Lik, ime i delo: Zoran (Kiza?) Milanović

Sukobi u Hrvatskoj tokom devedesetih doneli su mnogo zla, razaranja i zloèina i na kraju prislnog iseljavanja stotine hiljada Srba sa svojih ognjišta.

Bilo je tu svega i svačega i mnogo pojedinačnih, tužnih životnih priča, sa obe strane, sigurno.

Ipak, bilo je, kao uostalom tokom svih velikih događanja u istoriji, i lepih priča, pa i anegdota.

Jedna od njih povezana je sa linijom fronta Vukovar - Osijek, tokom 1992. godine, kada su sukobi na tom podruèju gotovo sasvim prestali i kada su obe strane već bile u svojim utvrđenim rovovima, par stotina metara jedni od drugih. Priča dalje kaže da je jednom hrvatski vojnik, u trenutku dokolice doviknuo Srbinu sa druge strane:
- Čedo!
- Šta je, šta ‚oćeš?! - odgovara besno Srbenda.
- Čedo, daj dosadno, dajmo se igrati nečega.
- Beži, bre tamo, ujko, šta ja imam da se igrom s tobom?
- Ajde Čedo, daj...
- Dobro, šta oćeš?
- Čedo, reci jedan grad i jedan broj!
Tu se Srbenda zamisli, šta li sad ovej hoće, kako će da ga zezne, ali mu ne pada na pamet i izgovori:
- Beograd, 5!
- Jasenovac, milion, ha, ha, ha, zalepi ga Hrvat.

Mračna fora, za nas mnogo crna i tužna, a u svakom slučaju onom Srbinu nikad više nije palo na pamet da se igra sa Hrvatom.

Ova priča možda i govori o odnosu Hrvata prema Jasenovcu - neki i ne znaju šta se tamo dogodilo, neki se i zezaju, mnogi znaju, ali neæe o tome, a ne mali broj to veliko stratište veliča kao mesto koje baš bilo potrebno da bi se rešilo "srpko pitanje". Opravdavaju sva zverstva koja su se tamo dogodila, a vrhunac licemerja su najnovije teze da je Jasenovac zapravo bio samo obični radni logor, maltene sanatorijum. Ti što tako razmišljaju su zaista, ne za sanatorijum, nego za mnogo ozbiljniju ustanovu.

I tako, decenijama se zločin u Jasenovcu u Hrvatskoj gura pod tepih, postao je skoro zabranjena priča kod sus(j)eda.

Ponekad, istina, pokrene se u Zagrebu priča i o tome, ali uz ogradu da su tamo ljudi umirali od bolesti, i da je reč o "hrvatskim antifašistima"(?). Ne daj bože da neko pomene da su tamo ubijani pre svih Srbi, na najzverskije moguće načine. Uzgred, onaj Jevrejin, stručnjak za Holokaust izbrojao je tačno 50(pedeset) načina zverskog ubijanja koje su činile ustaše, a da to nije bilo od metka. Što se broja žrtava tiče, mnogi izvori tvrde da ih je bilo najmanje 700.000, Nemci 300.000, a Hrvati i dan danas kažu da je reč o "samo" 80.000. Antifašista.

Inače, Glez fon Horstenau, Hitlerov oficir koji je od 1941. do 1944. obavljao dužnost nemačkog opunomoæenog generala u NDH, je svakodnevno vodio dnevnik i sve objavio u svojim memoarima „Između Hitlera i Paveliča”, ćime je ostavio krajnje zanimljivo istorijsko svedočanstvo „treće strane” o besprizornim ustaškim zločinima u paveliæevskoj NDH kojih su se stideli svi Nemci. Hitler nije . Firer je u svojoj jazbini 1942, kako svedoči Horstenau, na njegovu primedbu da ustaše u Hrvatskoj čine strašne zločine nad Srbima, u prisustvu Pavelića rekao: „Nemačka nema previše dobrih prijatelja. Dobri Hrvati neka se slobodno ižive.” Šta će ljudi, imaju i oni dušu...

I tako, tokom svih ovih decenija, strašna sudbina stotina hiljada Srba ostala je mrtvo slovo na papiru, kad se po svetu priča o zločinim u Drugom ratu, tema je obično Aušvic, a neviđena stradanja srpskog naroda u NDH gotovo niko i ne pominje. A kamoli da neko čuje za Jadovno, Gradišku, ili deèije logore, jedine takve vrste u svetskoj istoriji.

Ne bori se za Hrvatsku uz "za dom spremni"

A priča vrha hrvatske novosnovane države poslednjih, evo već skoro tri decenije, je manje-više ista. Nešto je hteo da kaže Mesić, ali su ga poklopili "branitelji", hosovci i hadezeovci, nešto je pokušao i Josipović, ali neuspešno, da bi, večito iskežena i polupijana navijačica Kolinda vratila stvari na početak - ajmo slušati Tompsona, šta mu fali, ajmo mahati šahovnicima sa prvom belom kockom(ustaška varijanta), šta kome smetaju pokliči i majice sa "za dom spremni". A što se tiče onih Srba, pustiću Vučića da mi donese cveče na mostu i Tomi da me triput poljubi. Sasvim dosta(što bi rekla njena estradna koleginica Ceca).

Dakle. mržnja prema Srbima se samo nastavila i postala tema za potkusurivanje na svakim hrvatskim izborima, a dokle je sve išlo govori i podatak da se na izjašnjavanju o zabrani ćirilice za tako nešto izjasnilo skoro 700.000 Hrvata(?!). Ne Srba iz Jasenovca, samo je brojka ista... Da govorimo o protestima zbog koncerata srpskih izvođača tamo, pa su čak i Bajagi branili da dođe. Ej, Bajagi, koji ceo život peva o ljubavi, jutrima, votki i kilometrima do Beograda...Pa možda su i u pravu, šta ima on da im pominje tamo neki Beograd...

Elem, ovako može danima da se nabraja, ali desila se jedna zanimljiva stvar na nedavnom obeležavanju godišnjice proboja logoraša u Jasenovcu.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je tada "da mu je drago da su se posle tako dugo vremena tu zajedno našli predstavnici vlasti i predstavnici žrtava, jer je u pitanju mesto na kojem su se događale najgroznije stvari tokom Drugog svetskog rata".(Jebo te!)

Komentarišući ranije postavljenu spomen ploču HOS-a, u čijem grbu je ispisan ustaški poklič “za dom spremni”, zbog koje predstavnici žrtava i antifašisti nisu učestvovali na zajedničkim komemoracijama u protekle četiri godine, Milanoviæ reče da tu ploču treba ukloniti i iz Novske, gde je kasnije premeštana.

Izvinjenje

- To treba maknuti, baciti negde - kazao je Milanović i dodao da to nema veze sa domovinskim ratom.
Svako ko se 1991. borio za Hrvatsku pod parolom "za dom spremni", nije se borio “samo za Hrvatsku, već i za restauraciju NDH", rekao je Milanoviæ.(Au!)

Ovakve rečenice, da su im omogućili, bez ikakve izmene, glat bi izgovorili i Vučić, pa i sam Vulin. Jednostavno se ne pamti da je neki hrvatski zvaničnik(vrhovnik, da ne bude baš poglavnik) ovako nešto izgovorio. I ako zaista tako misli, takav stav je za svaku pohvalu.

A što se tiče Milanovića dok je onomad bio premijer, nije se ni onda nešto mnogo ostrvljavao na Srbiju, više je krpio Vučića i to najviše za vreme vrha migrantsk krize. Uporno mu je nabijao na nos što mu autobusima dovozi hiljade migranata iz Preševa na granicu i koliko je zaradio od tog prevoza. Uzgred, dobro pitanje, Šef na to nikad nije odgovorio, a priča je da je karta u busu po migrantu bila 50 evra. Još uzgrednije, kad je sve počelo i meni je palo na pamet da ih vozim do Horgoša ili Batrovaca i uzmem neku kintu, ali đavola, mogu samo busevima, ostale prevoznike kažnjavamao, rekoše. U prevodu, može to samo Bata da organizuje. Ne Gašić, jedan je Bata, za neupućene.

No dobro, i to je prošlo, a sad ćemo videti dalje Zoranove poteze. Potrebno mu je, ako želi, još samo malo napora - da osudi sve zločine (ne mora pojedinačno, samo neka kaže), da definitivno raskrsti sve hrvtaske veze sa ustaštvom, da osudi i deo klera koji je znao i podržavao, a i učestvovao u zločinima tokom trajanja NDH. Setimo se samo fratra Filipovića...Sve to može da izgovori u jednoj rečenici i na kraju da se izvini. To je sve, kao što su Nemci uradili - pokrili su se po ušima za sve što su nacisti uradili, i niko ih više ne dira. Ćute i nikom ne pada na pamet da veliča ni Hitlera, ni Gebelsa, ni Aušvic.

Dakle, Zorane, jedno obično ljudsko izvinjenje i molba za oproštaj, to je sve. A Srbin, kakav je, prihvatiće. I oprostiće. Samo neće zaboraviti...

To sve isto bi trebalo da uradi i papa i dobrodšao je u Srbiju, to crkva jedino traži. I Fransisko (iz nekog razloga, ovde ga zovu Franja, po hrvatskom ženskom imenu, a među srpskim imenima Franjo ne postoji) kakav je, moguće da će to i uraditi. Videćemo.

I tako, ko zna će se desiti, ali verovatno je ovo samo dobar poćetak, I onda da živimo kao pristojne komšije, ne moramo da se volimo, ali da pomognemo jedni drugima oko požara i poplava. I da odemo na more, a da nam ne buše gume i autolakom ispisuju U na haubi ili šoferšajbni. I da ne čitamo na zidovima o vrbama i Srbima. Dovoljno. A oni neka dolaze kao i dosad na Nove godine, biće dobrodošli kao i dosad. I dalje će piće i klopa da za njih budu džaba, i dalje će moći da puše u kafanama i da uživaju. Cajki će biti koliko hoćeš. A može i trange-frange, mi vama Smoki, vi nama Kiki, važno je da se pare okreću. I mirna Bačka.

I na kraju to "Zoran Milanović" nešto baš nekako ne zvuči hrvatski. Možda on baš i nije Hrvoje, čovek se nije izjašnjavao, ko zna...Možda je i Kiza, ali nevažno. Što neko reče "nije svaki Hrvat loš, niti je svaki Srbin dobar. A možda je i obrnuto, znamo i mi da budemo zaguljeni.
G. J.

SKINI APLIKACIJU