RUS KOJI JE RATOVAO ZA SRBIJU NA KOSOVU: Srbi su se žrtvovali za slobodu, bili su uzor za otpor celom svetu!

Foto: Glas javnosti/Ilustracija

Iz rodne Rusije je došao u Srbiju, kako bi branio Srbe na Kosovu i posle velikih borbi ostao je da živi u Srbiji.

 Ruski dobrovoljac Albert Andijev koji se borio na Kosovu i Metohiji smatra da niko ne ide u rat dobrovoljno već mu neko naredi, a njemu je naredilo srce. Sa svojim saborcima branili su granicu. SR Jugoslavije iz pravca Albanije dok su iz vazduha padale bombe NATO-a.

Kako si došao da se boriš tj da braniš granice SR Jugoslavije?Koji je bio motiv?

Nije potreban motiv, pratiš svoja osećanja i kada vidiš da se negde dešava nepravda moraš da se pridružiš onima prema kojima se ta nepravda sprovodi. Ne volim reč dobrovoljac, jer niko nije dobrovoljac svakom neko naredi, a meni srce. Tuđa beda ne postoji, kao što je postoji tuđe dete. Moraš da budeš na pravoj strani

Rusi su uvek na prvim linijama fronta

To je bio period bombardovanja, kada je javnost znala da postoji mogućnost ulaska kopnom i kada je UČK uz pomoć NATO-a i vojske Albanije, pokušala da uđe što dublje na teritoruju Kosova i Metohije? Kako ste vi došli? Da li ste vojnik ?

Da oduvek. Neke nacije taj genom nose u sebi. Ja kao pripadnik Alanske nacije taj gen u sebi imam, ali to zavisi od spremnosti  čoveka da brani. Srbi su isto poznati po tome. Srpski seljak, osoba od poštovanja je bio i ostao temelj ove zemlje. Ja bih ovde podigao spomenik seljaku od 100m , a opanke bih napravio od zlata, jer da nije opanaka vi danas ne biste bili u cipelama.To je najkraće kako mogu da objasnim žrtvovanje ovog naroda za svoju slobodu. Vi ste '99 bili uzor za otpor celom svetu, svim slobodoljubivim ljudima, jer čovek vez slobode nije čovek. Sile su upravo zbog toga želele da vas slome, ali im nije uspelo.Srbi vojnički taj rat nisu izgubili.

U kom momentu ste vi krenuli put Srbije?

Kada su počele tenzije i pretnje ja sam već bio spreman. Mada sam do zadnjeg momenta verovao i ako Jeljcin nije bio čovek od poverenja, da Rusija neće ostaviti srbe same.Ja sam otišao u vašu ambasadi i rekao vašem ambasadoru ja idem da branim vašu i moju zemlju, vi mi dajete vizu ili na moj način idem. Dobio sam vizu. Kada sam stigao posle tri dana su došli moji saborci. Krenuo sam Bubanj potok gde su nas raspodelili ko će gde ići. Želeli su sa nas ostave da obučimo mlade, ali smo mi želeli sa odmah krenemo . Da se sretnemo sa neprijateljem da mu pokažemo da je pogrešio u tome što je naumio.

 Vi odlazite na prve linije?

 Kao što je rekao moj neposredni komandant General Božidar Delić- Rusi su uvek bili na prvim linijama.

 Ko o tome odlučuje?

Nije dovoljno da imaš samo želji. Mnogi bi to želeli, ali komandant odlučuje. Ne smeš da pošalješ mladića koji gori od želje da se suprotstavi, jer si ga bacio u smrt. Mi smo imali komandanta očinski raspoloženog prema svim borcima i koji je znao ko je stariji , a ko mlađi brat da bi naučio nešto. Zahvaljujući mudrom komandantu, našem tati, mi smo sačuvali mnogo života kada uzmemo u obzir sa kojom smo se mašinerijom borili, on je izvršio zadatak koje je nekada ispunjavao Sovjetski general Rogozovski u II svetskom ratu. To je Generalu Deliću uspelo sa nikakvim resursima, ali srpsko srce i Rusi u Srbiji su uspeli. Srce nije samo meso već kada treba i oklop koji štiti.

 Šta se tamo dešavalo? Bilo ih je mnogo? To je ratovanje glavom gde se pištuhe hijerarhija?

 Vojnička hijerarhija u borbama ne priznaje činove već iskustvo.On zna gde treba odvesti i kako vratiti žive. Ponekada se određeni zadatak završi u jednom smeru. Ti ideš, a svestan si da nećeš da se vratiš. Bitno je sa se zadatak završi. Smrt nije razlog da se ne izvrši.

 Imamo karaulu Košare, još dublje planinu Paštrik koja nije lako dostupna. U jednom monentu je UĆK zauzela vrh Paštrika?

 Borci koji su branili srpsku zemlju pozivam da se oni ne dele među sobom na Košare ili Paštrik. To je bio jednu zadatak koji smo svi ispunjavali. Medicinski personal, vozači koji su dovozili municiju, svi su učestvovali. Ne volim te podele. Na Košarama su delovale male grupe albanskih terorista, kao gerilski rat. Srbija, što se tiče vojnika, ja nemam zamerke.Moadići nisu pokazali slabost srca. Borili su se do kraja. To što je karaula uzeta ona nije imala strategijski značaj.Bila je izgrađena reprezentativno da se Albaniji pokaže sa mi lepo živimo. Šiptari koji su uzeli karaulu nisu dobro prošli, jer su se našli u situaciji koju su naši vojnici izbegli, u nizini.Srpski položaji su bili u visini.

Prosek izgubljenih života je hiljade i hiljade godina

U jednom momentu su se oni našli na vrhu Paštrika?

 Mi smo po naređenju Generala Delića bili povučeni, jer smo znali da će NATO bombardovati što je i uradio. Mi smo se povukli i šiptari su zauzeli vrh koji je bio napunjen njihovim leševima.

 Kakve su to borbe bez prestanka? 

 Pa nisam mrtav, što znači morao sam da se vratim i da mi je otkinulo noge ja bih došao na rukama .Kako moji borci da budu tamo,a ja nisam sa njima.To ne mogu da zamislim.Kao što general Delić danas ne može da zamisli svoj život,a da se ne seti,da se ne raspita o svojim borcima,ne samo o starešinama.Onoj običnoj deci iz srpskih porodica kojima posao nije bio vojni zanat već su samo bili na redovnom služenju vojnog roka.On uvek u svakoj svojoj rečenici kada priča o ratu, najveća zasluga u odbrani Srbije su dobrovoljci i momci koji su bili na redovnom služenju vojnog roka.

Prva žrtva je bio naš srpski dobrovoljac i prosek izgubljenih života na Kosovu je 25 godina, mladi ljudi većinom dobrovoljci?

Prosek izgubljenih života je hiljade i hiljade godina,jer taj čovek je mogao da napravi celu familiju,da je nastavi i da je produži.Prema tome kada gledamo na mladića koji je izgubio život moraš da budeš svestan da nije rata mogla je posle sebe da ostavi puno naslednika koji bi našu Srbiju održavali, branili i čuvali i pripremali za sledeću generaciju.

 Vi uvek gledate širu sliku,a zašto mislite da vaše priče nisu toliko bile ispričane,20 godina mnogo srba ne zna šta se na kopnu dešavalo?

 Nije rat bio najstrašnija stvar koja se borcima i meni kao borcu dešavala, najteža stvar je kada aktuelna vlast koju imaš u zemlji pošne da zapostavlja boračku populaciju. Kada sam čitao izveštaje Vikiliksa da je vladi ovde bilo naređeno da na više načina maltretira boračku populaciju,jer je to jedini sloj između naroda koji je spreman da se za zemlju žrtvuje. Onda mi je jasno zašto se to radi i dan danas.

 

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета