Profesor Miodrag Stojković: Od najsmešnijeg virusa i lavovskih gena Srbija je došla do kataklizme!

Foto: Youtube/Printscreen

Od najsmešnijeg virusa i lavovskih gena, Srbija je došla do kataklizme" slikovito je opisao svoje viđenje situacije sa koronavirusom u našoj zemji, najpoznatiji srpski, ali i jedan od vodećih svetskih genetičara, prof. dr Miodrag Stojković.

Veliki stručnjak i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, profesor Stojković, od prošle godine je na Harvardu, gde radi na najvažnijim istraživanjima za čovečanstvo.

Proteklih nekoliko meseci, međutim, javnost u Srbiji, koja pomno prati rad i stavove na društvenim mrežama doktora Stojkovića, koji je inače vrlo aktivan, bila je zabrinuta, jer se nije oglašavao.
-Bio sam veoma zauzet, sa timom sam radio na studiji na kojoj smo ukupno proveli skoro dve godine, a bavi se uticajem plastike na ljudsko zdravlje, odnosno sve većim zagađenjem životne sredine, plastičnim otpadom… Plastika mikroskopske veličine ima jako štetno dejstvo po ljudske embrione i matične ćelije. Lako ulazi u samu ćeliju i izaziva promene u mehanizmima koji su važni za usađivanje embriona, razvoj pluća, srčanih zalistaka… Takozvano ćelijsko zagađenje plastikom ima katastrofalan uticaj po ljudsko zdravlje, ispričao je dr Stojković, i tako objasnio zašto ga nigde nije bilo u proteklom periodu.

Osvrćući se na sve težu situaciju zbog širenja i jačanja koronavirusa u Srbiji, naglašava da je davanje lošeg primera narodu, od strane vlasti, veoma uticalo na ono što se trenutno dešava.

-Na pandemiju u Srbiji iskreno gledam sa pomešanim osećanjima. Od najsmešnijeg virusa i lavovskih gena došli smo do kataklizme. Smeta mi što članovi Kriznog štaba daju kontroverzne izjave, pa javnost u Srbiji ne zna kome da veruje, verovatno zato i gubi poverenje u sve. Tačno je da je ovakvu vrste pandemije teško kontrolisati, ali i ono što zavisi od fakora čoveka vrlo često nije poštovano. Davanje loših primera okupljanja odgovornih u velikom broju u zatvorenim prostorijama, nenošenje maske, pokušaj povratka životu kao da se ništa nije desilo, utakmice, koncerti itd. su mere koje nisu pomogle pri sprečavanju širenja zaraze. Naprotiv. Imali smo šansu da zaustavimo koronu onda kada je bila lokalna bolest. Nismo verovali da će se iz Kine proširiti na ceo svet, a kada se to desilo nismo na vreme preduzeli jedinstvene globalne mere. U međuvremenu, virus je mutirao… ovo što sada imamo je rezultat svega toga, objašnjava prof. dr Stojković, čovek koji će ove godine biti deo grupe, koja će kandidovati naučnike za Nobelovu nagradu u oblasti medicine.

On smatra da će se ipak sticanjem imuniteta, ali i pojavom efikasne i sigurne vakcine, koroni izgubiti trag.

-Koliko je meni poznato naučnici koji rade na Oksfordu su u saradnji sa AstraZeneca najbliži vakcini i oprezno pominju njenu pojavu do kraja ove godine.

Naš svetski priznati naučnik međutim upozorava, da pored toga što gubimo veliki broj ljudi, biće potrebno mnogo vremena da se ekonomski oporavimo od pandemije.

(Izvor: Nova.rs)

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета