NAJEZDA SLEPIH MIŠEVA NA SRBIJU? Nema razloga za strah, pre će vas ujesti komšija nego slepi miš

Posle obilnih majskih i junskih kiša pojačana je aktivnost slepih miševa u Srbiji. Stručnjaci Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kažu da primaju sve više poziva uplašenih građana, ali i tvrde da nema razloga za strah zato što ovi leteći sisari nisu prenosioci virusa korona.

Slepi miševi u Srbij jesu nosioci određenog broja virusa, ali ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika KOVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka, kategorični su stručnjaci.

Nakon obilnih kiša brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, izuzetno je porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja. Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali, kažu stručnjaci.

Oni upozoravaju da ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini i dodaju da slepi miševi nemaju i ne mogu imati epitet "štetočina" koji često ide uz, na primer, glodare i insekte.

Zaposleni u Prirodnjačkom muzeju mole da svi imamo u vidu širu sliku, da smo zapravo mi, ljudi, ti koji su se doselili u nekada davno netaknutu prirodu, izmenili je svojim zgradama, asfaltom i betonom i promenili sredinu u kojoj su životinje, ne samo sisari, nego i razni insekti, vodozemci, gmizavci, ptice, do tada živeli i funkcionisali prema zakonima prirode.

Promenama koje su usledile sa urbanizacijom, životinje su se manje ili više uspešno prilagodile. Više vrsta slepih miševa našlo je nova skloništa – umesto nekadašnjih litica, stena i duplji drveća, sada žive u fasadama zgrada, kutijama za roletne i betonskim pukotinama između spratova solitera. Umesto u šumama i močvarama, sada love insekte u parkovima i oko uličnih svetiljki. Zbog toga ne možemo reći da njima nije mesto u gradovima.

Biolozi savetuju da ukoliko se desi da nam slepi miš uleti u stan širom otvore prozori, sklonimo zavese i ugasimo svetlo. Životinja će sama naći izlaz.  Ukoliko mlatimo krpama, metlama i drugim priručnim alatkama, samo otežavamo da slepi miš eholocira izlaz.

U slučaju kada se uletanje slepih miševa ponavlja previše često, preporuka je da se stave mrežice za komarce koje će ih fizički sprečiti da uđu u stan dok lete za nekim insektom.

Što se tiče kolonija slepih miševa koje možda imamo u zgradi ili iznad naših terasa, preporuka je da se one ne diraju do polovine avgusta, jer se bebe slepih miševa rađaju i odrastaju od kraja juna do polovine jula, pa je potrebno da se sačeka da bebe počnu da lete, kako bismo bili sigurni da su svi slepi miševi izleteli u sumrak iz tog skloništa, pre nego što se eventualno pristupi njegovom zatvaranju.

Stručnjaci Prirodnjačkog muzeja su podsetili da su slepi miševi zakonom zaštićeni, te da je njihovo hvatanje, proganjanje i ubijanje, kao i uništavanje staništa i skloništa, zabranjeno i kažnjivo.

(Izvor: Prirodnjački muzej u Beogradu)

SKINI APLIKACIJU