Oleg Deripaska čovek na koga Milo računa u pokušaju da normalizuje odnose sa Rusijom?

Deripaska i Đukanović su, uprkos ranijim razmiricama, ponovo pronašli zajednički lukrativni interes, koji bi izvesno mogao da rezultira novim ekonomskim pustošenjem Crne Gore.

Iako su nekada veoma dobri odnosi poznatog ruskog oligarha Olega Deripaske i višedecenijskog crnogorskog diktatora Mila Đukanovića duži niz godina bili narušeni, najpre zbog međusobnih optužbi za dovođenje do prosjačkog štapa svojevremeno najvećeg crnogorskog privrednog subjekta i izvoznika, Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), koji je 2005. godine privatizovala Deripaskina Centralnoevropska aluminijumska kompanija (CEAC), da bi 2013. godine u KAP bio proglašen stečaj, ali i zbog navodnog Deripaskinog finansiranja dela crnogorske opozicije uoči parlamentarnih izbora 2016. godine, obeleženih iskonstruisanom aferom “državni udar”, saznanja dobro obaveštenih krugova bliskih vrhu crnogorskog režima ukazuju da je u novijem periodu došlo do izvesnog poboljšanja u odnosima pomenutog dvojca.

Naime, kako smo saznali, Deripaska i Đukanović su, uprkos ranijim razmiricama, ponovo pronašli zajednički lukrativni interes, koji bi izvesno mogao da rezultira novim ekonomskim pustošenjem Crne Gore. Da pojasnimo: pošto je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prethodnih dana Đukanovića okarakterisao kao izdajnika dugogodišnjih (pa i vekovnih) dobrih rusko-crnogorskih odnosa, pomenuti izvori su nam preneli da je u pozadini ponovnog otkrivanja “ljubavi” Deripaske i Đukanovića obećanje ruskog oligarha da će svoje kontakte u Kremlju iskoristiti za poboljšanje duboko narušenih odnosa Crne Gore i Ruske Federacije.

Ipak, to nije sve, pošto je Deripaska Đukanoviću obećao da će za njegove interese lobirati i kod svojih zapadnih partnera, imajući u vidu da Đukanoviću i njegovom kriminogenom režimu u poslednje vreme ni na Zapadu ne cvetaju ruže. Inače, Đukanović očekuje da bi to moglo da mu donese opipljivu korist u kontekstu parlamentarnih izbora, koji bi u Crnoj Gori trebalo da budu održani do kraja t.g. Zauzvrat, Deripaski bi bili omogućeni novi unosni investicioni poduhvati u Crnoj Gori.

Međutim, Đukanovićeva kalkulacija da bi ga Deripaska mogao približiti zvaničnoj Moskvi je u osnovi problematična. Iako je Deripaska najveći deo kapitala stekao u Rusiji, da bi ga kasnije, posredstvom svojih holding kompanija i njihovih podružnica širio i uvećavao u inostranstvu (prema podacima prestižnog “Forbsa”, zaključno sa februarom t.g. njegovo ukupno bogatstvo je iznosilo oko 4,5 milijarde dolara), ovaj oligarh u svom ekonomskom nastupu promoviše ideologiju libertarijanizma (poznatog i kao anarho-kapitalizam), koja podrazumeva odsustvo bilo kakvih državnih regulativa i ograničenja i “lešinarski” pristup ekonomiji. Usled toga, njegovi odnosi sa ruskim državnim vrhom, na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, koji zastupa potpuno suprotnu ekonomsku strategiju, u najboljem slučaju mogu se oceniti kao hladni i zategnuti.

Takođe, na način na koji ruske vlasti posmatraju Deripasku i njegove aktivnosti utiče i to što se ovaj oligarh isprofilisao kao više nego poželjan sagovornik zapadnih ekonomskih (a naravno i političkih) struktura unutar Rusije.

Sasvim je izvesno da obnovljeno interesovanje Deripaske za investiranje u Crnu Goru, a imajući u vidu istorijat njegovog ekonomskog prisustva u ovoj državi, crnogorskoj privredi i građanima neće doneti ništa dobro. Usled toga, za očekivati je da će Đukanovićev “gambit” i pokušaj da Deripasku iskoristi za popravljanje svoje pozicije kako na Istoku tako i na Zapadu rezultirati prvenstveno daljim uništavanjem ionako devastirane crnogorske privrede. Ipak, ostaje nada da će na predstojećim parlamentarnim izborima građani Crne Gore znati da kazne ove Đukanovićeve naume, i da će njega i njegovu kamarilu poslati na smetlište istorije, gde uostalom i pripadaju.

(Izvor: nacionalist.rs)

SKINI APLIKACIJU