KAŽNJAVANJE PO INCKU: Evo kolika ZATVORSKA KAZNA PRETI onima koji negiraju genocid u BiH

Valentin Incko visoki predstavnik u BiH nametnuo je zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, a oni koji to čine mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora.

Incko je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida samo nekoliko dana pre isteka mandata, jer će ga od 1. avgusta na mesto visokog predstavnika u BiH zameniti Nemac Kristijan Šmit.

Prema Inckovim izmenama Krivičnog zakona, predvidjena zatvorska kazna je od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju da opravdaju ratne zločine.

„Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, utvrdjen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Medjunarodnog vojnog suda, pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. godine, Haškog tribunala ili Suda u BiH… kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina“, navedeno je u Inckovoj odluci, a prenose domaći mediji.

Prema nametnutim odredbama zakon od tri meseca do tri godine zatvora biće kažnjeni svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.

NE PROPUSTITE

SKANDAL! INCKO NAMETNUO ZAKON O NEGIRANJU GENOCIDA: Na snagu stupa odmah

Zatvorska kazna od tri godine predvidjena je i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno presudjene za ratne zločine.

Incko je ranije je zatražio od vlasti RS da ponište odluke o dodeli odlikovanja bivšim visokim zvaničnicima RS Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšič i pokojnom Momčilu Krajišniku, koji su presudama Haškog tribunala osudjeni za ratne zločine u BiH, a vlasti RS su odbacile takav zahtev visokog predstavnika.

U saopštenju OHR-a se navodi da je Incko doneo odluku koristeći se ovlaštenjima iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojima je visoki predstavnik „konačni autoritet u BiH“ u pogledu Sporazuma o civilnom sprovodjenju Mirovnog ugovora i posebno s obzirom na odredbu prema kojoj „pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u pronalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi sa civilnim sprovodjenjem Dejtonskog sporazuma“.

Incko je odluku doneo pozivajući se na „bonska ovlašćenja“, koja je visokom predstavniku dodelio Savet za primenu mira u BiH u decembru 1997. godine.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU