Pomen za najmlađe murinske NATO žrtve: Oni nam ne daju da zaboravimo ko smo, ni kog smo korena, roda, jezika

Svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi Svete Petke u Murini 6.juna 2020.godine služio je njegovo preosveštenstvo Episkop budimljansko-nikšićki gospodin Joanikije sa sveštenstvom povodom obeležavanja 21 godišnjice od kada je NATO pakt bombardovao ovu varošicu na severu Crne Gore i tom prilikom usmrtio šest civila, među kojima je troje dece.

Kako je zbog proglašenih epidemioloških mera u Crnoj Gori, usled korona virusa, Vladika Joanikije bio sprečen da na dan bombardovanja Murina od strane NATO pakta, 30. aprila, služi pomen nevino stradalim žrtvama, zaupokojenu Liturigiju i pomen odslužio je na Duhovske zadušnice.

Sasluživalo je sveštenstvo i sveštenomonaštvo Eparhije uz molitveno učešće vernog naroda.

Liturgiju je pojanjem pratio dečiji crkveni hor iz Berana.

Rečima arhipastirske besede  obratio se Preosvećeni Episkop Joanikije, navodeći da su se, na dan Trojčindanskih zadušnica, sabrali u ovom svetom hramu, privučeni žrtvom Murinskih novomučenika.

Na današnjoj službi, po Vladikinim rečima, zajednički smo se pomolili Bogu, pomenuli žive i upokojene, pretke i potomke, posebno se moleći za nevine žrtve NATO bombardovanja Murine.

„Sjećamo se i ostalih žrtava iz perioda NATO bombardovanja, svih koji su postradali u tom vremenu, vojnika, oficira, rodoljuba koji su nastradali braneći svoju otadžbinu. Mi smo imali mnogo ratova, ali ne pamtimo da smo vodili osvajačke ratove, jedino smo ratovali kad smo se branili, kad smo branili naša ognjišta, naše domove i decu, kad smo ginuli jedni za druge“.

„Gospod Isus Hristos kaže da nema veće ljubavi od one nego kad neko život svoj položi za bližnje svoje. Tu ljubav mi, danas, svedočimo ovde na Murini, u ovom svetom hramu, koji je započet neku godinu posle bombardovanja. Vidimo da su nas murinske žrtve prizvale da gradimo ovaj sveti hram. Ovo će biti hram žrtve, ali i hram slave Božje“, rekao je Njegovo Preosveštenstvo.

On je poručio da se istinska žrtva, kroz naše pamćenje i kroz naš život, pretvara u slavu.

„Nisu uzaludne Murinske žrtve, one već deluju, one nas sabiraju sa Neba, one nas oplemenjuju. Nevini, odrasli ljudi i troje djece: Manojlo, Vukić, Milka, odrasli i deca, još nedorasla, ali u punom zamahu života, njihovi snovi, njihove nade, njihovi mladi životi, oni su se preselili na nebo. Iskrvavljena su njihova tela, raskomadana NATO projektilima na murinskom mostu, ali su njihove duše uzletele na nebo i odozgo nas obasjavaju. Kako vreme prolazi, sve više, ćemo toga biti svesni , da nas te žrtve sabiraju, da nam ne daju da zaboravimo ko smo, ni kog smo korena, roda, jezika“, besedio je Vladika.

Ovaj sveti hram, istakao je Preosvećeni Episkop Joanikije, polako se pretvara u hram slave.

„Podavno smo počeli da ga gradimo i išlo, taman tako, kakvo je naše stanje, lagano, pa nam se nekad činilo da se nikad završiti neće. Bilo je i prekida, nesnalaženja, nesporazuma. Nije lako graditi u ovom malom mestu ovako lep i veliki hram, ali, čini mi se, da, koliko god ste vi prisutni ovde uradili i mi zajedno s vama, da su više uradile, izgradile ovaj hram one nevine žrtve dece i odraslih na murinskom mostu“, kazao je Episkop budimljansko-nikšićki.

Poučavajući sahrane, Vladika je naveo da je ljudska duša kao poljski cvijet koji se otvara prema svetlosti, prema suncu. Kao što se cvet otvara prema suncu da ga obasja i daje miris kada ga sunce greje, tako i ljudska duša, koja se otvorila Bogu, ona cveta , ona miriše, pokazuje svoju iskonsku božansku lepotu.

„Kada se saberemo u hram, mi treba da dođemo čiste duše i da se Bogu pomolimo da Njegovu milost, svetlost, istinu i dobrotu primimo u srca svoja, da se tom dobrotom i lepotom Božjom oplemenimo i da to širimo u našem životu i u ovom svetu“, rekao je Vladika Joanikije.

Dodao je da hram Svete Petke u Murini, iako se još gradi, već, peva u slavu Božju, a naročito je podosta urađeno od prošle godine.

„Zahvaljujem našem Mitropolitu Amfilohiju, koji nam je prošle godine, videći u kakvom je stanju ovaj hram, a videći i kakva će biti njegova buduća slava, dao veliki prilog, te se prošle godine radilo. Ne možemo stalno ići i moliti da nam pomognu da gradimo, nego i mi moramo da se potrudimo. Nije ostalo još mnogo; treba svi, koliko možemo, da se ugradimo u lepotu ovog hrama. Pozovite vaše rođake i prijatelje da i oni daju svoj prilog, pa će ovaj hram biti lep i vrlo brzo završen i osveštan“.

„To nam mnogo treba - da se objedinimo u istini, pravdi i ljubavi, da se objedinimo u Hristu, da se objedinimo oko žrtava naših predaka i oko žrtava murinskih, veličkih i gornjepolimskih iz onog ranije i iz ovog najnovijeg vremena“.

„Neka Gospod daruje pokoja i udostoji večne slave novomučenike Murinske, vas Gospod da blagoslovi, vaše domove, porodice i potomstvo“, zaključio je Njegovo Preosveštenstvo vladika budimljansko-nikšićki Joanikije.

Po odsluženoj Liturgiji, prekađena su žita, koja su prineli mještani povodom Duhovskih zadušnica.

Episkop je, potom, sa sveštenstvom, kod spomen česme, odslužio pomen nevinim žrtvama zločinačke NATO agresije, među kojima je bilo i troje djece: Miroslav Knežević (1985), Olivera Maksimović (1986), Julija Brudar (1989), Vukić Vuletić (1953), Milka Kočanović (1930) i Manojlo Komatina (1927), kao i svim hrišćanima, koji su se upokojili sa nadom na vaskrsenje i život večni.

Upriličena je trpeza ljubavi, koju su, trudom i zalaganjem Ljubiše Katića, spremili meštani.

SKINI APLIKACIJU