ИСПОВЕСТ МИЛОВОГ БИВШЕГ ГЛАСАЧА: ЛИТИЈЕ СУ СЛОБОДА!

Ово је исповест Дамјана Абрамовића, аутентичног Црногорца, некадашњег гласача ДПС. "Поносан на катунско порекло, као дете проводио сам дане уз нашу епску поезију, читајући је својој баби Марији, знајући сваки стих напамет од Горског Вијенца до погибије попа Мила Јововића.

 Као младић сам подржавао Мила у борби против Момира, којег сам сматрао одговорним за хапшење мог оца. Подржавао ставове Либералног савеза Црне Горе, био у Покрету за независност…
Како сам сазријевао тако су и моји ставови еволуирали. Она бритка оштрица истурпијана часном историјом, јунацима старих времена, тупила је, суочавајуци се са јунацима новог доба. Онај младалачки жар, пркос и понос се временом претворио у свеједноћу. Јер… Тридесет година једних истих је учинило своје. Тридесет година подела.

Ми и они..Док смо утврђивали ко смо ми, а ко су они успут смо изгубили корак са економијом и угрозили будућност генерација Црногораца. Земља подељена и осиромашена, народ завађен. Имамо и двије цркве (ову другу је обновио мој рођак Антоније Абрамовић). Пожелео сам да одем одавде, да спасим децу подела, да их научим да су деца од исте мајке браћа, ма како се звали. Некако, годинама заокупљен својим животом нисам гледао превише око себе, на крају крајева, било ми је свеједно ко је на власти, и ако сам прећутно увек подржавао Мила, јер смо рођаци и Црногорци. У међувремену у Црној Гори Скупштина је изгласала закон о слободи вероисповести.

Сабор у Никшићу
21. децембра дошао сам у Никшић. Киша је падала, тачније, био је пљусак,вјетар, и хиљаде људи испред цркве у Никшићу.

Невреме неуобичајено за Никшић, велика киша праћена ветром, побринула се да нико није остао сув. Људи су били мокри до голе коже. Посматрао сам их испод кишобрана који није Бог зна чему служио.. Било је ту највише Никшићана, али и доста људи из целе земље. Неописив доживљај, сви мокри, капи им клизе низ чела, испод кошобрана им се виде само очи, упрте у оно због чега су овде, у оно што им пружа наду и у онога који нас је позвао. Народ се одазвао.

То што је мене “повукло” да будем ту са својим народом иако сам можда најмањи верник у тој маси људи,  “повукло” је и њих, сваког на свој начин да покажу да још постоје, да су још ту…
Ту сам срео и себе, међу својим Никшићанима, окупљеним око Светитеља, у родном граду.
Након тога кренуле су литије, које су постајале све бројније, људи су постали сложнији, загледали су се у себе. Вратили су се коренима. Кренули су из почетка. Питао сам се да ли је ово то покољење које је достојно својих предака. Да ли смо ми достојни части и одговорности да се упишемо у књигу незаборава, да посejемо клицу слоге и храбрости за будуће генерације.

Тог дана су Никшићани и многи други који су дошли да се поклоне моштима Светог Васлилија поручили властима и опозицији. Народ је изабрао да буде слободан, да храбро корача улицама Црне Горе, да окупља, сабира, мири и покаже свима како се бране светиње, како се воли своја држава.

И држава је светиња. Одбаците гордост и сујету, придружите се народу. Заборавите међусобне размирице. Оставите Србију, Русију, Европску унију, изборе, заборавите све. Црна Гора је наша земља, будите дио овог величанственог марша храбрих , верних.

Будимо потпора ,леђа,темељ и стуб свој оној дјеци која у првим редовима пјевају “не дамо светиње”. Охрабримо их својом појавом, слогом, вјером…опијмо их храброшћу и слободом” .

Литије немају само верски карактер. Постале су покрет слободних. 

Зато морам као један од хиљада, као Црногорац да иступим и кажем ДОСТА.

Нећу да идем нигде! Ово је моја земља!
Ово је земља мојих прадедова и моје деце!
Није Црна Гора ничија, Црна Гора смо ми!

Не плашите се!
Неће Црна Гора нидје!

Не говорим јер сам верник, не говорим јер сам власт, не говорим јер сам опозиција. Говорим јер сам син Бранков, говорим јер сам отац Јованов, Савин и Петров.
Говорим јер сам Црногорац!!
Црногорац је слободан био он православац, муслиман или католик! Слобода је данас Црна Гора!!
И ову пошаст као да је Бог послао да збијемо редове, брат уз брата, да се загрлимо и помиримо, да будемо једно! Да из овог изађемо јачи, сложнији и да шетамо заједно, јер шетња нас неће учинити мањим Црногорцима, бошњацима или католицима. Учиниће нас слободнијим.

SKINI APLIKACIJU