Sveta Petka Trnova, veoma poštovana u srpskom narodu kao praznik žena

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetu velikomučenicu Paraskevu Rimljanku, poznatiju kao Trnova Petka. Svetica je veoma poštovana u našem narodu.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
 

Ova prepodobnomučenica Paraskeva živela je u vreme cara Antonina. Ona se rodi u Rimu od hrišćanskih roditelja Agatona i Politeje, koji nisu imali dece za šta se stalno molili Bogu. Kada su dobili žensko dete dali su joj ime Paraskeva, pošto se rodi u petak.

Od malena posvećena Bogu, Paraskeva bi od majke svoje naučena hrišćanskoj veri i odgajena u njoj. A kada se nauči knjizi, sveta Paraskeva stalno čitaše Sveto Pismo. Baveći se pak mnogo u crkvi, ona se odavaše svetoj molitvi.

Kada su svetoj Paraskevi umrli roditelji, ona sve svoje imanje razdade siromasima, pa se zamonaši. Kao monahinja ona još sa većim žarom revnosti propovedaše veru u Hrista, jedinog istinitog Boga, i mnoge neznabošce privede Gospodu Hristu, iako u to vreme Hristova vera beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Neki zlobni Jevreji optužiše svetu Paraskevu caru Antoninu zbog propovedanja zabranjene vere, govoreći: jedna žena po imenu Paraskeva propoveda Isusa, sina Marijina, koga pretci naši raspeše.

Čuvši to, car naredi da Paraskevu dovedu pred njega. Posmatrajući je, car bi poražen i oduševljen njenom mudrošću i lepotom. I reče joj: devojko, ako pristaneš na moj predlog i prineseš žrtvu bogovima, postaćeš naslednica mnogih darova i dobara; ako pak ne pristaneš, znaj, predaću te na mnoge muke. – Na to svetiteljka neustrašive duše odgovori caru: Ne bilo toga da se ikada odreknem Hrista Boga moga! Jer, kao što kaže prorok Jeremija, bogovi koji ne stvoriše nebo i zemlju, istrebiće se sa zemlje.

Car je naredio da se usija gvozdeni šlem i stavi  naglavu svetiteljki. To bi učinjeno, no svetiteljka ostade nepovređena. Zbog ovog čuda mnogi neznabošci tog časa poverovaše u Hrista. – Zatim naredi car da se veliki kazan napuni zejtinom i smolom, pa da to provri na jakoj vatri. Kada to bi urađeno, car baci svetiteljku u taj kazan. Svetiteljka stajaše usred kazana nepovređena. Gledajući je tako nepovređenu, car joj reče: Paraskevo, poprskaj me tim zejtinom i smolom, da vidim da li peku. – Svetiteljka zahvati rukom zejtina i smole i baci caru u lice, i ovaj odmah oslepe. Oslepevši, car stade gromko zapomagati: Smiluj se na mene, sluškinjo Boga istinoga, pa ću i ja poverovati u Boga koga ti propovedaš. – Sveta mučenica se pomoli Bogu i povrati vid caru. Stoga poverova u Hrista car i svi telohranitelji njegovi, i primiše sveto krštenje u ime Svete Trojice.

Zbog vere u Gospoda, zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine.

Po nalogu bugarskog kralja Asena prenesena je u Trnovo i sahranjena u crkvi nazvanoj njenim imenom.

Njene mošti, kasnije su prenete u Carigrad. Za Trnovu Petku kažu da je i ženski praznik, jer ga slave žene.

Kako se proslavlja Trnova Petka u narodu

Mnoge žene poste sedam dana, da bi se danas pričestile.

Ne prede se, ne mesi hleb, ne pere rublje, ne rade ručni radovi, ne iznosi pepeo iz kuće da ne bi trnela snaga.

Devojčicama se oblače nove haljine, devojke kite vencima kuće, kako bi u domovima vladala sloga i mir.

Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.

(Glas javnosti/RTS)

SKINI APLIKACIJU