak 72 časa, poput najokorelijih kriminalaca.

Da ne pominjemo druge poteze crnogorskog režima, poput represije policijskih snaga, pojačanih Specijalnom antiterorističkom jedinicom (SAJ), koje su u kratkom roku u dva navrata upotrebile prekomernu silu nad predstavnicima legitimnih lokalnih vlasti Budve, čiji je najveći greh to što su na poslednjim lokalnim izborima okončale gotovo tridesetogodišnju dominaciju Demokratske partije socijalista (DPS) u ovoj opštini. Napomenimo samo da su težinu policijske čizme u službi crnogorskog režima ovom prilikom osetili i goloruki građani Budve, koji su izašli na ulice kako bi pružili podršku gradonačelniku Marku-Batu Careviću i predsedniku lokalne Skupštine Krstu Radoviću, pri čemu su na snimcima iz Budve bili vidljivi oblici policijske represije kojih se sasvim sigurno ne bi postideo ni Derik Čovin, prvooptuženi za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda.
Takođe, na ovom mestu je neophodno ukazati i na više nego tendenciozne optužbe crnogorskog režima na račun Srbije i postupaka srpskih vlasti u kontekstu pandemije, što se, u krajnje paranoičnom nastojanju da spreči umišljeno mešanje iz Srbije u predstojeće crnogorske parlamentarne izbore, koristi kako bi se dodatno prolongiralo otvaranje granica za ulazak srpskih državljana.

Imajući sve to u vidu, uprkos tome što je crnogorski predsednik i lider DPS Milo Đukanović nedavno, umesto za oktobar, kada bi trebalo da budu održani u redovnom terminu, raspisao parlamentarne izbore za 30. avgust t.g, kao i lokalne izbore u pet opština, uključujući Budvu, sa visokim stepenom verovatnoće se može proceniti da izbori neće biti održani. Naime, budući da su opozicioni subjekti u Crnoj Gori veoma dobro upoznati sa svim finesama zloupotreba državnih resursa u interesu DPS i Đukanovića lično, koje traju već tri decenije, kao i da su različiti oblici represije u poslednjih nekoliko meseci doveli do osetnog porasta antirežimskog naboja čak i među politički pasivnijim delom građana, aktuelne procene sugerišu da bi u narednom periodu, a svakako pre kraja avgusta, prevagu moglo odneti opredeljenje za obračun sa Đukanovićevim režimom vaninstitucionalnim putem.

U tom smislu, moglo bi se očekivati organizovanje masovnih demonstracija, koje bi za razliku od doskorašnjih protestnih okupljanja u organizaciji SPC imale daleko izraženiji politički aspekt, i ujedno bile daleko radikalnije.

Da li će takav pristup dati rezultate tek će se videti, ali je evidentno da i samo njegovo razmatranje predstavlja direktnu posledicu dugogodišnjeg političkog inženjeringa koji u kontinuitetu favorizuje isključivo DPS i njene marionetske koalicione partnere, dok za sve ostale, a naročito one koji se deklarišu kao Srbi, predstavlja jedino izvor neprekidnog tlačenja i poniženja. Narodski rečeno – dogorelo je!

SKINI APLIKACIJU