POPIS U CRNOJ GORI: Posle 12 godina popisivači prikupljaju podatke o ljudima i domaćinstvima

Prema popisu iz 2011. godine, oko 45 posto stanovništva izjasnilo se da su Crnogorci, a Srba je bilo 29 odsto

Počeo je popis stanovništva i domaćinstava u Crnoj Gori i trajaće do 18. decembra. Trebalo bi da se održava na svakih deset godina, ali je najpre odložen 2021. zbog pandemije, a onda dva puta ove godine kako bi vlasti ispunile uslove opozicije o kontroli popisa.

Posle 12 godina, više od tri hiljade popisivača krenulo je od vrata do vrata da prikuplja podatke o ljudima i domaćinstvima u Crnoj Gori.

“Prvog dana je bilo potrebno popisati dva do tri domaćinstva, da bismo videli kako sve teče, i kako bismo videli da nema nekih grešaka koje bi se mogle pravovremeno rešiti, a u razgovoru sa građanima shvatila sam da shvataju značaj ovog popisa”, kaže popisivačica iz Podgorice Ivana Vukčević, prenosi RTS.

U Pljevljima kažu da popis protiče bez ikakvih problema. “Nema nikakvih primedbi, prijava na ponašanje građana. Građani su prihvatili popisivače”, rekao je popisivač Božidar Jelovac.

Građani se izjašnjavaju o mestu i državi rođenja, mestu iz kog su se doselili, bračnom statusu, državljanstvu, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, veri, maternjem jeziku, jeziku kojim uobičajeno govore.

“Od vašeg učešća u popisu zavisi kvalitet popisnih podataka, na osnovu kojih će se raditi buduće javne politike u cilju daljeg razvoja i kvaliteta života. Ističem da ste sami najbolji kontrolori ovog procesa jer svaki građanin ima mogućnost da lično, bez posrednika, i isključivo za sebe proveri verodostojnost podataka unesenih u registar“, poručio je Miroslav Pejović, direktor Uprave za statistiku MONSTAT.

Popis dva puta odlagan

Popis je dva puta odlagan zbog najave opozicije da će ga bojkotovati i zahteva da kontroliše proces. Posebno podatke o naciji, veri i jeziku.

foto: wikipedija

Tvrdili su i da je cilj popisa “etnički inženjering” – da se pokaže da u Crnoj Gori ima više Srba nego Crnogoraca što bi bio osnov za Ustavne promene građanskog karaktera države.

“Od 2003. čak 63 procenta je reklo da govori srpskim jezikom iako je većina bila crnogorska, i taj procenat je padao između ostalog što je u Ustavu iz 2006. pisalo da je crnogorski zvanični jezik, a srpski jezik u zvaničnoj upotrebi. Ako dođe do rasta broja ljudi koji govore srpskim jezikom ako dođe do neke većine, onda se postavlja legitimno i pitanje promena Ustava Crne Gore i po tom pitanju i nekog osnaženja srpskog identiteta. To je glavna borba”, rekao je za RTS istoričar Bogdan Živković.

Nema dilemu da je popis u Crnog Gori političko pitanje sa fokusom na nacionalno i versko izjašnjavanje. Situaciju su dodatno podgrejali bilbordi na crnogorskim ulicama sa velikanima iz prošlosti i porukom “ponosni na svoje srpsko”, ali i oktobarska poseta patrijarha Porfirija i poziv građanima Crne Gore da se izjasne kao Srbi.

“Ako zaista dođe do ozbiljnog rasta toga koliko se ljudi izjašnjava da govori srpskim jezikom, onda će srpske stranke, to su najavile, postaviti taj zahtev da se to u Ustavu promeni i da se u državnim ustanovama vrati upotreba ćirilice. Sa druge strane, mislim da će taj nesumnjivi rast Srba, koji ja ne verujem da će biti dramatičan ali mislim da će postojati, naravno provocirati reakciju”, naveo je Živković.

Prema popisu iz 2011. godine, pet godina od crnogorske nezavisnosti, oko 45 posto stanovništva izjasnilo se da su Crnogorci, a Srba je bilo 29 odsto. Tada je zabeležno 9 odsto Bošnjaka, 5 procenata Albanaca, 3 odsto Muslimana, i po jedan odsto Hrvata i Roma.

 Glas javnosti / O10S

SKINI APLIKACIJU