Ugostitelji traže rešenje kako ćemo sedeti u kafićima i restoranima!

Georgi Genov iz Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES nakon otvaranja ugostiteljskih objekata objasnio je kako je izgledati odlazak u restorane i kafane nakon popuštanja restitriktivnih mera.

"Jedino što me brine kada je u pitanju organizovanje rada restorana jeste raspored stolova u tim objektima. SZO je krajem marta dala smernice da na 10 kvadrata četiri gosta mogu da sede, uz to da razmak između stolica bude metar, što je oko 14 kvadrata ukupno prostora za četiri osobe. To ne bi bio problem kada se ljudi ne poznaju, ali ako dođu zajedno, malo je nezgodno da sede tako udaljeni. Zato bi trebalo razmotriti na koji način to organizovati", rekao je Georgi Genov iz Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES.

 Prema njegovim rečima, rad u restoranima uz poštovanje propisanih mera jeste pitanje odgovornosti zaposlenih.

- Važno je pridržavati se pravila od samog dolaska radnika na posao do usluge. Preporučuje se da gosti plaćaju platnom karticom, jer je bezbednije, a na kraju krajeva i sada već 80 njih koristi platne kartice u restoranima. S obzirom na to da će konobari nositi rukavice, naravno da nije problem davanje bakšiša, tačnije novca. Konobari moraju da imaju maske, a gosti ne moraju. Međutim, ovde je važno da svako mora da bude odgovoran - objasnio je Genov gostujući u Beogradskoj hronici RTS.

Sve je jednostavno ako odgovorno postupamo, naglasio je on.

- Ako neko sedi u bašti restorana, razmak će biti manji, tačnije biće do 2,5 kvadrata u odnosu na unutrašnji deo. Međutim, nisam video detalje preporuke SZO kada govorimo o sedenju u baštama. U hodu ćemo da rešavamo svako pitanje da bi bili zadovoljni i gosti i zaposleni - rekao je Genov.

 Prema njegovim rečima, u ugostiteljskom sektoru su najugroženiji hoteli iz ugla investicija, na drugom mestu su restorani.

U Beogradu, Nišu i Novom Sadu je bilo od 75 do 80 odsto stranih turista koji su odsedali u hotelima, rekao je on.

- Od ukupno 18.000 soba, samo u ova tri grada je 10.000 hotelskih soba. Ne mogu da govorim u ime poslodavaca da li će spustiti cene. Verovatno će morati da dođe do sniženja cena i prilagođavanja da bi moglo sve da funkcioniše. Osim hotela, postoji i privatni i drugi smeštaj. Vaučeri o kojima se govorilo proteklih dana svakako važe za hotele. Malo je problem što građani koji imaju primanja do 60.000 dinara mogu da apliciraju za vaučer, a to su obično gosti koji ne idu u hotele jer im sama platežna moć to ne dozvoljava. Zato je naš predlog bio da nema limita za ovih 400.000 vaučera, da može svako da konkurište - rekao je Genov.

- Država koliko je imala, toliko nam je dala. Ostaje sada kako prilagoditi sve. Hotelima je potrebno bar tri meseca, od samog otvaranja do dolaska gostiju i pokretanja posla da bi se stabilizovali. Kako uraditi moratorijum za odlaganje kredita? To nam je jedno do ključnih pitanja. Zatim, plaćanje struje, da li plaćati račun za struju i kada hotel nije radio, da li postoji mogućnost da se to odloži odnosno da se zaradi novac pa onda da se plate računi. Ako bi svi dugogodišnji partneri pomogli i izašli u susret, onda bismo mogli da uspemo i da pokrenemo novi ciklus - objasnio je Genov.

izvor Blic

SKINI APLIKACIJU