U susret 21-godišnjici agresije na SRJ

Podsećanje kako su "Novosti" podigle spomenik nastradaloj deci. Beleg najbolnijim žrtvama, na kojem su imena 79 mališana. U akciji bili đaci, pisci, vajari...

DECA su naše najbolnije žrtve. Ona svedoče o užasima koji ne bi smeli da odu u zaborav. Deca imaju pravo na život i detinjstvo. Njihovo stradanje je i poruka i opomena da se nikom nikada ne dogodi takvo zlo.
 Ove poruke, koje su tokom agresije NATO na SRJ, u proleće 1999. godine, stizale u našu redakciju, pokrenule su "Novosti" da bombama prekinutom detinjstvu podignu spomenik, spomenik-nezaboravnik. Naša redakcija i naši čitaoci podigli su ga u Tašmajdanskom parku. Tu, gde se okupljaju deca. Tu, gde će im roditelji govoriti: Ovo je beleg zaustavljenih, nesigurnih koraka vaših vršnjaka.

Dok još sve žrtve malenih, pod bombama nastradalih, nisu ni prebrojane, naša redakcija je krenula na posao. Uputili smo pismo: "Ko želi da pomogne, neka se javi." Prvi odgovor stigao je od vajara Ostoje Balkanskog. Predložio je da spomenik sećanja na decu budu stilizovana krila leptira ispod kojih bi bila skulptura devojčice, po liku malene Milice Rakić, sa lutkom koju bi svako dete, u svakoj nevolji, ručicama branilo.

- To je lik svih naših bolova - kazao je Balkanski, koga ovo njegovo delo, nažalost, nije nadživelo.

Akcija podizanja belega ubijenoj deci pokrenuta je u našoj redakciji manje od tri meseca od prve godišnjice NATO agresije na SRJ, početkom februara 2000. godine. Tokom tih dana, na samo jedan poziv "Novosti", iz svih krajeva tadašnje SRJ gotovo da smo bili zatrpani pismima, fotografijama, stihovima u posveti...

Čitava armija ljudi uključila se da pomogne "Novostima" da nastane beleg dečacima i devojčicama zaustavljenim u bezumnom bombardovanju. Roditelji ubijene dece slali su nam jedine fotografije: deca u zagrljaju, na ekskurzijama, rođendanima, u poslednjoj, prolećnoj setvi... tog, nesrećnog proleća.

U ove, potresne slike, koje su u našoj dokumentaciji, upisali su se svi koji su prepoznali da naša akcija ima snagu svedočanstva. I ne pamti se da je ikada bilo toliko podrške da "Novosti" podignu spomenik dečacima i devojčicama, ubijenim tokom bombardovanja.

Poruke podrške, tih dana, stigle su nam od vajara Ota Loga, Jovana Soldatovića, Koste Bunuševca... Branka Milićevića i njegove Cace Aleksić. Čuvamo poruke Stevana Raičkovića, Olge Nikolić, Radomira Antića, Dobrice Erića, Dragana Lukića, Nikole Kusovca, Igora Bojovića, Pere Zupca, Adama Puslojića... Svako od njih, uz hiljade đaka iz Srbije i njihovih nastavnika, ugradio je sebe u spomenik deci. Njihova zajednička poruka bila je da se beleg imenuje - Nezaboravnik.

- Taj spomenik, beleg, treba da bude izraz našeg najvećeg bola i tuge. Neophodno nam je svako sećanje na žrtve. Dečje su najbolnije.

Tokom naše akcije koja je, iz dana u dan, beležena na stranicama "Novosti", prenosili smo svako pismo, posvetu dece iz Loznice, Banjaluke, Bujanovca, Vranja, Aleksinca... Ne samo tada, bili smo zatrpani brdom podrške i predloga iz mesta u Srbiji koja su upisala dečje žrtve. Svi su slali predloge i pomoć da se spomenik podigne. Hiljade predloga! Hiljade poruka! Na konkurs o tome šta da upišemo na spomenik, odlučio je žiri: pesnici Radomir Andrić, Dragan Lukić i naš kolega profesor Pavle Pavlović. Opredelio se za četiri reči: "Bili su samo deca". Poruku je poslala devojčica iz Kostolca Ana Golubović.

Dok su ovi predlozi stizali bili smo u redakciji zatrpani brdom pisama, a stizale su prepune koverte, čak i herbarijumi prolećnog cveća, svaki cvet - jedno ime. Bili smo zaokupljeni brigom da li ćemo uspeti u danu prve godišnjice bombardovanja da spomenik bude postavljen.

I, uspeli smo.

Dan prve godišnjice NATO agresije. Naša redakcija bila je zborno mesto tuge. Mesto okupljanja roditelja i rodbine nastradalih dečaka i devojčica iz svih krajeva bivše SRJ. Iz redakcije je tužna povorka krenula prema Tašmajdanskom parku. Pred spomenikom, đaci škole "Drinka Pavlović" obavili su prozivku, za svako dete ponešto što su redakciji uputili roditelji nastradalih. Ime. Prezime. Zapise iz dnevnika. Poslednje poruke. Zapisane stihove. Želje i nade ubijene dece.

Neki roditelji prevalili su više od 400 kilometara da prisustvuju otkrivanju spomenika Nezaboravnika koji su sa svojim čitaocima podigle "Novosti" deci žrtvama agresije. Susret sa spomenikom nezaborava i opomene bio je - bol.

UZVIŠENA IDEJA

NAJVREDNIJE dokumente o stradanju dece sačuvale su "Novosti" - poručio je Đoko Stojičić, pesnik i diplomata.

- Ideja vaše redakcije da obeleži stradanje najbolnijih naših žrtava uzvišena je. Ovo je poruka narodu Srbije da se zločin ne zaboravi, kako nam u budućnosti ne bi krojili istinu i istoriju.

SUNCE JAČE OD CRNIH RAKETA

IZ mnogobrojnih poruka koje u svojoj arhivi čuvaju "Novosti", izdvajamo jednu:
- Iz naših poruka za svu decu sveta: Srce je jače od crnih raketa.
Ovoj poruci dodajemo:

- Deca su žrtve odraslih - zapisao je pesnik Dragan Lukić. - Neka to ne bude poruka samo belega koji vi, "Novosti", dižete deci, žrtvama suludog bezumlja. Neka to bude beleg svim stradalnicima koji će u svojim dušama nositi večite ožiljke sećanja iz proleća 1999.

MRTVA STRAŽA DETINjSTVA

MILICA. Sanja. Irena. Dragana. Gordana. Dajana. Tri devojčice porodice Gaši. Miljana, Bojana... Marko. Milan. Dalibor. Stefan. Nenad. Ivan.

- Ovo su naša deca na mrtvoj straži detinjstva. Deca u koloni, kao na petrovačkoj cesti, zauvek zaustavljena - ispisao je u poruci "Novostima" dok smo podizali spomenik Nezaboravnik, Dragan Perović.

Spomenik je, po ideji vajara Ostoje Balkanskog, uradio kamenorezac Živomir Jezdimirović. Oblikovala ga braća Radović. U međuvremenu, postavljano je pitanje: da li je taj spomenik baš trebalo da bude postavljen u Tašmajdanskom parku.
Neodgovorni, u godinama posle 5. oktobra, prepustili su ovaj spomenik nebrizi, pa je neko odneo bronzanu skulpturu devojčice. Gradske vlasti, pre tri godine, u dogovoru sa livnicom "Braća Jeremić", vratili su bronzanu skulpturu. Osvetlili je, kako bi bila sačuvana.

Izvor: novosti.rs

SKINI APLIKACIJU