Amfilohije: I epidemija ima smisao, samo ga treba otkriti

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uputio je Vaskršnju poruku vernicima: Sve što postoji u znaku je raspeća i umiranja, au isto vreme - u znaku rađanja i vaskrsavanja

Ovih svetih dana, braćo i večna sabraćo, proslavljajući Hrista Bogočoveka, Raspetoga i Vaskrsloga, pevamo pesmu vere, nade i ljubavi: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima večni život darova!” Po apostolu naroda Pavlu, „vera je osnova svega čemu se nadamo, provera nevidljivih stvari”.

I zaista, sva istorija čovečanstva, čoveka kao razumnog bića, i svo ljudsko iskustvo i nauka potvrđuju da su postojale i postoje samo dve vrste ljudi: oni koji vjeruju u Boga i time u večni život i večni smisao čoveka i sveta, i oni koji veruju u smrt i time u ništavilo sveta i čoveka, konačni besmisao svega postojećeg. 

 Uostalom, sve što postoji, i način na koji postoji, u znaku je raspeća i umiranja, a u isto vreme – u znaku rađanja i vaskrsavanja. Ta tajna bića i čoveka zadobija upravo svoju odgonetku i smisao u raspeću i Vaskrsenju Hristovom. To Bog Otac odgovara darivanjem Sina svoga kao večne Ljubavi na svečovečansku i svekosmičku čežnju i vapaje. Već je Premudri Solomon predukazao na tu istinu rečima: „jer Bog stvori čoveka za netruležnost i sazda ga slikom sopstvene večnosti” (Prem. Sol. 2, 23).

Crkva Hristova već 2000 godina svedoči ovu prvu eru. Borba protiv te njene vere i svedočenja večnog ljudskog dostojanstva nastavlja se kroz vekove. Oni koji su raspeli Hrista i levi razbojnik mu se rugaju od tada do danas. Poriču ga, kako tada tako i danas, oni koji se bogate zemaljskim dobrima a ne Bogom, zemaljskom smrtnom vlašću i čašću.

 Koliko je čovek slabašno biće pokazuje i ova pandemija, ovaj virus i panika koja je od njega uhvatila ljude i narode. Međutim, sve što se događa, događa se po Božijoj volji i po Božijem dopuštenju. Sve ima smisao, samo treba taj smisao naći i otkriti. Tako po rečima jednog mudrog hindusa, ova pandemija može biti shvaćena i kao osveta prirode zbog nasilja koje čovek vrši nad njom, zloupotrebljavajući je svojom samoživošću. Zbog toga što čovek upotrebljava i svoje bogodane sile i darove kao i samu prirodu – na bogoprotivan način.

Svojim nemoralom i nečovečnošću čovek pretvara svet u Sodomu i Gomoru koji postaju Mrtvo more – mesto trijumfa smrti. Nama koji verujemo u Boga, u pobedu života nad smrću, koji se pričešćujemo Tela i Krvi Hristove, to jest Boga Ljubavi, evo prilike da produbimo svoju veru i vernost Hristu Raspetom i Vaskrslom i da shvatimo Hristove reči: „Koji čuva život svoj izgubiće ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će ga” (Mt. 10, 39); kao i one druge preduboke: „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jn. 15, 13).

 A to upravo jeste Hristova Ljubav golgotska na koju je čovek prizvan, odricanjem od sebe hristolikom ljubavlju i žrtvovanjem za Boga i za bližnje i pričešćem te i takve Ljubavi. Onima pak koji ne veruju u Boga Tvorca i Promislitelja, kojima su grandiozna naučna dostignuća stvarala iluziju čovekove svemoći, ova svemoć smrti je prilika da se zamisle nad dubljim smislom života, poznanjem čovekove nemoći, oslobađanjem od krajnjeg besmisla života, od vere u smrt i ništavilo povratkom dubljem smislu života. Prilika da prestanu da pljuju na raspetu Golgotsku Ljubav prodajući je za srebrenike kao Juda Iskariotski, i na Crkvu kao besmrtnu Zajednicu i svedoka te Ljubavi i večnog ljudskog dostojanstva, kao i da se vrate zdravoj upotrebi svoje prirode i tvorevine Božije.

(Izvor: Novosti)

SKINI APLIKACIJU