Dvolično ponašanje Đukanovićevog režima: Progoni učesnike litija, a dozvoljava montenegrinski nacionalistički pir

Prateći izveštaje crnogorskih prorežimskih medija u vezi sa obeležavanjem 14. godišnjice nezavisnosti, stečene na više nego diskutabilnom referendumu 2006. godine, može se steći neodoljiv utisak da je režim višedecenijskog crnogorskog diktatora Mila Đukanovića zažmurio ne na jedno, nego na oba oka, u potpunosti zanemarujući sopstvene mere i preporuke donete u kontekstu epidemije koronavirusa.

Tako se, na snimcima objavljenim između ostalog i na Radio-televiziji Crne Gore (RTCG), mogu videti gusto zbijene grupe ljudi sa crnogorskim zastavama i ostalom pratećom simbolikom kako na trgovima, raskrsnicama i saobraćajnicama crnogorskih gradova proslavljaju pomenutu godišnjicu, pri čemu momentalno upada u oči da bukvalno niko ne nosi zaštitnu masku i ne poštuje propisanu fizičku distancu.

Takođe, snimljene su i brojne kolone vozila okićenih crnogorskim zastavama, iz kojih se pomaljaju uglavnom mlađi ljudi, opet bez ikakve zaštitne opreme, kako se potpuno neometano kreću ulicama crnogorskih gradova. Ima li uopšte svrhe postavljati pitanje da li će iko od učesnika ovog novokomponovanog nacionalističkog montenegrinskog pira odgovarati za nepoštovanje propisanih mera?

Nasuprot tome, pre samo desetak dana Đukanovićev režim je primenio ogoljenu silu nad učesnicima liturgije i litije u Nikšiću, održane na dan Svetog Vasilija Ostroškog, kada su najpre zbog navodnog nepoštovanja mera i preporuka donetih u sklopu epidemije koronavirusa (!) uhapšeni i kao najovejaniji kriminalci u pritvoru do samog isteka roka od 72 časa držani vladika budimljansko-nikšićki Joanikije i još osmorica sveštenika Srpske pravoslavne crkve (SPC), da bi potom policijske snage lojalne režimu brutalno napale građane koji su zahtevali njihovo oslobađanje, koristeći suzavac i šok-bombe, i povređujući tom prilikom čak i maloletnike i decu.

Istog dana, širom Crne Gore policijske snage su blokirale brojne auto-litije, čiji su učesnici želeli da pruže podršku uhapšenim velikodostojnicima SPC, da bi im nakon toga bili upućeni pozivi na “informativne razgovore” u vezi sa navedenim.

Iz ovih primera se verovatno na najslikovitiji način može videti dvolični karakter Đukanovićevog režima i njegova vizija “ravnopravnosti” sopstvenih građana različite političke orijentacije. A kao dan (ili kao svijetla majska zora) je jasno da takav režim, koji vrši diskriminaciju trećine svojih građana samo zato što se izjašnjavaju kao Srbi, i koji pokušava da zatre SPC - ustanovu koja u kotinuitetu uživa najveću podršku i poverenje građana Crne Gore, bez obzira da li se deklarišu kao Srbi ili Crnogorci - nema nikakvu perspektivu.

SKINI APLIKACIJU