Veliki mural osvanuo je na Julinom brdu: Svako mesto u Beogradu trebalo bi da ima po jednog srpskog velikana (VIDEO)

Zid na Julinom brdu dobio je veoma značajan grafit

Jedan naš čuveni vođa dobio je svoj mural na Julinom brdu. Običan sivi betonski zid sada je prošaran svežim bojama nekadašnjeg Crnog Đorđa u narodu poznatijeg kao Karađorđe.
Pored toga što je u Orašcu ima svoj veličanstveni spomenik i spomen školu. Sada je dobio i svoj mural. 

Na instagram stranici moj_beo_grad isplivao je snimak murala Karađorđa na Julinom brdu.
Uz opis snimka stajalo je samo: KARAĐORĐE DOBIO MURAL U BEOGRADU NA JULINOM BRDU
ISTORIJA KARAĐORĐA I KO JE ON BIO
Veliki vođa Crni Đorđe po manjem poznatijem pravom imenu Đorđe Petrović, poreklom iz Šumadije. On je bio čuveni vođe Prvog srpskog ustanka protiv Osmanskog carstva. 

MARATONSKIM REKLAMAMA KRŠILI ZAKON, ZARADILI MILIONE - šta je radio REM, i šta ćemo sad?!

Karađorđe je rođen 16. novembra 1762. godine u Viševcu, na Đurđic.
Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva često menjao spahije i mesto boravka, s obzirom da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.
Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787.godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. 1793/94. dolazi do opadanja hajdučije i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom u Topoli.

Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević.

POVOLJNO ZA PENZIONERE: Uz karticu, JEFTINIJE SRBIJA VOZOM

1785/86.godine Đorđe Petrović se ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.

U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima - oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva i naroda dobio.


Foto: Glas javnosti

Vožda Karađorđa i njegovog pisara Nauma Kanara, u kolibi Dragića Vojkića u selu Radovanju, kod Velike Plane, ubio je Nikola Novaković  u noći između 25. i 26. jula 1817. godine. On je mrtvom voždu sekirom odsekao glavu, skinuo mu odelo i sve to predao Vujici Vulićeviću, organizatoru ubistva i Karađorđevom kumu, koji je “tovar” poslao za Beograd.

U Srbiji na snazi žuti meteoalarm: Miholjsko leto idalje u snazi

Karađorđevo obezglavljeno telo sahranjeno je na oko 100 koraka od mesta gde je ubijen, a glava je već sutradan stigla u Beograd, kod naručioca ubistva.

Datum njegove smrti 26. jul 1817. godine u Radovanjskom lugu.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU