Da li je Spajić postao nosilac neoliberalnog globalističkog projekta za Crnu Goru i novi favorit jednog od lidera tog „vrlog novog sveta“ Klausa Švaba, prosudite sami na osnovu „Forbsovog“ teksta, čiji prevod na srpski jezik sledi u nastavku:
Da li bi Crna Gora mogla da postane prva evropska država dugovečnosti?
Ove nedelje, živopisni primorski grad u Crnoj Gori će biti domaćin konferencije za više od sto istraživača, investitora i preduzetnika koji se specijalizuju u oblasti starenja i dugog životnog veka sa svih strana sveta. Učesnike ne privlače samo neverovatni pejzaži ove zemlje, već i njena ambicija za inovacijama. Crna Gora, mala ali napredna nacija, postavlja temelje da postane prva evropska država orijentisana ka dugovečnosti – država koja implementira politiku čiji bi prioritet bio zdrav životni vek i dobrostanje njenih građana u sadašnjosti, dok istovremeno podstiče inovativne centre za istraživanje dugovečnosti i razvoj tehnologije za budućnost.
Crnogorsko istraživanje produžavanja životnog veka predvodi Milojko Miki Spajić, lider nove centralističke stranke Evropa sad i bivši ministar finansija i socijalnog stanja. Spajić, koji ima 35 godina, je mlada i dinamična politička zvezda koja tečno govori japanski, mandarinski i francuski nakon što je proveo godine u inostranstvu, a njegov napredan pristup je privukao pažnju međunarodne zajednice. Pre nego što je počeo da se bavi politikom, Spajić je bio investicioni bankar u kompaniji Goldman Saks, a kasnije i preduzetnički kapitalista u Das Kapital. Tokom tog perioda, učestvovao je u najnaprednijim inovacijama i rano investirao u kompanije kao što je Bitflajer, jedna od najvećih japanskih kompanija za razmenu kripto valuta.
Kao ministar finansija u prethodnom kabinetu, Spajić je bio odlučan da implementira preventivnu politiku u oblastima poput poreza na zaslađena pića. A kao deo njegove vizije za Crnu Goru, Spajić teži da zemlju učini platformom za inovativne projekte i preduzetnike, privlačeći najbolje ideje i ljude, uz progresivnu imigracionu i regulatornu politiku. Ova vlada je već preuzela korake da se nametne kao stecište blockchain tehnologije. (Vitalik Buterin, tvorac platforme Etereum, nedavno je dobio državljanstvo Crne Gore). Mogli bi da budu uspostavljeni i drugi centri za naprednu industriju poput veštačke inteligencije, zdravstvene tehnologije, biotehnologije za dužinu životnog veka, biomanufakture i sintetičke biologije.
Postoji mnogo različitih političkih pravaca koje Crna Gora može da istraži kako bi se postavila kao država dugovečnosti. One uključuju proglašavanje starosti bolešću, donošenje zakona o pravu na pokušaj, omogućavanje priznatim partnerskim organizacijama da finansiraju vize za posetioce i pružanje opcije prioritetnog prolaza za autorizaciju zaposlenja. Mogu i da se pokrenu obrazovne inicijative za promovisanje biotehnologije za dugovečnost za studente univerziteta u Crnoj Gori i susednim državama bivše Jugoslavije.
Prema navodima organizacije Vitalism, čiji je fokus na istraživanju i establišmentu država dugovečnosti, ova politika bi Crnu Goru mogla da učini magnetom za talenat, kapital i biotehnološke inovacije. Kako je starenje u korenu većine glavnih hroničnih bolesti, strategija koja kombinuje intervencije u okviru stila života sa efikasnom medicinom u službi dugovečnosti i podrškom za istraživanje i razvoj starenja može da donese ogroman ekonomski profit.
Iako je predložen prelaz sa reaktivne brige o bolesnima na prevenciju, a u drugim državama je čak ostvario delimični napredak, on se često suočava sa velikim političkim i strukturalnim otporom. Posledica toga je da mnoge države troše velike sume na lečenje bolesti prouzrokovanih starenjem u kasnijem životnom dobu koje pacijentima obezbeđuje samo nekoliko godina života, i to lošeg kvaliteta. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, 30% budžeta za zdravstvenu negu u vrednosti od približno trilion dolara se troši na poslednju godinu života.
Distanciranjem od ovog nepovoljnog statusa kvo, Crna Gora ima priliku da postane globalni lider u dugovečnosti.
Vlade širom sveta su u potpunosti svesne izazova sa kojim se njihovi zdravstveni sistemi suočavaju kada je u pitanju starija populacija – u čemu bi vođstvo Crne Gore moglo da im posluži kao model za reformu. Crna Gora već nastupa preventivno i efikasno, potrošivši samo 5.3% svog BDP-a na zdravstvenu negu 2019. godine, i približava životni vek onom u Velikoj Britaniji, koja troši 9.7% svog BDP-a na zdravstvenu negu.
Međutim, parlamentarna demokratija i upravljanje zasnovano na koaliciji u Crnoj Gori predstavljaju izazov za Spajićevu stranku. Kako bi uspešno promovisali svoj program, njegova stranka Evropa sad i on će verovatno morati da formiraju koaliciju sa istomišljenicima.
Ali čak iako ne pobede ili postignu sve svoje ciljeve, predstavljene ideje bi trebalo da podstaknu ostale nacije na razmišljanje. Izrael je nedavno bio domaćin konferencije Nacija dugovečnosti, Montana je donela progresivni zakon o pravu na pokušaj, a Saudijska Arabija je pokrenula Fondaciju Hevolution kako bi podržala biotehnologiju dugovečnosti. Možda su ovi napori samo početak novog talasa, u kom se nacije takmiče da nadmaše jedna drugu u oblastima zdravlja i dugovečnosti svojih građana. Takvo takmičenje bi moglo da stvori nove Silikonske doline za dugovečnost, i svi možemo da imamo koristi od inovacija koje se razviju usput.