Krivokašić je tim činom praktično izdao svog mitropolita upokojenog blaženopočivšeg Amfilohija, koji je mislio da Krivokapić može biti simbol okupljanja i sloge, a ne razdora i vlastoljubive sebičnosti.
On je izdao i vladiku Joanikija koji mu je verovao.
Njegovu svetost koji mu je sa strpljenjem očinski poverovao na reč, izdao je crkvu, saradnike, demokratsku većinu izabranu od naroda u neponovljivoj pobedi demokratije u avgustu, izdao je Boga i ljude, sve je izdao osim Mila Đukanovića, sve, i kao takav ne može biti na čelu demokratske Vlade, osim one izdajničke.
(Glas javnosti)