KLAN ĐUKANOVIĆ: Hronologija korupcije, porodičnog gangsterizma, ubistava, pranja novca, šverca.. (iz kredibilnih zapadnih izvora)

Šta o kriminalnom `Klanu Đukanović` prećutkuju vodeći mediji u Crnoj Gori i Srbiji- A o čemu naširoko pišu najugledniji Zapadni mediji i međunarodni Novinarski Konzorcijumi, specijalizovani za globalni organizovani kriminal!

Vašington Tajms: `Klan Đukanović` mora da bude uklonjen sa vlasti i izveden pred sud pre prijema CG u EU!
…Ovo je napisao pre nepunih godinu dana (u februaru prošle godine), u zaključku svoje analize, L. Tod Vud, novinar prestižnog Vašington Tajmsa- Preciznije, on je doslovce napisao sledeće: „Pre nego što se Crna Gora priključi Evropskoj Uniji, mi moramo da osiguramo da se vladajuća i korumpirana politička porodica Đukanović, potpuno ukloni sa vlasti, i potom izvede pred sud.“, prenosi portal borbazaistinu.rs

VAŠINTGON TAJMS:
DRŽAVNIČKI IMUNITET JE JEDINA STVAR KOJA DRŽI ĐUKANOVIĆA VAN ZATVORA..

Vud naglašava da Milo Đukanović- koji na vlasti opstaje decenijama u raznim formama, ali uvek kao ultimativni vladar- i nema drugog izbora, osim da pokuša da se „doživotno održava na vlasti“ da bi izbegao teške posledice neminovnih krivičnih i korupcijskih, političkih i pravnih, postupaka, od kojih ga jedino štiti državnički imunitet.

Vašington Tajms (VT) naglašava da još od vremena pada jugoslovenske jednopartijske komunističke diktature 1991, Crnom Gorom praktično vlada (nasledni) jednopartijski diktatorski sistem u formi DPS (Demokratske Partije Socijalista), koji po VT predstavlja prerušenu republičku Komunističku partiju.

ACD: CRNA GORA JE TIPIČAN PRIMER `MAFIJAŠKE DRŽAVE`

Mozes Naim, politički analitičar Američkog Centra za Demokratiju (ACD) navodi Crnu Goru kao tipičan primer „mafijaške države“, koju su korumpirani državni oligarsi uredili tako da oni i njihovi članovi porodica mogu bezbedno da uvećaju i cementiraju svoju moć i lično bogatstvo- kroz lanac korupcije, obrtanja (državnog) novca, političkih pritisaka i globalnih veza sa kriminalnim sindikatima..

VT opisuje trenutnog premijera Crne Gore Duška Markovića, kao Milovog „mafijaškog ordinansa“ koji osim bezuslovne lojalnosti i slepe poslušnosti Đukanoviću i nema druge kvalitete, i koji je Milu koristan jedino kao „čuvar fotelje“ u igri političkog ruleta (u kojoj on rotira između pozicija premijera i predsednika)- ali takođe navodi da je Marković svojevremeno bio optužen za „kriminalnu umešanost u ubistvo opozicionog novinara (2014)“!?

Ovaj ugledni medij smatra da je i samom Đukanoviću, koji nakon uvođenja CG u NATO, sada pokušava da uvede svoju „mafijašku državu“ i u EU, sada jasno da neće moći još dugo da „lešinari“ vlastitu zemlju, pre nego što se suoči sa oštrim antikorupcijskim standardima Evropske Unije- što će po novinaru Vudsu najverovatnoje označiti i „kraj Đukanovića“.

U POREĐENjU SA `KLANOM ĐUKANOVIĆ` I NOTORNA `KOZA NOSTRA` PREDSTAVLjA MAČJI KAŠALj

Vašington Tajms je dobro upoznat sa većinom Milovih afera- počevši od ratno-profiterskog i državno sponzorisanog šverca duvana (koji je kasnije prerastao u „konzorcijski mafijaški biznis“- prisilivši čak italijansku i švajcarskiu državu da otvore istrage u predsednika CG), potom kriminalne privatizacije crnogorskog Telekoma, da bi vrhunac korupcije nastao privatizacijom nikšićke Prve Banke i prevođenjem iste u „porodično vlasništvo Đukanovića“- i potom skandaloznu intervenciju Mila kao šefa države, koji je preusmerio državna novčana sredstva (narodne pare) za spašavanje vlastitog porodičnog bankarskog biznisa od bankrotstva. Što će sve kasnije naravno biti dokumentovano u detaljima, u nastavku ove analize.

Naravno da su ovoj modernoj verziji Koza Nostre najrizičniji momenti za Klan Đukanovića izbori, ili tačnije „reizbori“- ali i tu je očigledno Đukanović naučio podosta od svojih američkih gospodara. Prema pisanju VT Đukanovićev tipičan „modus operandi“ su državno orkestrirane „fols-fleg“ operacije u vreme izbora, i prateće uvođenje „vanrednog stanja“, koje potom omogućava laku manipulaciju biračkog tela i uklanjanje političke opozicije. Kao primer VT navodi notorni „Ruski državni udar“ iz 2016, bez koga, smatra ovaj ugledni američki medij, Đukanović verovatno ne bi opstao na vlasti. Naravno VT naglašava da državni udar nikada nije ni postojao, i da su kasnije skoro svi zaverenici tiho pušteni iz zatvora bez ikakvih krivičnih optužbi- dodajući da je „fols-fleg“ te vrste već viđen na „montegrinskim prostorima“ citirajući takozvanu terorističku zaveru „Orlov Let“ iz 2006, kada je u vreme parlamentarnih izbora uhapšeno (i osuđeno) 17 etničkih Albanaca. Prema pisanju VT neki od osuđenih „albanskih zaverenika“ su kasnije „dobili crnogorsku državu“ pred Evropskim sudom za ljudska prava.

***

DOJČE VELE:
VEČITI PREDSEDNIK..
O korupciji crnogorskog državno-mafijaškog Klana Đukanović se pre nepunih osam meseci (uoči novih predsedničkih izbora) oglasio i renomirani evropski medij `Dojče Vele` (DV) svojom analizom pod naslovom: „Crnogorski Milo Đukanović- Večiti Predsednik“.

DV naglašava da Milu Đukanoviću nije dovoljno ni tri decenije apsolutističke vladavine i još uvek pronalazi načine da reafirmiše svoju vlast. Naglašavajući da mu na ruku ide i „razbijena opozicija“ koja još uvek ne uspeva da se ujedini i ukloni ga sa vlasti.

Nemački medij opisuje Crnu Goru kao zemlju „zatrovanu korupcijom“ gde se novinari koji kritikuju vlast ućutkuju na razne načine- dok autokratskog predsednika Đukanovića opisuju kao čoveka koji uporno preživljava razne kriminalne i političke afere još od 1991 godine, uspešno opstajući na vladarskom tronu- u ovoj ili onoj formi.

POSTOJI LI RAZLIKA IZMEĐU `MILOVE DRŽAVE` I MAFIJE?

DV navodi da su zvanične optužbe za organizovani kriminal Klana Đukanović u nedavnoj prošlosti stizale i iz Rima i Berlina, ali da je Đukanović, bezobzirno se zaklanjajući iza državničkog imuniteta ili „vukući konce iz senke“, uvek uspevao da izbegne ruku pravde i opstane na vlasti.

Đukanovićevi oponenti na prošlim predsedničkim izborima tumače njegov opstanak na vlasti uspešnom primenom formule „zavadi pa vladaj“, diktatorskom strahovladom, „proizvođenjem državnih neprijatelja i izdajnika“ što rezultira u bezuslovu poslušnost među njegovim saradnicima. Jedan predsedničkih kandidata ironično zaključuje „da se u Crnoj Gori ne zna ko je jači država ili mafija“ naglašavući da čak i ako se to zna, da je onda teško uočiti razliku između ta dva!?

ZA MILA JE OPSTANAK NA VLASTI „PITANjE ŽIVOTA I SMRTI“

Novinar „Dojče Vele“ je veoma dobro učio poslednji koncept Mila Đukanovića, koji je kroz taktiku polarizacije društva („zavadi pa vladaj“), uspešno nametnuo jednom značajnom delu cronogorskog društva novokompovani (i istorijski nepostojeći) „montengrinski nacionalizam“- koji mu je na poslednjim izborima i omogućio da opstane na vlasti, čak i po cenu izazivanja građanskog rata.

Poput Vašington Tajmsa i Dojče Vele u svom zaključku analize naglašava da je u jednoj „sićušnjoj zemlji“ poput Crne Gore nemoguće prikriti državnu korupciji i nepotizam, i da je za Đukanovića opstanak na vlasti „pitanje života i smrti“, jer ga jedino njegova vladajuća većina u skupštini i opstanak na vlasti spašavaju zatvora..

***

`OCCRP`- Istraživački (reporterski) Projekt na temu Organizovanog Kriminala i Korupcije (OKKRP):
`Đukanovićeva Crna Gora je „Porodični Biznis“`
…Pod ovim naslovom, u maju 2014(u kontinuitetu od 2009), međunarodni novinarski konzorcijum OKKRP, je uradio temeljnu i hronološku analizu korupcije i kriminalnih aktivnosti Klana Đukanović.

Kao prvi primer flagrantne državne korupcije OKKRP navodi primer Prve Banke iz Nikšića, koju je Milo prvo privatizovao- preneo u privatno vlastništvo „dva člana svoje uže porodice i bliskog prijatelja“, a potom kada je banci zapretio stečaj u decembru 2009te, istu spasio bankrotstva finansijskom intervencijom iz državnog budžeta.

To vam je recimo kao- kada bi postojeći kontroverzni američki predsednik Donald Tramp, naredio Američkim Državnim Rezervama (Fort Noksu) da povoljnim ili bespovratnim kreditima spasi stečaja njegov privatni hotel „Tramp“. Takvu (hipotetičku) aferu ne bi mogao da preživi nijedan američki predsednik, pa čak ni Tramp- ali eto predsednik jedne (zapadno podržane) „patuljaste države“ na Balkanu- Milo Đukanović, takvu i slične afere uspešno preživljava već decenijama. To pre svega govori o dvoličnim i dvostrukim standardima „zapadnih demokratija“, bez čije podrške cronogorski diktator sigurno ne bi mogao da se ponaša, tako kako se ponaša..

MILO OSNOVAO AGENCIJU ZA PRIVATIZACIJU- A POTOM SAM SEBE STAVIO NA ČELO ISTE..

Sam proces privatizacije, prevođenja u privatno vlasništvo Klana Đukanović i potom državne finansijske pomoći Prvoj Banci pokazuje ne samo kriminalni karakter Đukanovića, već i neviđenu drskost- Milo je 2006te kao premijer osnovao „Savet za privatizaciju“ cronogorske državne imovine, potom je sam sebe postavio za predsednika tog saveta, potom je „napisao pravila privatizacije“ (prilagođena Klanu Đukanović?). Prema tim „nelogičnim pravilima“- 30% deonica banke je prodato na finansijskoj berzi ali pod uslovom da na toj berzi može da učestvuje samo jedan subjekt, za taj „subjekt“ je određena minimalna cena „paketa deonica“ u iznosu od 3 miliona dolara. Naravno, stigla je samo jedna ponuda, i to od kompanije „Monte Nova“. Nije teško pretpostaviti da je vlasnik te kompanije bio Milov brat Aco Đukanović!? Da bi cirkus bio veći, Aco koji je već posedovao 12% deonica Prve Banke, nakon izvršene privatizacije i prenošenja nikšićke banke u privatno vlasništvo Klana Đukanović, nije čak platio ni tih simboličnih 3 miliona dolara, koje je propisao Savet kojim je predsedavao brat Milo. Nakon toga Acova Monte Nova kompanija je uspešno postavila (svojih) 4 od 7 članova upravnog odbora Prve Banke, na taj način preuzimajući potpunu kontrolu nad bivšom državnom bankom. „Čerupanje“ je moglo da počne…

ČERUPANjE DRŽAVE- A LA ĐUKANOVIĆ..

…A čerupanje je bilo takvih razmera i toliko drsko, da bi u svakoj normalnoj državi, osim naravno u Crnoj Gori, „čerupatori“ završili na dugogodišnjim robijama, dok bi njihova kriminalno stečena imovina bila zaplenjena-

Nakon što je Prva Banka prevedena u porodično vlasništvo, Milo Đukanović počinje da preusmerava protok državnog kapitala (finansijskih depozita) kroz istu- samo u 2007 godini u „porodičnu baku“ Klana Đukanović je deponovano 579 miliona američkih dolara državnih para. To je automatski učinilo ovu „lokalnu banku“ najvažnijom, i defakto državnom, bankom. Ubrzo i „misteriozno“ Prva Banka je zapala u finansijske teškoće i kada se početkom 2009 našla pred stečajem zbog gubitka od 35 miliona dolara, Milo je spremno priskočio u pomoć bratu Aci sa državnom pozajmicom u iznosu od 64.7 miliona dolara, istovremeno bespovratno isplaćujući (novcem iz državnog budžeta) 19 miliona dolara duga „državnih kontraktora“. Na kraju, prema informaciji iz marta 2009, banka je platila nazad svega 14.5 miliona dolara.

Nezavisna finansijska kontrola banke je ustanovila niz nepravilnosti u poslovanju, među kojima i neke „visokoprofilne“-

Recimo samo u 2007 Milov brat se „pomogao“ parama iz banke u iznosu od 2 miliona dolara. Milov „biznis partner“ Vuk Rajković je dobio „pozajmicu“ od 865,000. Ali najdrastičniji primer ove državno-mafijaške korupcionaške afere jeste Stanko Cane Subotić, notorni srbski mafijaš i Milov kolega u biznisu „šverca duvana“, koji je glatko dobio od Prve Banke pozajmicu od 33 miliona dolara, koje nikada nije platio nazad.!?

Opisujući slučaj italijanske (državne) istrage Đukanovićevog polu-državnog biznisa „šverca cigareta“, koja je pored crnogorskog predsednika obuhvatila i italijansku mafiju, OKKRP naglašava da je nemoguće objasniti količinu ličnog i porodičnog bogatstva Klana Đukanović (čiji su primarni stubovi Milo, njegov brat Aco i sestra Ana) njihovim zvaničnim prihodima. Zvanično popisana imovina dva brata i sestre Đukanović je procenjena pre desetak godina na oko 200 miliona američkih dolara.

PORODIČNA MEDUZA ŠIRI SVOJE PIPKE ŠIROM TANUŠNE CRNE GORE

Naravno Milo se potrudio da najveći deo kriminalno stečenog novca, bar zvanično, bude u posedu njegovog brata Aleksandra (Aca) „koncert promotera“, prema podacima iz 2009te to je nekih 167 miliona američkih dolara. Sam Milo je u to vreme imao deklarisanu imovinu od 14.7 miliona dolara- OKKRP naglašava da jedan „profesionalni državnik“ poput Mila Đukanovića čija državnička plata ni u najboljim vremenima nije prelazila 1,700 dolara mesečno, nije mogao toliko bogatstvo da stekne na legalan način. Manji deo „državno-porodičnog bogatstva“ Klana Đukanović je pripao (verovatno kao utešna nagrada) Milovoj sestri Ani (udatoj Kolarević- profesionalnom advokatu) u iznosu od 3,5 miliona dolara. (Naravno ovde govorimo o „popisu imovine“ od pre desetak godina).

Još 2006 Milo Đukanović je shvatio, da neće moći dovoljno „da se okoristi“ iz državničke fotelje, ako prethodno ne uspostavi lanac vlastitih privatnih korporacija, kroz koje će moći da „pere“ ilegalno stečeni novac. Tada je odlučio da „nakratko uprazni fotelju“, i zadrži samo poslanički status (naravno zbog imuniteta) i potom pripremi teren za uvećanje svog „carstva ovozemaljskog“-

Između 2006 i 2008 osnovao je pet privatnih kompanija. Najvažnija je bila Kapital Invest koja je posedovala deonice u Prvoj Banci. Kupio je i deonice na univerzitetu Donja Gorica, koji je pohađao njegov sin Blažo. Takođe je „ko-osnovao“ Global Montenegro, turističku i menadžment firmu, preko koje ulaže novac u zemljište na crnogorskom primorju. Ovde je suvišno napomenuti da privatni biznisi predsednika Mila (i porodice), koji potom učestvuju na državnim tenderima, predstavljaju u najmanju ruku „konflikt interesa“!?

Brat Aco, koga u Crnoj Gori smatraju „specijalistom za pravljenje novca“ u svom posedu ima preko 22 biznisa i 4 apartmana, uglavnom u priobalju, dok u Herceg Novom poseduje „najskuplji deo obale“- bar prema nalazima OKKRP. Sestra Ana, bivši vrhovni sudija, je takođe osnovala privatnu firmu Edu-Kons i došla u posed 4 apartmana u centru Podgorice- dok je njen sin Edin „stekao“ tri dizajnerske, konsultantske i građevinske firme..

KADA CELA DRŽAVA POSTANE `PRIVATNA PRĆIJA` A NjENI GRAĐANI ŽRTVE I ZAMORČIĆI KORUMPIRANOG REŽIMA..

Običnom ljudskom mozgu je teško da shvati da na početku 21 veka, u „predsoblju Evrope“ postoji takav politički sistem i takva država, gde su praktično svi građani i sve institucije, podređeni interesima beskrupoloznog autokratskog vladara i njegove državno-mafijaške porodice- ali eto takav sistem, kakav je danas teško naći čak i na Bliskom Istoku, uspešno funkcioniše na jugu starog kontinenta.

Još jedan drastičan primer, primer na kome možemo da vidimo kako izgleda nacionalizacija privatne imovine (u kontekstu najavljenog oduzimanja imovine SPC u Crnoj Gori) u ime Milove države, jeste izglasavanje posebnog zakona 2008 godine, kojim se privatni primorski „hoteli sa pet zvezdica“ proglašavaju posebnim nacionalnim interesom države- zakona kojim se potom tim privatnim hotelima defakto daje pravo da oduzimaju zemlju (van sudskog postupka) koja se graniči sa hotelskim posedima, da bi uvećali svoj posed- navodno u ime razvoja turizma. Suvišno je reći da se ovde uglavnom radi o zemlji običnih građana, kojima je teško ili nemoguće da se suprostave samovolji privatnih korporacija, iza kojih stoji mafijaška država.

Da bi takav „razvoj turizma u nacionalnom interesu“, koji bezdušno pleni imovinu „siromašnih suseda“, funkcionisao glatko, autokrata Milo, koji je u to vreme bio premijer države, osniva „Montenegrinsku agenciju za Investicije i Promocije“ i potom sam sebe postavlja na čelo iste. Potom se posvećuje dovođenju „ruskih i arabskih investitora“ sa kojima postaje „poslovni partner“. Na kritike u parlamentu, da to što to radi predstavlja „konflikt interesa“ Don Milo je cinično odgovorio da tu nema nikakvog konflikta, pošto on taj posao „radi za džabe“!?

Naravno da je Klan Đukanović posvetio sve svoje resurse „razvoju turizma i stranim investicijama“, pošto se ovde pre svega radilo o „razvoju Milove imovine. Da bi sve to lepo funcionisalo, brat Aco je kroz svoju državno sponzorisanu banku „prao pare sumnjivih investitora, dok je sestra kroz svoju „uglednu pravnu firmu“ dovodila u Crnu Goru svoju bogatu „rusku klijentelu“. I tako dok obični građani jedva sastavljaju kraj sa krajem, Don Milo i članovi Klana Đukanović se bezdušno bogate kroz svoju „privatizovanu državu“.

Ako bi se neko, iz medija van kontrole mafijaške države, i usudio da javno raskrinka Milov mafijaški biznis- taj bi bio brzo ućutkan (na sve moguće načine- o čemu ćemo u nastavku ove analize detaljnije); Milo nije štedeo (tuđe) novce da bi pokretao sudske postupke, ne samo protiv novina koje demaskirale njegove „mutne radnje“, već i protiv svih onih medija koji bi potom preneli takve sadržaje. Klan Đukanović je praktično potrošio milione dolara na razne sudske sporove. Ako to ne bi radilo, onda je Klan prelazio na klasične mafijaške metode- pretnje, fizička prebijanja, a postoje „jake indicije“ da je Don Milo stajao iza fizičkih likvidacija bar sedam ključnih svedoka „duvanske afere“..

OKKRP ovde opisuje slučaj novinara podgoričkih Vijesti, Željka Ivanovića, koji se „usudio da piše“ o mafijaškim aferama Klana Đukanović. Ivanović je prvo bio prebijen „od strane nepoznatih lica“, da bi Don Milo potom poslao svoju advokatsku armadu sa zadatkom da pred sudom pokrene postupak protiv Vijesti, navodno zbog „narušavanja ugleda šefa države“- suvišno je reći da je Don Milo dobio taj „sudski spor“, i čak prisilio Vijesti da mu isplate odštetu od 20.000 evra!?

***

MEĐUNARODNI KONZORCIJUM ZA ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO (MKIN):
„Crnogorska Veza: Ljubav, Duvan i Mafija“
(jun 2009- maj 2014)

Pod ovim naslovom je italijanski novinar Leo Sisti uradio briljantan novinarski istraživački rad (u periodu od 5 godina: 2009-2014) na temu crnogorske „mafijaške države“ i kriminalnih radnji njenog „večitog“ šefa države Mila Đukanovića- sa aspektom na „Duvansko Podzemlje“ i Đukanovićeve globalne švercerske aktivnosti. Novinar Sisti je ovaj obiman projekat demaskiranja kriminalnih aktivnosti šefa jedne evropske države uradio u sklopu tima međunarodnih novinara, koji su deo Međunarodnog Konzorcijuma za Istraživačko Novinarstvo (MKIN)- ovaj novinarski konzorcijum je osnovan u okviru vašingtonskog Centra za Zaštitu Ugleda Javnih Institucija. Taj tim je okupio sposobne i nezavisne novinare iz Italije, Paragvaja, Velike Britanije, Kine, Kanade, Belgije, Brazila, Rumunije, Rusije, Ukrajine, i Bosne i Hercegovine…

„MAČKICE MOJA KAD DOLAZIŠ?“- MILOVI LjUBAVNI (I DUVANSKI) JADI..

Sisti navodi neverovatan podatak (iz dosijea italijanske policije) da je u periodu od 1994 do 2002, iz crnogorske luke Bar i preko italijanske Bari, mesečno švercovano, najmanje milijardu cigareta. Ključni izvor inoformacija za italijansku policiju je bila Milova ljubavnica Dušanka Jeknić, inače „atraktivna udovica“ bivšeg crnogorskog ministra za spoljne poslove“, koju je Don Milo postavio za „Predstavnika Trgovačke Misije Crne Gore“ u italijanskom gradu Milanu. Njena prava funkcija, kao i više drugih „saradnika“ (koji su kasnije svi uhapšeni od strane italijanske policije“ je bila da omogući nesmetani šverc enormnih količina cigareta. Na tom zadatku je očigledno pala- u to vreme je italijanska policija javno objavila transkript telefonskog razgovara između Don Mila i njegovog „duvanskog ađutanta“ i ljubavnice Dušanke. U nastavku je „pikatni izvod“ te konverzacije-

Don Milo: „Moja mačkice.. Poludeću bez tebe… Više puta si me izdala, ubeđen sam… Mačkice moja, kada mi dolaziš?.. Volim te, mačkice moja.“ (italijanska policija je snimila ovaj razgovor 4 januara 2001).

JADRANSKA `TORTUGA`- KAKO JE MILO POSTAO „PIRAT SA KARIBA“

Osam godina nakon snimanja ovog i drugih razgovora između Mila Đukanovića i Dušanke Jeknić u periodu od 20 meseci i zajedno sa stotinama hiljada drugih beleški, 2009 godine italijanski tužioci iz Barija zvanično podnose krivičnu prijavu protiv Mila Đukanovića, šest drugih državljana Crne Gore i Srbije, i protiv sedam italijanskih državljana- zbog „organizovanog kriminala i šverca cigareta“ što u Italiji predstavlja „teško krivično delo“. Italijanska specijalizovana pravosudna „anti-mafijska agencija“ (DIA) je sudu predočila obimu tužbu protiv Đukanovića i saradnika, na 409 stranica. Ceo dokument je svojevremeno javno objavljen u italijanskim medijima.

U tom dokumentu italijanski tužioci opisuju crnogorski (Milov) šverc duvana kao državno sponzorisano „kriminalno preduzeće“. Dalje, opisuju kako je Milo iskoristio centralnu poziciju „svoje privatne države“ na takozvanoj švercerskoj Balkanskoj ruti, i svojim vezama sa kriminalnim klanovima u regionu. Tužioci naglašavaju da šverc duvana takvog obima ne bi bio moguć da Milo Đukanović nije praktično pretvorio Crnu Goru u „piratsku državu“. Tužioci to opisuju sledećim rečima:

„Crna Gora je decenijama bila `Tortuga` (piratski raj u Karibima) Jadranskog mora. Raj za kriminalni šverc, sa imunitetom za gangstere.. mesto gde su državne vlasti garantovale bezbedan prolaz za ilegalnu švercovanu robu. Milo Đukanović je neprikosnoveno vladao tom `Tortugom`“- naglasio je na kraju italijanski tužilac!

Italijanski tužilac Đuzebe Skelsi u svojoj optužnici elaborira mafijaške metode tadašnjeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića. On navodi kako se Milov šverc cigareta odvijao u saradnji sa mafijaškim klanovima iz Italije. Konkretno sa notornom „Kamorom“ (napolitanskim klanom) i „Sakra Korona Unita“ (mafijaškim klanom iz Apulije. Zadatak italijanske mafije (kojoj je Milo dozvolio da otvori svoja „predstavništva“ u Crnoj Gori) je bio da, pored udruženog transporta stotinu hiljada kutija (boksova) cigareta mesečno (tokom osam godina) flotom brzih glisera preko jadranskog mora, istu robu, koju su činile uglavnom skupe Marlboro cigarete, prodaju na ilegalnom italijanskom tržištu. Skelsi naglašava da su iz Bara svake noći desetine (oko 70) brzih glisera prevozile kontraband na italijansku obalu, u blizini Barija.

Pred italijanski sud je, pored Mila Đukanovića i njegovog „duvanskog ađutanta“ i ljubavnice (bivše ministarke finansija) Dušanke Jeknić, izvedeno još 13 osoba. Đukanović, koji je inače održavao lične i prijateljske odnose sa tadašnjim italijanskim predsednikom Silvio Berluskonijem (koji je i sam bio ogrezao u korupcionaške afere) je naknadno izostavljen iz ove optužnice, navodno zbog diplomatskog (državničkog) imuniteta.

ITALIJANSKI PARLAMENT FORMIRA SPECIJALNU KOMISIJU ČIJI JE FOKUS BIO DON MILO I CRNOGORSKA `MAFIJAŠKA DRŽAVA`

Ovde je važno napomenuti da su italijanske pravosudne vlasti vodile više, ili paralelnih ili hronoloških, istraga protiv Klana Đukanović, preciznje protiv Don Mila- Vrhunac te istrage je bilo formiranje Specijalne Komisije pri Italijanskom parlamentu, posvećenoj Milu Đukanoviću i crnogorskoj „državnoj mafiji“. Pre desetak godina, njegovo ime se uporno pojavljivalo u raznim visokoprofilnim kriminalnim slučajevima, tako da ga je bilo nemoguće ignorisati, svi italijanski mediji su o tome naširoko pisali, tako da čak ni armada preplaćenih Milovih advokata, niti Milovi „prijatelji iz vrha italijanske vlade“ više nisu mogli da ih ućutkaju.

Specijalna komisija je 2001 podnela italijanskom parlamentu izveštaj pod nazivom „Monte Negro Mafija“ na 130 gusto kucanih stranica, koji se bavio organizovanim švercom duvana pod sponzorstvom Mila Đukanovića i crnogorskog državnog aparatusa-

U kome se tvrdi da je „Milova mafija“ transportovala „planine kontrabanda“, ne samo kroz crnogorske, već i kroz albanske magacine i luke. Sredinom 90ih, Milova crnogorska mafija je potpuno potisla druge regionalne klanove iz „biznisa šverca cigareta“. Tužilac iz Barija Đuzepe Skelsi, takođe je pozvan da svedoči ispred italijanskog parlamenta. On je zajedno sa svojim kolegama posvedočio da je Crna Gora postala „glavna operaciona baza za šverc na Mediteranu“ i postala mesto gde su razni kriminalci u bekstvu našli utočište, i gde im je Milova vlada omogućila da otvore „biznise za šverc duvana, droge i oružja“.

Skelsi je svedočio da je na severu primorja luka „Zelenica“ bila pod kontrolom mafijaških klanova iz Barija i Napulja, dok je južna luka Bar bila pod kontrolom Apulijske mafije iz Barija i Brindizija (ovde se radi o tri najmoćnije italijanske mafije). Italijanski tužilac je precizirao da je crnogorska ekspozitura italijanske mafije defakto imala vlastitu pomorsku flotu, koja se sastojala od 70 moćnih glisera (trebalo im je manje od dva sata da pređu jadransko more), koji su naravno uživali potpunu zaštitu crnogorske države (svaki put kada bi bili gonjeni od strane italijanske pogranične policije ili ratne mornarice, ti mafijaški gliseri su nalazili sigurnu zaštitu u teritorijalnim vodama crnogorske države- na čijem čelu je naravno bio Don Milo).

MILOVI I ITALIJANSKI MAFIJAŠI SU BEZDUŠNO UBIJALI VLASTITE SARADNIKE- I ITALIJANSKE POLICAJCE

Taj period (u periodu preko jedne decenije) saradnje i zajedničkog biznisa Milove crnogorske državne mafije i najmoćijih klanova italijanske mafije je bio obeležen ubistvima, ne samo nekoliko mafijaških bosova u Italiji, ili „Milovih saradnika“ na Balkanu, već je bezdušno likvidirano i više agenata italijanske: Finansijske policije, Poreske policije i Pogranične policije.

Izveštaj „Monte Negro Mafija“ podnet italijanskom parlamentu je bio tako dobro dokumentovan i ubedljiv, da je parlamentu trebalo svega 13 dana da izglasa novi, veoma strog zakon kojim se švercovanje cigareta za koje se utvrdi da je povezano sa organizovanim kriminalom, proglašava teškim krivičnim delom, za koje je predviđena kazna zatvorom do 15 godina.

Dve godine kasnije, 2003, Napuljski tužilac je u skladu sa novim zakonom izdao novi nalog za hapšenje Mila Đukanovića zbog „mafijaške asocijacije“- sudija je inicijalno odbacio nalog zbog Đukanovićevog „državničkog imuniteta“, ali je idao nalog za hapšenje bivšeg Đukanovićevog „mafijaškog ađutanta“ u Italiji (i bivšeg trgovinsko-konzularnog predstavnika u Milanu) Duške Jeknić- ali je bivša Milova ljubavnica uspela da u međuvremenu pobegne iz Italije.

Paralelno sa istragom u Napulju, otvorena je i druga istraga protiv Don Mila, u Bariju (u skladu sa novim zakonom). Kada su oba tužilaštva prikupila dovoljno dokaza, italijansko državno tužilaštvo je odredilo da istraga bude objedinjena i nastavljena u Bariju pod dirigentskom palicom tužioca Skelsija, koji je iz razloga bezbednosti, tu istragu vodio izolovano uz tesnu saradnju specijalnog tima DIA- Anti Mafijaške Agencije. Skelsi je na tom zadatku proveo godine, skupljajući svedočanstva i dokumente, od kojih su mnogi stizali iz više drugih zemalja, koje su smatrane „rajom za izbegavanje poreza“, poput Kipra, Švajcarske, Holandije, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Amerike.

Ti sudski rekordi su bili pod specijalnim nadzorom i dostupni samo specijalnom tužilaštvu, i sadržali su „fascinantne gomile svedočanstava od strane gangstera iz Kartela Apulija, švercera koji su postali dobrovoljni svedoci, `cara` švajcarske švercerske grupe, dva crnogorska državna zvaničnika, i hrvatskog novinara Ive Pukanića- urednika zagrebačkog Nacionala, koji je zbog toga i fizički likvidiran (u vreme početka sudskog procesa u Bariju) u oktobru 2008.

„PRATI NOVAC“ DA BI SAZNAO KOLIKO JE MILO „TEŽAK“

Specijalni fokus italijanskog tužilaštva je bio na ustanovljavanju „puta novca“ u vezi „Monte Negro Linka“ (njihova definicija), taj „put“ je ustanovljen sledećim pitanjima: gde je novac završio, ko je rukovao njim, ko je „prao novac“, i u čijem se vlasništvu danas nalazi. Italijanski sudski dosijei nam obezbeđuju precizan odgovor na ovo poslednje pitanje, po njima taj „oprani novac“ u više međunarodnih banki neosporno pripada (citat DIA dokumenta): „..Đukanoviću, zajedno sa svojim bliskim saradnicima.“- Kao ključne bankarske lokacije gde je otkriven Milov „oprani mafijaški novac“ navode se Švajcarska, Monte Karlo i Kipar.

Koliko dugo su se protezali pipci Milove `Koza Nostre` svedoče italijanski sudski dokumenti, koji navode da je Milov Klan, pored Italije, sarađivao, ali i „ratovao“ sa mafijama iz Srbije, Hrvatske, Grčke, Nemačke, Švajcarske (gde je takođe pokrenut sudski postupak protiv Mila), Kipra, Holandije, Lihtenštajna, Arube i Amerike.. Nakon što je oslobođen optužnice, zbog diplomatskog imuniteta (slično Haradinaju koji je od Haškog tribunala čak dobio „nagradno odsustvo“ da bi pobio svedoke protiv njega) Milo se „posvetio eliminaciji“ potencijalnih svedoka- sedam potencijalnih svedoka u italijanskom sudskom procesu su potom fizički likvidirani.

ŠVAJCARSKI POLICIJSKI DOSIJE: „MILO- MONTE KRISTO“

Zašto se Don Milo smatrao „šefom globalnog organizovanog kriminala“ svedoče dokumenti iz još jednog sudskog postupka koji se vodio 2009 pred švajcarskim sudom protiv Mila Đukanovića i njegovih italijanskih partnera iz `Koza Nostre`-

Sudski postupak, koji je imao fokus na italijansku mafiju koja je u švajcarskim bankama „prala novce“ zarađene švercom Milovih cigareta, se vodio u švajcarskom gradu Belinzona. Na sud je izvedeno 9 osoba, među kojima su bili Švajcarci, Italijani, jedan Francuz i Španac… Dosije Mila Đukanovića je tokom istrage bio kodiran pod imenom „Monte Kristo“. Švajcarski tužilac je naveo da je u periodu od početka 90ih do 2001 italijanska mafija „oprala“ kroz švajcarske banke, više od milijardu dolara, zarađenih na švercu Milovih cigareta!? Švajcarski mediji su pisali (pre nekoliko godina) da je to dosada najveći zabeležen slučaj organizovanog kriminala u švajcarskm pravosuđu. Ali opet, Don Milo je bio zaštićen svojim „diplomatskim imunitetom“ tako da je uspešno izbegao pravdu pred još jednim evropskim sudom!

Sud navodi da je jedan od ključnih ljudi za pranje „mafijaškog novca“ bio „srpski biznismen“ Stanko Cane Subotić. Kolike su bile razmere ove mafijaške operacije, defakto sponzorisane od strane crnogorske države, svedoči još jedan svedok- insajder Ratko Knežević, koji je svojevremeno bio Đukanovićev lobista (inače Milo mu je bio kum na venčanju). U svom govoru pred Londonskom Biznis Školom 2006, Knežević je izneo frapantan podatak, da je Đukanovićeva vlada krajem 90ih uvećala svoj prihod od šverca cigareta na astronomskih 700 miliona američkih dolara- godišnje (početkom 90ih taj godišnji prihod je bio oko 300 miliona dolara). Nije teško zaključiti u čije džepove je otišao jedan deo tog „državnog prihoda“.

DON MILO SE UDRUŽUJE SA VODEĆIM ČLANOM SICILIJANSKE MAFIJE FRANKOM DELA TOROM- `NAJTRAŽENIJIM` SA FBI LISTE

Kao jedna od glavnh međunarodnih veza u mafijaškom podzemlju i Milova „desna ruka“ kada je u pitanju organizovani šverc, identifikovan je švajcarski državljanin italijanskog porekla Franko Dela Tore, koji se pored Švajcarske i Italije, nalazio i na „crnoj listi“ SAD. Dela Tore, pre nego što je počeo da „pere novac“ za Mila, se prethodno „proslavio“ u sudskom procesu Sicilijanskoj Mafiji 80ih godina vezanom za šverc ogromnih količina heroina na američko „tržište“. Italijanski kolege su dokaze vezane za Mila i Dela Tora prosledili švajcarskim kolegama, koji su se složili da pokrenu i krivični postupak protiv protiv njega (ovaj put u vezi šverca duvana), pored već postojećeg postupka protiv „grofa“ Mila Đukanovića (dosije „Monte Kristo“).

Koliko je bila kompleksna ta švercerska operacija, dogovorena između Mila Đukanovića i sicilijanskog mafijaša Franka Dela Tora, svedoče nam švajcarski sudski dokumenti- koji dokazuju da je Tore 1996 godine „napravio dil“ sa panamskom kompanijom „Santa Monika“ sa „ekskluzivnom licencom da transportuju mesečno sto hiljada kutija cigareta marke Filip Moris, Britiš Amerikan Tobako, i R.J.Rejnolds.“ Tužilac Skelsi navodi da je Tore potom „potpisao pod-ugovor“ sa 4 distributora iz Italije, Francuske i Španije.

Iz ovih sudskih dokumenata takođe saznajemo, da je cela ova operacija bila organizovana od strane Đukanovića i Dela Tora tako da stvori privid „legalnosti“- Da bi Dela Torov preko-okeanski deo operacije mogao da se odvija glatko, Milo osniva u Crnoj Gori navodno legalnu kompaniju pod nazivom „Montenegro Tabak Tranzit (MTT)“ na čije čelo postavlja dva svoja bliska saradnika- potom u okviru te kompanije osniva drugu (podređenu prvoj) pod nazivom „Zeta Trans“, čiji je zadatak bio da upravlja „švercerskim magacinima“ u luci Bar, gde su šverceri skladištili cigarete, koje su odatle direktno predavane u ruke italijanske mafije.

MILO UNAPREĐUJE SICILIJANSKOG GANGSTERA DELA TORA U ZVANIČNOG PREDSTAVNIKA CRNOGORSKE MTT KOMPANIJE

Dela Tore je formalno bio postavljen na mesto „predstavnika MTT“ sa ovlašćenjima da uvozi i skladišti cigarete, kao i da naplaćuje „tranzitne takse“ od svojih 4 distributora. Dela Tore bi potom uplaćivao „prihode“ iz panamske Santa Monike na MTT račun, ali da bi se zavarao „trag novca“ Dela Tore je sve to radio preko tri Irske kompanije (u vlasništvu Milove `Montenegro Tabak Tranzit`-MTT), preko računa takozvane Interkambi kompanije- koju je posedovala jedna Švajcarska menjačnica novca.

Ova operacija je bila tako organizovana da bi spolja ostavila utisak potpune legalnosti, ali tokom sudskih postupaka u Italiji i Švajcarskoj, italijanska anti-mafijaška agencija DIA je „plastično dokumentovala“ kako je sve to funkcionisalo u stvarnom životu (napomena ovde se radi o milionima dolara):

„Italijanska mafija je plaćala u kešu 63 američka dolara za kutiju (boks) cigareta, od tog novca 30 dolara je bilo uplaćivano na legalni račun Milovog „Zeta Transa“, dok je ostatak od 33 dolara završavao na privatnim računima Mila Đukanovića i njegovih saradnika.“ Ovaj izveštaj takođe navodi svedočanstvo da je „u sklopu tranzitne takse iz te svote izdvajano po 3 nemačke marke po boksu, da bi te pare potom bile uplaćivane na račun Milove tajne službe- Nacionalne Službe Bezbednosti, što je samo po sebi predstavljalo grubo kršenje crnogorskih zakona“ (citat italijanskih dokumenata).

ITALIJANSKI SUD: MILO ĐUKANOVIĆ JE ŠVERCOVAO CIGARETE U SARADNjI SA „KOZA NOSTROM“ KORISTEĆI SE RESURSIMA CRNOGORSKE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI!

Kada je sud utvrđivao ko je bio na čelu ove komplikovane švercerske šeme, svi dokazi su upućivali da je „ring lider“ bio Milo Đukanović. Tužilac Skelsi je bio više specifičan (citat): „Montenegrinski šef države je promovisao,organizovao, rukovodio i aktivno učestvovao u ovoj mafijaški asociranoj operaciji“. Saradnici tužioca Skelsija su dodatno elaborirali ovu tvrdnju:

„Milo Đukanović je apsolutno bio svestan svega (mafijaških operacija) što se dešavalo u Crnoj Gori, kao i reperkusija tih dešavanja na Italiju i druge članice EU. Bio je toga svestan, zato što je u svemu tome lično učestvovao i iz svega je izvlačio lični interes. On je bio itekako svestan ogromnih količina novca, u tvrdom kešu, zarađenih tokom ilegalnog šverca duvana, u saradnji sa italijanskom organizovanim kriminalom. Njegov nagon za bogaćenjem ga je učinio imoralnim i nepricipijelnim karakterom, tako da se perfektno uklopio u mafijaško društvo. Otišao je tako daleko da je (kao šef jedne legalne države) pružao utočište i zaštitu kriminalnih mafijaša-begunaca iz Italije, potpuno ignorišući najosnovnije legalne norme. I sve je to činio koristeći svoj Državni Bezbednosni Aparatus.“

MAFIJAŠI `JAŠU ZAJEDNO`: KLAN ĐUKANOVIĆ, KLAN KAMORA, KLAN SAKRA KORONA UNITA- NA ISTOM ZADATKU

U daljem sudskom postupku italijanske i švajcarske vlasti su ustanovile prave finansijske razmere kriminalne afere na čelu sa legalnim šefom crnogorske države, oni preciziraju sledeće (citat): „Taj mafijaški reket je bio poput džinovske ATM (keš) mašine proizvodeći dva miliona američkih dolara svake sedmice.“ Drugi švajcarsko-italijanski sudski dokumenti dokazuju kako su Milovi i profiti italijanskih mafijaških partnera „prani“ kroz švajcarske bankovne račune. U svojoj optužnici švajcarski Državni tužilac navodi sledeće:

„Kriminalne zarade Kamora klana i Sakra Korona Unita klana su bile infiltrirane u švajcarski bankarski sistem kroz Ticino menjačnice. Šverceri novca su prelazili granicu iz Italije u Švajcarsku donoseći sa sobom velike količine keša. U Luganu su mafijaške pare bile uplaćivane na bankarske račune privatnih lica i brokerskih kompanija… Zahvaljujući ekskluzivnoj licenci i ovlašćenju da skupljaju tranzitne takse na švercovane cigarete, vladari Crne Gore su na ovaj način obezbedili stalni dotok novca i mogućnost da zarađuju profit od ilegalnog šverca cigareta. Od početka 90ih godina sve do početka 2001, skoro sav dotok novca zarađenog putem Crnogorske ilegalne preprodaje cigareta, pod kontrolom italijanskih mafijaških klanova Kamora i Sakra Korona Unita, je prolazio kroz švajcarsko finansijsko tržište. Tokom tog perioda `oprano` je više od milijardu američkih dolara.“ (kraj citata)

MILO PERE NOVCE PREKO CANETA, KIPRA I LIHTENŠTAJNA..

Italijanski istražni organi su veoma precizno ustanovili Milov „trag novca“ (citat)-

„Između 1997 i 2000 saradnici Klana Đukanović (šverceri) su prevozili bukvalno pune avione para u stranoj valuti: više od milijardu nemačkih maraka, 726.000 američkih dolara, 136.000 švajcarskih franaka, i nekih 65.000 austrijskih šilinga. Ključni čovek koji je organizvao transport novca je bio Stanko Cane Subotić, srpski biznismen blizak Đukanoviću. Koristeći se svojom kompanijom Dulvič, Subotić je `prao` novčane prihode kriminalne organizacije(navodi italijanskog tužioca). Njegovo posao je bio da osigura da više manjih aviona uvek bude spremno da prebaci novce, koji su stizali u Crnu Goru iz Švajcarske, na Kipar. On je koristio tri aviona, jedan je bio kupljen novcem zarađenim naplatom crnogorske `duvanske takse`, ostali Subotićevim parama. U operaciji je učestvovalo 15 `kurira` koji su leteli 178 puta na relaciji Crna Gora- Kipar, navode islednici. Kada bi novac legao na račune Kiparske banke, jedan deo para je korišćen da se isplate proizvođači cigareta (na primer RJ Rejnolds, Austria Tabak Skandinavija- Galaher Sviden, i francuski Gauluiz); Ali najveći deo tog novca bi kasnije jednostavno `nestao` kroz dve fiktivne kompanije, čiji su računi bili registrovani u Lihtenštajnskim bankama.“ (kraj citata)

Svi ovi podaci su nam danas dostupni, zahvaljujući temeljitoj i višegodišnjoj istrazi italijanskih policijskih i pravosudnih organa. Početkom 2001 godine italijanske službe bezbednosti su „zatvarale krug“ oko Mila Đukanovića i njegovih saradnika, sve kockice mozaika su manje više bile sklopljene i sve je bilo spremno za „sudski proces stoleća“.

MAČOR MILO ZOVE MAČKICU DUŠKU- ALI MAČOR NIJE ZNAO DA JE (SKORO) DOLIJAO..

Kada je Milo 24 februara 2001 okrenuo telefon svoje ljubavnice, i visoko kotirane službenice u crnogorskom državnom aparatusu, Duške Jeknić, nije znao da je ona (kao i njegovi ostali „italijanski saradnici“) već duže pod policijskom prismotrom. Milov razgovor sa ljubavnicom i „švercerskim ađutantom“ Duškom je bio sniman:

„Gde si moja mačkice“ pitao je Don Milo, „Kod kuće sam moj mali mačoru“ odgovorila je uspaljena Duška.“ Naravno u to vreme ni „mačkica“ ni „mačor“ nisu znali da se njihova „mafijaška piramida“ nalazi pred kolapsom. Islednici navode da je u tom momentu u društvu Duške bio izvesni Paolo Savino, Italijan iz Švajcarske, koji nedavno uveden u „Milovu Grupu“ u funkciji novog „švercerskog brokera“- on je taj posao preuzeo od Dela Tora.

Dva dana kasniej Dela Tore je uhapšen. Prisluškivanje razgovora između Duške Jeknić i Paola Savina je otkrilo njihovu zabrinutost da će hapšenje Dela Tora, koji je zvanično bio lincenciran od strane crnogorske države da trguje cigaretama, i šta više imao akreditive da nastupa u ime crnogorske države, pružiti dokaze o vezi između navodnih legalnih biznisa u CG, i mafijaške krijumčarske mreže. Drugim rečima- demaskirati crnogorsku državnu korupciju i umešanost u organizovani kriminal.

ČLANOVI KLANA ĐUKANOVIĆ PADAJU JEDAN PO JEDAN- SVI OSIM MILA..

Paralelno sa hapšenjem Dela Tora, na Kipru je uhapšen „mafijaški bos“ Sakra Korona Unite, i isporučen italijanskim organima.

Klupko je nastavilo da se odmotava, u maju 2001, hrvatski Nacional je objavio intervju sa Sretkom Kestnerom, bivšim partnerom Caneta Subotića, čoveka koji je bio zadužen za „vazdušni transort“ Milovog novca. Dakle još jedan čovek koji je „isuviše znao“. Kestner je tokom intervjua otvoreno rekao da je Đukanović bio ključni čovek iza šverca cigareta, posredstvom preduzeća MTT.

Tokom pretrage italijanskog apartmana Duške Jeknić (koja je u međuvremenu pobegla iz Italije) islednici su našli gomilu dokaza: njen dnevnik, beleške, telefonske imenike sa brojevima Mila Đukanovića, brata Ace Đukanovića, Caneta Subotića. Ali posebnu vrednost i krunski dokaz pranja novca su predstavljale beleške sa „kodiranim nazivima dva aviona“ koji su korišćeni za transport keša iz Crne Gore na Kipar, dopisanim imenom „Cane“, telefonskim brojem u Grčkoj i imenom „kurira“.

Italijanski islednici su 2001 obavili intervju i sa članom crnogorskog parlamenta Vuksanom Simonovićem iz Socijalističke Narodne Partije, koji je bio na čelu skupštinskog komiteta koji se bavio „organizovanim švercom cigareta“. Simonović je potvrdio učešće MTT-a i Zeta Transa u švercu cigareta, kao i „švercerski prihod“ Luke Bar u iznosu od 7 miliona američkih dolara (1996-2001). Komitet je takođe saslušao i Đukanovića u vezi njegova tri švajcarska bankovna računa koji su ga povezivali sa $3,2 miliona „opranog novca“, što je u svom istraživačkom članku dokazao urednik zagrebačkog Nacionala Ivo Pukanić.

Italijanski islednici su i dalje pokušavali „da dođu“ do Mila Đukanovića, ali on se i dalje štitio svojim državničkim imunitetom..

KRVAVI TRAGOVI KLANA ĐUKANOVIĆ- MISTERIOZNA I BRUTALNA UBISTVA SVIH ONIH KOJI SU MOGLI DA POŠALjU MILA NA ROBIJU

Don Milo je osećao da mu se omča steže oko guše, on je takođe znao, da dokumenti u posedu italijanskih vlasti, bez potvrde od strane živih svedoka, neće biti dovoljni da bude osuđen za svoja krivična dela. Nekako u isto vreme, kada je ta omča počela da pritiska Milov „tanušni vrat“, ključni svedoci pred italijanskim i švajcarskim sudovima su počeli da umiru nasilnom smrću, jedan po jedan…

…Prvi je bio Savetnik za bezbednost predsednika Crne Gore (Don Mila) Goran Žugić- on je jednostavno bio „čovek koji je suviše znao“. Ubijen je iz vatrenog oružja 31 maja 2000..

..Drugi je bio Vladimir Bokan, srpski biznismen koji je svojevremeno radio zajedno sa Canetom Subotićem u „krojačkom salonu“, ali se kasnije pridružio Canetu u Crnoj Gori i uključio u Milov „šverc cigareta“- takođe je suviše znao. Bokan je ubijen u Atini 7 oktobra 2000..

..Treći je bio Darko Raspopović, viši službenik crnogorskog Direktorata Policije, zadužen za istragu kriminalne (državne) korupcije- takođe čovek koji je isuviše znao. Ubijen je iz dva pokušaja: 2000te je preživeo podmetnutu bombu u svom autu, da bi bio ubijen naknadno iz vatrenog oružja, 8 januara 2001…

…Četvrti je bio Baja Sekulić, bivši telohranitelj i pomoćnik Caneta Subotića- takođe čovek koji je isuviše znao. Ubijen je u Budvi, 30 maja 2001..

..Peti je bio Duško Jovanović, urednik crnogorskog lista Dan, on je prvi u Crnoj Gori preneo pisanje hrvatskog Nacionala u kome se opisuje Milova mafijaška afera. Nakon što je bio posećen od strane italijanskog tužioca Skelsija, i nakon što je pristao da bude svedok na suđenju u Bariju protiv Mila Đukanovića.. suvišno je reći da je i on bio čovek koji je isuviše znao- Ubijen je iz vatrenog oružja 27 maja 2004.

..Šesti je bio Ivo Pukanić, urednik hrvatskog Nacionala, koji je obavio intervjue sa ključnim svedocima afere Đukanović, koji je posedovao mnoge konkretne dokaze o kriminalnoj delatnosti Klana Đukanović. Pukanović je takođe pristao, nakon što ga je kontaktiro tužilac Skelsi, da bude svedok italijanskog tužilaštva u Bariju. I one je bio čovek koji je isuviše znao. Ubijen je 23 oktobra 2008, tako što mu je u auto podmetnuta bomba, ispred zgrade Nacionala..

.. Sedmi je bio italijanski mafijaš Oracio Poro koji je učestvovao crnogorskom švercu cigareta, i koji je nakon što pao u ruke pravosudnim organima, pristao da bude informant, i čak mu je dodeljen „zaštitni program za svedoke“- no ni to ga nije spaslo, i on je isuviše znao. Ubijen je 25 marta 2009..

ĆE GOD SE MILE KREĆE

Slučajno ili ne, u martu 2008, kada su skoro svi potencijalni svedoci protiv Klana Đukanović „uklonjeni“, Milo je naprasno pristao da ode na sud u Bari i tamo bude saslušan povodom švercerskog slučaja „Crnogorska Veza“, čak je i velikodušno ponudio da se odrekne svog diplomatskog imuniteta..

..I Milo je otišao u Bari, da bi nakon saslušanja koje trajalo 6 i po sati, i odgovora na 80 tužiočevih pitanja, neometano napustio sud i vratio se u svoju „privatnu mafijašku državu“. U aprilu 2009 italijanski sud je oslobodio Mila Đukanovića svih optužbi „usled nedostatka dokaza“. Da li je to bio samo „nedostatak dokaza“ ili su tu prste umešale neke mračne „evroatlantske sile“ ostaje otvoreno pitanje!?

Milov advokat je nakon saslušanja oduševljeno izjavio „Kako je eto sada konačno sve raščišćeno“…

…Ali mi znamo da tek sada ništa nije „raščišćeno“, jedino su svi svedoci Milovog zločinjenja brutalno „počišćeni“- Ali na kraju, kao što reče naš veliki srpski Vladika Njegoš:

„Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.“

…A Milovi tragovi vala zaudaraju.

Autor: Miodrag Novaković