Pronađeno novo nalazište soli u BiH

Zbog toga razmatraju novu lokaciju na kojima se potencijalno nalazi so.

Ovo bi doprinelo razvoju hemijske industrije i generalno privrede ovog kraja i Bosne i Hercegovine, a novih sleganja terena ne bi trebalo biti u većoj meri. Problem trenutno predstavlja zabrana istraživanja novih bušotina.

- Mi bismo morali izbušiti 20 do 30 bušotina, istražnih bušotina, okonturiti ležište i tačno prognozne vrednosti dati koliko ima zaliha soli i koji bi naredni period biti da se koristi i ta ista so - kaže Nermin Naluković, direktor Rudnika soli.

Rudnik soli Tuzla je ove godine hemijskoj industriji isporučio 3,6 miliona kubika slanice. Potrebe za naredni period su znatno veće.

- Potrebe za naredne četiri godine hemijske industrije Tuzlanskog kantona su 4,4 miliona kubika slanice. Prema tome, opravdana su i potrebna ta istraživanja i povećanje tog kapaciteta - navodi Nedret Kikanović, direktor Kantonalne gospodarske komore Tuzla.

U Ministarstvu privrede Tuzlanskog kantona podržavaju nova iskopavanja s obzirom na razvojne planove hemijske industrije.

- Imamo privredni subjekt na području Lukavca koji je pretprošle godine imao 100 miliona dobiti tako da ta činjenica govori koliko je ta hemijska industrija na području Tuzlanskog kantona jaka i u kom obimu ona posluje - ističe Rijad Bašić, pomoćnik ministra za industriju, energetiku i rudarstvo.

Decenijama je Tuzla zbog eksploatacije soli bila jedna od vodećih industrijskih sila u bivšoj Jugoslaviji, ali i žrtva tonjenja centralnog dela grada zbog ovih razloga. Od takvih scenarija u slučaju novih bušotina na Rasovcu, kaže univerzitetski profesor Sabid Zekan, nema bojazni.

- Danas se radi kontrolisano izluživanje soli i ostavljaju se, takoreći, zaštitni stubovi između komora i praktično eksploatacija na Tetimi podrazumijeva nulto sleganje terena, praktično nemamo sleganja - tvrdi Sabid Zekan, sa Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Tuzla.

Meštanin Rasovca Adil Mehmedović smatra da nova istraživanja mogu doneti dobro i gradu i meštanima.

- Ne bi se niko bunio, ne bi trebalo da se buni. U ono vreme nije bilo nekih problema kad je krenulo, bilo je nekih malih, ali uglavnom je sve išlo prema programu kako je to predviđeno - kaže Mehmedović.

So se u Tuzli sa postojećih ležišta može crpiti još oko 25 godina. Od slanice ovisi proizvodnja u dva preduzeća koji su ujedno i veliki industrijski izvoznici, kao i postojanje Panonskih jezera. Sa novim bušotinama proizvodnja bi se mogla produžiti na još 50 do 100 godina.

Međutim, do 2025. godine na snazi je odluka Gradskog veća Tuzla o zabrani novih istražnih radnji na bušotinama soli. O ovome će se, kako BHRT saznaje od direktora Rudnika soli Tuzla, sa većnicima razgovarati narednih meseci.


Glas javnosti/ S04S