Kapetan Radule Joksimović: Branio Đurđeve Stupove pa poginuo

Kako se ovih dana brani ponovo vera i manastiri u Vasojevićima i Crnoj Gori,treba podsjetiti da su ga od Turaka branili 1862.godine poslije boja na Rudešu mnogi junaci među kojima su se izdvojili kapetan Radule Joksimović i stotinaš Dmitar Jovančević.

Pjesma kaže: “I sokola kapetan Radula, Peča sitna, ma je ognjevita, Njega fale naši krajičnici, Da siječe dobro turske glave;…“

Knjaz Nikola Petrović isiticao je plemenskog kapetana Radula R. Joksimovića kao velikog junaka opevao ga u Hajdani pa kaže : Junaštvu se vezirovom skoro hajduk svaki diči dok Radule Joksimović iz zabrđa – soko sivi paši skoči na ramena i poseć mu glavu šćaše . Ali je ta Hajdana Turkinja zamolila te mu nije glavu posekao. U borbi sa Turcima 1862 godine hrabro je poginuo kod manastira Đurđevi Stupovi, jer su ga izdale puške male zvane ledenice, pa se branio samo jataganom i kao ranjen jurašajući na Turke je i poginuo u odbrani ove drevne Nemanjića svetinje. Turci su mu glavu odsekli i poneli u Peć sa ostalim junacima da bi srpski narod zaplašili. Sa njime su tada bila njegova dva sina, Radovan i Risto, pa im je rekao da oni idu a on će doći za njima. U tom času Turci su krenuli silovito u napad i Radula ubili i glavu mu otsekli.

-''Kako to tebe, kapetane zapadne prvoga turska glava? – zapitao go neko. Sasvijem je lako, dijete: kad pođem u boj, ja nemam druge misli, no ili da posiječem, ili da poginem. I bio krvnik, koji ne prašta. Poveo četu na begove Batilovića. Ovi ne mali junaci sakupe četu i zapucaju, pa na Buče, po noći, i opkole kuću kapetana Radula. Najsmeliji se zaputi u kuću u sred pola noći. Otvori vrata i kako je vatra svetucala, napuni pušku na kapetana Radula. Videći sigurnu pogibiju kapetan skoči i otme pušku Turčinu pa trsnu: Ko si ? Šta si stio? Mislim da znaš ko sam, ali k’smet nije dao! Sad čini što hoćeš. Kafu mu! Žena metnu džezu u vatru i skuva kafu. Batilović je smukom pridržavao fildžan, a gutljjaji mu ostajali u grlu. Ostali Batilovići su pobegli posle ovoga, a kapetan Radule je ispratio ujutru nezvanoga gosta do Berana mirno, kao da mu je došao u svatove. 1862 godine poslat je od Turaka na Budimski Kraj Selim – paša i njegova izvidnica. Na same Cveti pređe na levu stranu Lima i u logori se kod manastira Đurđevih Stupova. Naši su napali u neredu i naplatili svoje junaštvo Kraljski i Bučički bataljaon, jer im Moračani sa Gljionika i Pop Josif sa Zagrađa nisu pritrčali u pomoć kad je trebalo.U najljućem boju opkoljen je kapetan Radule Joksimović, koga su ledenice izdale, te se branio samo jataganom i teško ranio bega Đorovića. Videći da mu spasa nema, skinuo je kapu sa grbom i bacio je u jedan žbun, da ne padne Turcima u ruke, pa je jurišao na Turke i poginuo. I kao kapetan posle Cema Delevića i kao komandir bataljona, svuda je bio isti, i ako maloga rasta bio je “sitna peča, ali ognjevita“ a bacanje kape s grbom ispred pogibije svakako je divan gest'', piše o ovom junaku Batrić Marijanović.

Goran Kiković,prof.istorije

SKINI APLIKACIJU