U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov - prenosi RTRS.
U dokumentu piše i da BiH nema ustavom definisano državnopravno uređenje i ima vrlo ograničene i striktno određene nadležnosti, što je određuje kao državu sa međunarodno priznatim granicama sa nadležnostima u spoljnim odnosima, dok skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima.
U Deklaraciji se navodi i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH.
To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH.
Odnosi sa susednim državama
U Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost.
Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH.
Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji.
U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“.
Osim toga, predviđeno je bilo i da se tekst Sporazuma pre potpisivanja uskladi sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ukoliko suština ovih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na ovaj sporazum na isti način kako je dala, navodi se u Deklaraciji.
U materijalima za posebnu sednicu su i informacije o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, indirektnog oporezivanja i pravosuđa, a predlagači su predsednik Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH, premijer Srpske, kao i poslanički klubovi vladajuće većine u parlamentu Srpske.