Црна Гора или Гора Црна

Нови Устав Црне Горе збунио је бројне грађане, али и немали број просветара, новинара, службеника у државној администрацији...

У првом члану Устава пише да је Црна Гора "независна и суверена држава, републиканског облика владавине", те да је "грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права". Овом формулацијом, како тумаче правни стручњаци, убудуће се испред имена Црне Горе неће више писати префикс "држава" или "република", већ само Црна Гора. То значи да председник неће као до сада бити "председник Републике Црне Горе", ни државе, него само "председник Црне Горе".

Шта онда значи уставна норма у првом члану да је "Црна Гора суверена држава, републиканског облика владавине"? Није реч ни о држави, ни о републици, једноставно – Црна Гора је Црна Гора, нема друге.

А када је реч о званичним европским институцијама, ту нема ни Црне Горе. У одлукама, списима и разним политичко-правним документима Европске уније и Савета Европе ова дојучерашња држава се, наиме, именује као Монтенегро, што преведено и на српски и на новоцрногорски језик значи Гора Црна.

За новинаре права је умешност заменити име Црне Горе, попут, "у овој републици", или "у овој држави", јер и у Уставу, осим првог члана, пише само Црна Гора, као и у најновијим документима Владе, Скупштине, а у току је и измена свих меморандума у државној администрацији.

Шта рећи за бројне учитеље, наставнике и професоре који су се нашли у чуду на којем језику да предају наставу.

У дневницима пише "Матерњи језик", у Уставу да је званични језик у Црној Гори црногорски, а у службеној употреби и српски, албански, бошњачки, хрватски... Једино званичне дипломе и сертификате сав наставничко-професорски кадар има на српском језику. За остале језике морали би да се додатно школују, односно заврше студије црногорског језика. Такве могућности бар за сада нема јер не постоји катедра за црногорски језик при Универзитету Црне Горе.

Да су у просвети обавезни да поштују службене језике сведочи и Општи закон о образовању и васпитању, односно његов одељак "Употреба језика", где у члану једанаест пише:

"Настава у установи изводи се на језику који је у службеној употреби".

Само министар образовања Слободан Бацковић зна који је језик од наведених обавезујући за извођење наставе у основном, средњем и и високошколском образовању. Вероватно је зато с посла истерао никшићке професоре српског језика који нису знали и хтели да изводе наставу на непостојећем – матерњем језику.

Није познато ни на којем ће се језику исписивати сведочанства и дипломе, иако је у Скупштини Црне Горе власт признала да је нови устав написан на српском језику.

У још компликованијој ситуацији су службеници који раде на издавању личних исправа. Наиме, Устав је прецизирао да се документа издају на службеним језицима, што власт већ оспорава. Стога је лидер Демократског савеза Албанаца Ферхат Диноша у црногорском парламенту позвао власт да поштује Устав и да његовим сународницима издају личне карте, возачке дозволе и пасоше на албанском језику, да им се обезбеди симултано превођење у парламенту и скупштинске материјале, такође на његовом језику. А исто је затражила и Српска листа...

SKINI APLIKACIJU