HANDKE MENJA TITA: Ulica u Srebrenici dobija naziv po ovom NOBELOVCU
Autor: Glas javnosti
Skupština opštine Srebrenica raspravljaće u ponedeljak, 24. maja, o inicijativi da se glavna Ulica maršala Tita u Srebrenici preimenuje u ulicu Petera Handkea.
Ukoliko se to dogodi, centralna ulica ovog gradića na istoku BiH, umesto imena doživotnog maršala socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita, nosiće ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, najčešće osporavanog upravo zbog toga što negira da se u Srebrenici 1995. godine dogodio genocid.
Da će opštinska skupština odlučivati o ovom pitanju potvrdio je za RSE Radomir Pavlović, odbornik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Skupštini Srebrenice.
- Po tom i drugim zahtevima koji su u međuvremenu pristigli, ćemo se izjasniti. Ne odlučujem ja, nego Skupština - kaže za "Radio Slobodna Evropa". Radomir Pavlović.
Inicijativu za preimenovanje ulice je podnelo udruženje građana "Istočna alternativa" Republike Srpske (RS).
Predsednik udruženja Vojin Pavlović kaže da je "apsurdno da u današnjem vremenu u Srebrenici postoji Ulica maršala Tita, a da jedan nobelovac ne može imati svoju ulicu".
- Peter Handke je čovek koji je veliki prijatelj prvo srpskog naroda, a drugo, veliki borac za istinu. Mi smatramo da čovek takvih kvaliteta zaslužuje da dobije u Srebrenici, ali baš u Srebrenici, glavnu ulicu - naglašava Pavlović.
Pavlović navodi da i u slučaju da predlog ne dobije podršku u SO Srebrenica, udruženje namerava plakatima i drugim obeležjima da "prekrsti" glavnu gradsku ulicu po Handkeu.
- Petsto plakata, to vam je petsto maraka. Zar je problem odštampati pedeset limenih natpisa sa imenom Petera Handkea? - kaže Pavlović i dodaje kako će ovaj poduhvat sami finansirati.
Kakve su reakcije građana?
Prema popisu iz 2013. godine u Srebrenici živi 7.248 Bošnjaka, ili 54,1 odsto, što je za 20.000 manje nego što ih je u tom gradu živelo pre 1992. godine, kada je počeo rat u BiH. Za njih je predlog "Istočne alternative" da se glavna srebrenička ulica nazove po Handkeu nedopustiva.
- Da bog sačuva. Zar to žrtve da gledaju? Zar negator genocida, čovek koji veliča laži, koji veliča neistinu?! To je provokacija, samo se ispituje puls žrtava, kako će na koju provokaciju da reaguju - kaže Fadila Efendić, kojoj su sin i muž ubijeni u Srebrenici.
NE PROPUSTITE
Sličnog je mišljenja i Šahida Abdurahmanović, kojoj je Vojska RS ubila muža.
- Znamo dosadašnje četničke provokacije Vojina Pavlovića, znamo njegov dosadašnji rad uperen protiv bošnjačkog naroda. Mogu mu poručiti da ove u Srebrenici imamo mnogo problema mimo ovih - ističe Abdurahmanović.
Navodi i kako bi se umesto ovakvih predloga trebalo zalagati za bolju budućnost mladih.
- Treba se baviti nekim pametnijim stvarima, da zadrže mlade na ovim prostorima. Ja ću da živim, ma šta god oni radili, ali mene brine budućnost mladih - priča Abdurahmanović.
Šta misle odbornici SO Srebrenica?
Zulfo Salihović, odbornik Stranke demokratske akcije (SDA) u SO Srebrenica, za RSE kaže da bošnjački odbornici nameravaju da zvanično predlože da se Ulica maršala Tita nazove Ulicom žrtava genocida iz Srebrenice.
- Zvanična inicijativa Kluba Bošnjaka će ići u tom pravcu. Mislim da je to prikladniji naziv za tu ulicu Srebrenice. Ako oba predloga budu usvojena, to može dovesti do raznih turbulencija, ali mislim da to nikome nije cilj - kaže Salihović za "RSE".
Šef odbora SNSD u SO Srebrenica, Dragić Glišić, smatra da svaka odluka SO Srebrenica o obeležjima u ovom gradiću treba da se donese konsenzusom oba naroda. Naglašava i kako bi se fokus politike sa dešavanja iz prošlosti trebalo preusmeriti na budućnost.
NE PROPUSTITE
- Što se kaže, ne spominjem prošlost, ni bitke daleke. Nit’ sam poznavao Maršala Tita, nit’ sam poznavao Petera Handkea. Svako može da podnese inicijativu i o tome bi trebalo da se izjašnjavamo svi. Samo se pitam kako to doprinosi budućnosti ili boljitku trenutnog života - kaže Glišić.
Naglašava da incijative koje vode destabilizaciji stanja u Srebrenici i "koje će otvarati stare rane, obeshrabriti potencijalne investitore, nisu dobre za Srebrenicu".
- Nije problem da damo ulicu bilo kome, samo je pitanje da li takav potez donosi stabilnost, koliko novih radnih mesta, boljitak lokalnom stanovništvu. Ako ćemo neke inicijative donositi kako bismo skretali pažnju s nekih problema koji su evidentni, mi smo političari, mi imamo odgovornost, a svi drugi koji proizvode neke probleme, oni odgovornost nemaju - kaže Glišić.
Skupština opštine Srebrenice ima 21 odbornika, od čega 15 zastupnika iz stranaka koje su većinski srpske i šest Bošnjaka.
Najviše odbornika ima Savez nezavisnih socijaldemokrata (sedam), potom Srpska demokratska stranka (tri), Demokratski narodni savez dva, a po jedan mandat Ujedinjena Srpska, Srpska radikalna stranka i DEMOS.
Šest bošnjačkih odbornika je izabrano s liste Moja adresa Srebrenica, koju čine Stranka demokratske akcije (SDA), Stranka za BiH (SBiH), Savez za bolju budućnosti, Pokret demokratske akcije I Demokratska fronta (DF) I Građanski savez.
Sve ove stranke su u istoj, vladajućoj koaliciji.
(Glas javnosti/Blic)
SKINI APLIKACIJU
.png)
