Glas Javnosti

SARS-KOV-2, VIRUS IZ UTROBE ARTIKA I ANTARKTIKA: Biološko oružje ili napad na planetu iz praistorije

Korona virus
Autor: Glas javnosti

U svakodnevnoj borbi sa postojećim, a pogotovo novim patogenima, najsvrsishodnija je preventiva, prosvećivanje ljudi i posle toga njihov rad na aktiviranju i poboljšanju funkcionisanja sopstvenog prirodnog imunog sistema. Kovid-19 je opasna bolest usled izazivanja komplikacija i povećane stope smrtnosti pacijenata sa postojećim slabostima i hroničnim bolestima. 

U svom autorskom tekstu Slobodan Bojković, dipl inž. elektronike iz Novog Sada, za "Glas javnosti" analizira šta sve može da stoji iza virusa KOVID -19 koji je zaustavio planetu, upozoravajući na poznatu činjenjicu koja dosad nije dovođena u vezu sa pandemijom korone - višegodišnjim otopljavanjem Arktika i Antarktika  i mogućem oslobađanjem virusa iz praistorije, ili o svojevrsnom biološkom ratu koji se vodi protiv čovečanstva u celini, ali i o prekomernom plašenju ljudi i širenju staraha po svaku cenu, po principu - što gore, to bolje...

Usredsređivanjem za vreme uvedenog vanrednog stanja na opasnosti od novog, nepoznatog virusa, nastao je privremeni zastoj u prevenciji drugih bolesti, uz smanjenu aktivnost dijagnostičkih i terapijskih službi.

Posledica je porast postojećih rasprostranjenih  bolesti uz povećanje, pre svega, broja onkoloških bolesnika, sa većom smrtnošću i od Kovida-19. I taj trend će se nastaviti u budućnosti.

# Spas je samo u pronalasku vakcine?

U Srbiji, neposrednom okruženju, Evropi i svetu, ponovo imamo eksploziju zaraženih uz povećanje broja umrlih. Uz konstataciju da se pandemiji ne nazire kraj, lekari nas preko medija ohrabruju da će sve biti mnogo lakše posle patentiranja i puštanja u promet željno očekivane, spasonosne vakcine.

Međutim, masovna globalna vakcinacija nije čarobni štapić iz bajki koji će rešiti nagomilane probleme nastale usled izazvanih planetarnih neravnoteža, pre svega u prirodi, ali i društvu u celini.

Usled otopljavanja Arktika i Antarktika, promena ekoloških staništa, ljudskim delovanjem izazvanih klimatskih promena, kao i zbog ostalog bahatog odnosa prema prirodi i planeti, pojaviće se milenijumima uspavani virusi.        A od njih su možda još opasniji oni prirodno-veštačkog porekla (koji su se oteli kontroli), što je kod SARS-KoV-2 mogući slučaj. 

Jasno je da vakcine, pogotovo one koje se koriste protiv virusa koji brzo mutiraju, ne mogu da budu detaljno testirane.

Zaštita od SARS-KoV-2 virusa antitelima, proizvedenim delovanjem vakcina, biće relativno kratkotrajna (sa vakcinacijom jednom godišnje?). Mana je i to što će posle svake veće mutacije virusa biti potrebna nova vakcina za vakcinaciju.

Masovne vakcinacije pomažu kao nužno sredstvo za gašenje razbuktalih požara pandemija i epidemija, ali nisu najdelotvorniji način za rešavanje gorućih problema.

Naime, posle kratkotrajne koristi od vakcinacija, na duže staze će ipak stradati osobe sa ispoljenim, kao i potencijalnim slabostima imunog sistema, a što ću pokušati da objasnim u sledećim redovima.

# Kako dalje, i kojim putevima ići?

U svakodnevnoj borbi sa postojećim, a pogotovo novim patogenima, najsvrsishodnija je, pre svega, preventiva, prosvećivanje ljudi (bez zastrašivanja, jer strah pogubno deluje na mnoge ljude), i posle toga njihov rad na aktiviranju i poboljšanju funkcionisanja sopstvenog prirodnog imunog sistema.

Za imunitet je bitan celokupan neuroendokrini sistem kao kontrolni i izvršni organ. A od običnih i sofisticiranih „vojnika“ iz bele krvne loze, u odbrani tela veliku ulogu imaju B i T limfociti. Borba se odvija na putevima ulaska vazduha, vode i hrane u organizam, apsorpcije potrebnih, i izbacivanja prerađenih, nepotrebnih sastojaka.

Za humoralni imunitet, preko krvi i limfe, odgovorni su uglavnom B limfociti. Diferencirani (specijalizovani) B limfociti sazrevaju u koštanoj srži, dok  nediferencirani – „naivni“ dovršavaju svoje sazrevanje u sekundarnim limfnim organima.

To su slezina i limfni čvorovi i limfoidna tkiva respiratornog sistema i gastrointestinalnog trakta. Za sazrevanje T limfocita, odgovornih za ćelijski i delom humoralni imunitet, najvažniji je timus.

Važno je istaći da timus posle puberteta počinje da atrofira. Za održavanje funkcije kod oslabljenog imuniteta koriste se skupi lekovi od kloniranih ćelija, kao i od delova fetusa.

S druge strane, neka čudesna isceljenja HIV pozitivih pacijenata pokazala su da se pokajanjem i promenama pristupa životu, uz razvijanje pozitivnih misli i dela sa osećanjima ljubavi za sve od Boga stvoreno, uz opštu harmoniju, timus regeneriše.

Za pravilan i svrsishodan imunitet bitan je susret malih T i B limfocita u slezini i limfnim čvorovima, kao i njihova stalna komunikacija i koordinacija. U početku, posle susreta sa patogenima, T limfociti luče citokine, dok „naivni“ B limfociti, a uz pomoć malih T i memorijskih B limfocita i uz sadejstvo sa dendritskim ćelijama, sazrevaju (diferenciranjem se specijalizuju), i postaju plazmablasti i plazmociti koji luče specifična približna antitela.

U serumu periferne krvi najzastupljenija su IgG antitela (oko 75%), zatim IgA (oko 15%), IgM (do 10%), IgE i IgD antitela – vrste imunoglobulina.

U primarnoj odbrani kože i sluzokože respiratornog i digestivnog trakta, i borbi sa stranim supstancama luče se IgA antitela.

Ukoliko se u fazi zaražavanja radi o bakterijama i virusima, luče se IgM antitela; dok se u borbi sa parazitima i u reakciji sa alergenima luče IgE antitela.

Pri tome se sve vreme luče i IgD antitela koja su, kao i IgM antitela, receptori na membranama „naivnih“ B limfocita.

A kada se potpuno ili najpribližnije (zavisno od postojećeg stanja organizma) preklope informacije i saznanja B i malih T limfocita o patogenim uljezima, plazmociti postaju plazma ćelije koje luče optimalne IgG imunoglobuline sa antitelima za prepoznate patogene antigene. Međusobnom koordinacijom plazma ćelija i malih T limfocita koji luče signalne molekule grupe citokina – interleukina, određuje se vreme trajanja kloniranja plazma ćelija radi proizvodnje dovoljne količine optimalnih IgG imunoglobulina za borbu, kao i vreme aktivnog pamćenja memorijskih B ćelija za nove, prepoznate IgG, IgA i IgE antigene.

Prema dosad izloženom, kao i onom što sledi u nastavku teksta, nadam se da će ova kompleksna problematika biti malo jasnija, uključujući i nedoumicu zašto su posle savladavanja SARS-KoV-2 virusa i ozdravljenja, proizvedena IgM i IgG antitela kod nekih osoba bila kratkog veka, pa su nastajala i ponovna oboljevanja. (Izuzimaju se slučajevi dobrog imunog odgovora sa blagim simptomima prilikom zaražavanja).

Naime, kod poremećenog ili obolelog respiratornog sistema, gastrointestinalnog trakta i difuznog neuroendokrinog sistema digestivnog trakta, pojedinačno ili kombinovano, B limfociti često nisu dovoljno imunokompetentni.

Zatim, ukoliko je timus iz nekih razloga oštećen, ili je atrofirao (a atrofira sa godinama), imamo smanjenu funkcionalnost T limfocita (broj, kvalitet, odnos među njima itd.), što uz poremećenu komunikaciju i koordinaciju T i B limfocita, uzrokuje dodatne komplikacije u već oslabljenom imunom odgovoru.

Slična situacija će biti i posle davanja vakcina. Naime, delotvornost vakcina će biti uveliko smanjena kod hroničnih bolesnika sa disfunkcijom T ili/i B limfocita. A kod ljudi sa dobrim imunim sistemom, posle masovnih obaveznih vakcinacija u isto vreme, postoji mogućnost da budu potencijalni asimptomatski nosioci bolesti i opasnost za hronično obolele sugrađane koji ne prime vakcinu. A to je slučaj i kod prirodnog zaražavanja.

Ali nije sve tako obeshrabrujuće za hronične bolesnike kako se na prvi pogled čini. U stvarnosti, u ljudskom organizmu sve je mnogo složenije i sofisticiranije; i ukoliko je timus oštećen ili atrofirao, određeni B limfociti koji čekaju u pripravnosti, preuzimaju deo posla T limfocita i luče ćelijama deo potrebnih citokina i interleukina.

Ukoliko su B limfociti nedovoljno imunokompetentni, T limfociti preuzimaju deo njihovog tereta u odbrani i funkcionisanju humoralnog imuniteta. Isto tako, kada je slezina kojim slučajem oštećena, ili izvađena, njenu ulogu

preuzimaju germinalni centri u limfnim čvorovima. To je moguće jer, bez obzira što je izvršena specijalizacija ćelija, svaka ćelija u sebi nosi mogućnost za složeniji rad u takozvanom APUD (difuznom neuroendokrinom) sistemu. A da li će biti požrtvovani član složenog organizma, ili disonantni nosilac haosa, i od nas mnogo zavisi.

Prilikom oboljevanja, u slučaju većih komplikacija, usled disharmonije u organizmu (uzrokovane na više načina) nastaju citokinske oluje, a uspostavljanjem harmonije dolazi do čudesnih izlečenja.

Kao što je na početku rečeno, za „fiziološki“ imunitet bitan je pravilan rad celokupnog neuroendokrinog sistema kao kontrolnog i izvršnog organa.

Poznato je da i u relativno zdravom organizmu, usled uklještenja nerava, upala uzrokovanih i herpes virusima, blokada u čvorištima, kao i usled manjka neurotransmitera i lošeg energetskog stanja, nema ni odgovarajućeg prenosa signala u telu i kvalitetne odlazno-povratne veze sa mozgom.

Time se smanjuje uspešnost koordinacije neuroendokrinog sistema i organa odgovornih za podršku celokupnoj fiziologiji tela. 

Zato, potrebno je da naši poznati neuroendokrino-imunolozi izađu u javnost i približe ovu problematiku. Da svojim autoritetom naglase da se pravilnim radom neuroendokrino-imunološkog sistema, bez ometanja herpes virusima ili negativnim mislima i emocijama, i uz smanjenje stresa i straha (prisutnog i održavanog na gotovo svim nivoima, u Svetu i kod nas), ostvaruju preduslovi za očuvanje psihofizičkog zdravlja.

A posle njih, potrebno je da i psihijatri i psiholozi dodatno ukazuju na pogubno dejstvo stvorenih psihoza usled dugotrajne fizičke i socijalne distance. I da govore o načinima borbe protiv prisutnog, a dugotrajnog posttraumatskog sindroma, koji je sve učestaliji usled osećanja nemoći i straha od smrti, straha za egzistenciju sada i u budućnosti, i pogotovo straha za malu decu koja sve to proživljavaju, upijaju i pamte.

Pomenuo bih i lakonsku izjavu još aktuelnog predsednika Donalda Trampa neposredno pred novembarske izbore: „Kada pobedim, korone više neće biti.“

Skrivena suština poruke bi mogla da glasi:

Neće joj se panično pridavati toliki medijski značaj, manje će se manipulisati sa brojem zaraženih i umrlih u političke i ostale svrhe, biće manje testiranih, manje zvanično zaraženih, pa i manje, što paradoksalno zvuči, obolelih sa težim komplikacijama. Jer, odavno je potvrđeno pozitivno, ali i negativno dejstvo placebo efekta, a sve to izraženije važi i za sveprisutni zakon privlačenja!

Dodatni, još veći negativni uticaji koji se odavno vrše delovanjem na podsvest preko vidljivih i nevidljivih slika i simbola, čujnih i nečujnih (ponekad satanističkih) poruka u pesmama za mlade i preko mobilnih telefona, kao i druga dejstva ostalog psihotroničnog oružja kojima smo u eksperimentima povremeno izloženi, nisu tema ove analize.

A o mogućnosti da se možda radi i o biološkom terorističkom ratu na svetskom nivou, ne smem ni da pomislim.

Zato, a i zbog ostalih nenavedenih uticaja, trebalo bi da se govori i što više ukazuje da se sinhronizovanim radom bioenergetskog tela sa ravnotežom jina i janga („ženske i muške“ energije u telu), nesmetanim protokom i napajanjem organizma energijama Zemlje i Neba, sa jedinstvom između tela i duše, postiže aktivan imunitet protiv svih fizičkih i psihičkih bolesti.

* * *

Prema svemu dosad izloženom, spas koliko-toliko zdravih ljudi, a pogotovo hroničnih bolesnika, nije u predaji i bespomoćnom očekivanju vakcine i pomoći samo od zvanične medicine, koja je u svetu sve više okrenuta dehumanizaciji i ostvarivanju profita, već u uspostavljanju harmonije i aktiviranju sopstvenih odbrambenih snaga prisutnih, ali i uspavanih, u većini od nas!

(Glas javnosti)

 

 

 

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP