Supružnici nakon 60 godina braka preminuli istog dana
Autor: Glas javnosti
Da život piše romane i da su duše ljudi koji su decenijama zajedno povezane nevidljivim, a neraskidivim nitima pokazuje i slučaj Anke (86) i Nikole (90) Tomić iz Prijedora koji su nakon 60 godina braka skupa preminuli.
Nakon dugog , teškog ali i srećnog zajedničkog života koji su ispunjavali sloga i ljubav, ovaj bračni par preminuo je 16. februara u Prijedoru u koji su iz Sanice kod Ključa izbegli u vihoru rata.
Prvo je preminuo Nikola oko 5.30 časova, potom nekoliko časova kasnije otišla je i njegova Ankica kako ju je od milošte zvao.
Ako pitate njihove komšije u zgradi u Prijedoru, oni će vam svi redom reći da ovi starci za života nisu mogli jedno bez drugog i da ih niko nikad nije video odvojeno. Tako je bilo i u Omarskoj i u Ljubiji gde su takođe živeli prethodnih godina.
Na ulici, u apoteci, prodavnici, banci, uvek su ih viđali skupa, ruku pod ruku.
U poslednje vreme zbog godina, bolesti i životne nesreće malo su teže koračali, ali sigurno jedno uz drugo, znajući da nikad nisu sami dok Nikola ima Ankicu i Ankica ima Nikolu.
Prijedorčani znaju Nikolu Tomića kao svedoka mnogih događaja kojih se izvrsno sećao, jugonostalgičara koji je sa setom pričao o tom vremenu i pokazivao stari novac, slike, dokumente, vojnu knjižicu iz pedeset i neke, sat sa ugraviranim vozom... Sećao se vozova, pruge, a najviše je opet voleo da priča o svojoj Anki, opisujući sve divne dane iz njihovog dugog zajedničkog života, napominjući da su jutro uvek počinjali uz jednu rakijicu zajedničkom zdravicom.
Nikola Tomić, rođen u Vrbljanima kod Ključa 08. avgusta daleke 1933. godine i Anka Knežević, rođena u Vidovu Selu kod Drvara, brak su sklopili 2. decembra 1962. godine u Potocima (Drvar) gde im je tada bilo prebivalište i gde je Nikola radio u ondašnjim “Železnicama”.
Život ih je tom istom prugom, kasnije sa dva sina odveo u Sanicu kod Ključa. U Ankicinom i Nikolinom vozu života bilo je dosta tuge, ratova, nesreće.
Oba sina su sahranili u roku od tri meseca i posle toga otac i mati više nikad nisu bili isti. Ni u tom teškom vremenu tuge i beznađa nisu povisili ton jedno na drugo... I kad je Ankica padala usled starosti i majčinske tuge, lomila se i gubila volju za životom, on je bio tu da je pridrži iako i sam slep i nesrećan.
Njihovi retki potomci ističu da su ponosni na takvu ljubav koja je postala večna, jer sudbina je htela da odu zajedno baš kako su i živeli, uvek oslonjeni jedno na drugo.
Ankica i Nikola sahranjeni su danas skupa na groblju Pašinac u Prijedoru, pored sina kojeg nikad nisu prežalili. Drugi njihov sin sahranjen je u Banjaluci. Pišu Nezavisne novine
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
