KONAČNO JE VREME DA OSTVARI SVOJE DEČAČKE SNOVE: Milo Đukanović je 1989. godine bio umoran od politike i nameravao da se bavi naukom!

Milo Đukanović, aktuelni predsednik Crne Gore, koji je na vlasti tri decenije pričao je 1989. godine da se zamorio do politike i da imede u turizam da se bavi naukom. Milo je bio jedan od vesnika "crnogorskog proleća" uz Momira Bulatoviča i dr Ljubišu Stankovića. Zvali su ih "politički tinejdžeri", "genijalci u farmerkama", "marksisti u patikama".

Kakav je to proboj mladih - evo samo male ilustracije: novoizabrani predsednik crnogorske partije ima 33 godine, potpredsednik Predsedništva SR Crne Gore samo 29, trojica ministara u republičkoj vladi su omladinci sa 27 i 28 godina.

Ko su mladi predvodnici? Šta se krije iza njihovih čas ozbiljnih, čas dečačkih nasmejanih lica? Ovo je priča o Milu Đukanoviću, sekretaru predsedništva CK SK Crne Gore...

Milo tvrdi da je "poslušao oca nikada se ne bih bavio politikom". Milo Đukanović nije poslušao oca koji se, kao sudija, u jednom periodu odao profesionalnoj politici i osetio gorčinu tog zanata.

Pobegao je i od rimskog i od drugih knjiških prava, jedini iz kuće: otac mu je pravnik, sestra, supruga, mlađi brat.

Nije bio brilijantan student ekonomije, ali je uporedo sa školom polagao je redovno sve "političke ispite" - od školske i studentske omladinske i partijske organizacije, sve do poslednje četiri godine koje je kao marljivi profesionalac odradio u Predsedništvu jugoslovenske omladine i kao dinamičan, polemičan, ponekad i buntovan, član pre nekoliko nedelja napustio CK SKJ zbog "duplih funkcija".

Pričao je da neće "za razliku od prethodnika, raspisivati konkursnu trampu za drugi narod, terati ga na ostavke a vreme goniti natrag".
Ondašnje komunističko rukovodstvo Milo kritikuje da je Ustavom iz 1974. "rasparčalo Jugoslaviju".

Bio je svetan da su neizbežni lomovi u "socijalno već istrošenoj Crnoj Gori". I da treba afirmisati novi, kako je priačo, "ofanzivni, moderni poslovno agresivni evropski način mišljenja i ponašanja".

Tada se zalagao da Savez komunista ide "u muzej starina" već da postane "jedino mogući politički faktor kohezije na jugoslovenskom prostoru", a ako to ove nove garniture nisu u stanju, onda su mogle "posao oko njegove sahrane da prepuste onima koji su ga već doveli do umora".

Bio je pred odlukom da uskoči u neku privrednu kuću, turističku pre svega, jer mu je turizam specijalnost. Odatle bi se više mogao, kako tvrdi, baviti i naukom.

(Glas javnosti/ Espreso/ On)

SKINI APLIKACIJU