Načelnik pobedio MUP pred Vrhovnim sudom

Načelnik odeljenja, pukovnik policije Mihalo Marinković, uz pomoć poznatog advokata uspeo je da pobedi MUP pred Vrhovnimm sudom. On je dokazao da MUP greši kada je odbio da mu prizna pravo na terenski dodatak. Pravo na terenski dodatak nisu ostvarili i ostali zaposleni iz tadašnjeg Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva – NUS, Današnjeg odeljenja za zaštitu od EOR.

Dok su ostali zaposleni, izvršioci, odustali od tužbe, ili nisu podnosili dalje žalbe, jedino je načelnik istrajao u Don Kihotskoj borbi protiv vetrenjača, u borbi da dokaže da je u pravu i da MUP greši, da ne poštuje radnička prava i propise, na štetu zaposlenih.

Ovo je priča o borbi jednog neustrašivog čoveka, koji se smelo usprotivio nepravdenom sistemu i nestručnim rukovodicima u MUP! On je presudom dokazao svim onim umišljenim rukovodiocima iz ljudskih resursa da nemaju pojma! Svima onima koji su posao rada sa eksplozivima sveli na mizerno plaćen i nepoštovan posao, u odnosu na druge kancelarijske poslove koji su u nekim jedinicama više plaćeni.

Dok su mnogi sindikati i advokati odustali u teškoj i nepravednoj borbi za dokazivanje terenskog dodatka, pukovnik Marinković bio je nepokolebljiv i neumoljiv u svojoj borbi, on nije odustao kada su svi odustali!

Terenski rad, koji je čini se lakši od rukovodećeg, MUP će u budućnosti morati da adekvatno vrednuje i debelo plati! Ili će, možda, neko iz MUP zapaziti da načelnik treba da bude pre svega onaj rukovodilac koji će se bavi strateškim poslovima od interesa za rad odeljenja, dok će izvršioci raditi ono što im je u opisu posla – terenski poslao. Šta će biti u buduće, videćemo…

Na stranu apeli ministra da zaposleni odustanu od tužbi protiv poslodavca, čak i kada su u pravu, u ovom slučaju takvi apeli nisu urodili plodom! Rad sa eksplozivima i ostacima iz rata koji su vema rizični treba da se cene, poštuje i adekvatno plati! Kako izvršiocu, tako i načelniku koji radi izvršilačke poslove!

A kako MUP ceni posao jednog načelnika koji voli posao izvršioca, vidi se iz priložene presude!

Podsetimo se, inspektor Dušan Nikolić takođe je ukazivao Predsedniku Srbije da treba izjednačiti poslove pirotehničara-deminera-inspektora sa sličnim poslovima u Vojsci Srbije. O tome smo pisali u članku “Zatražna pomoć Predsednika Republike Srbije“

Tadašnje Odeljenje za zaštitu od neeksplodiranih ubojnih sredstava, današnje Odeljenje za zaštitu od EOR (eksplozivni ostaci rata) po svom opisu obavlja terenske poslove, ali to pravo MUP nije priznavao radnicima. Nezadovoljni dnevnicom od tričavih 150 dinara dok rade najopasnije i najrizičnije poslove, skoro svi zaposleni tužili su MUP. Nakraju su skoro svi odustali, sem sadašnjeg načelnika.


Nakon ove presude MUP će iz budžeta, za period od 01.10.2014. godine do 01.03.2016. godine načelniku isplati iznos od 157.701,72 rsd plus zatezne kamate, plus troškove suđenja koji nisu mali.

Sve ukupno, MUP će, odnosno poreski obveznici, načelniku Marinkoviću isplatiti najmanje 370.000,00 rsd. S pravom, zaslužio je!

Na žalost, kolege izvršioci koji su odustali, neće dobiti ništa. Mali ljudi uvek nekako ostanu oštećeni jer nemaju načelničke plate da plaćaju sudske troškove…

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11…18/20), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11…18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je u spornom periodu bio zaposlen kod tužene u Sektoru za vanredne situacije, Uprava za civilnu zaštitu, Odeljenje za neeksplodirana ubojna sredstva, Odsek za operativne poslove. Rešenjem tužene od 26.08.2011. godine, tužilac, samostalni policijski inspektor, zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova, raspoređen je u svom zvanju počev od 01.09.2011. godine na radno mesto šefa Odseka za operativne poslove, Odsek za operativne poslove za neeksplodirana ubojna sredstva, Odeljenje za neeksplodirana ubojna sredstva, Uprava za civilnu zaštitu, utvrđeno pod rednim brojem 193 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kod tužene. Tužilac je u spornom periodu na osnovu više naredbi načelnika Uprave za civilnu zaštitu, Sektora za vanredne situacije, kao vođa tima za uništavanje NUS, izvršavao poslove uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava na teritoriji opština i gradova u Republici Srbiji. Tužena tužiocu za obavljanje tih poslova nije isplaćivala naknadu za rad i boravak na terenu (terenski dodatak), prema Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika. Veštačenjem je utvrđena visina naknade po osnovu terenskog dodatka u spornom periodu od 01.10.2014. godine do 01.03.2016. godine u ukupnom iznosu od 157.701,72 dinara.


Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu na ime troškova rada i boravka na terenu za sporni period isplati iznose bliže određene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom kamatom. Međutim, drugostepenom odlukom preinačena je prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen uz zaključak da se tužilac nije pismenim putem obratio starešini organa radi ostvarivanja prava na naknadu troškova rada i boravka na terenu, te da u takvoj situaciji ne može sa uspehom ostvariti pravo na isplatu naznačenih troškova u sudskom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 147.a Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005 sa izmenama i dopunama) koji je bio na snazi do 05.02.2016. godine, propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu. Odredbom člana 147.b istog Zakona propisane su naknade troškova, po kojem pored drugih, policijskom službeniku pripada naknada troškova rada i boravka na terenu, koja se bliže uređuje aktom ministra, uz saglasnost Vlade.

Članom 47. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br.22/15, 70/15) propisano je da se na prava i obaveze policijskih službenika kada je to za njih povoljnije primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.25/15). Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.25/15) sa aneksom Posebnog kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br.50/2015-22) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koji iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate. Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 98/2007… 84/2015) u članu 44. propisano je da se državnom službeniku i nemešteniku isplaćuje naknada troškova rada i i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi RS, prema poslednjem konačno objvljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate


Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepenom presudom pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca nakon što je prvostepeni sud, uz pravilnu primenu materijalnog prava, utvrdio da tužilac ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu kod utvrđenog da je tužilac, kao vođa tima za uništavanje NUS, bio angažovan na teritorijama opština i gradova u Republici Srbiji, izvan sedišta komande, a da tužena nije dokazala da je tužiocu isplatila naknadu za boravak na terenu. Terenski dodatak predstavlja dodatak za vreme boravka policijskog službenika na terenu i pravo na dodatak na platu po osnovu terenskog dodatka spada u kategoriju prava po osnovu rada zajamčenog Ustavom i Zakonom, pa je prvostepeni sud pravilno zaključio da se tužena kao poslodavac ne može osloboditi obaveze da plati naknadu za nesumnjivo obavljeni rad jer podnošenje zahteva nije uslov za vođenje ovog spora.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu člana 153. i 154. u vezi člana 165. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, i to: na ime sastava revizije 18.000,00 dinara, u skladu sa Tarifnim brojem 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), kao i iznos od 25.908,07 dinara na ime takse na reviziju i 38.862,10 dinara na ime takse na odluku po reviziji, primenom Tarifnog broja 1. tačka 5. i Tarifnog broja 2. tačka 11. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94…95/18).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija Dobrila Strajina, s.r.

Ostalim kolegama koji su odustali od žalbe-tužbe, ostaje samo nada da će MUP u buduće pravedno utvrditi i priznati pravo na terenski dodatak, podići visinu dnevnice, povećati koeficijente, bar kao u Direkciji policije, ako ništa drugo kao “nadnicu za rizik ili strah”!

Načelniku Marinkoviću hvala što je istrajao, što nije odustao, što je učinio više od mnogih sindikata. Ova presuda zaposlenima puno znači i utreće put ka ostvarivanju prava na terenski dodatak.