Ima li zagađenja vazduha u Beočinu? Građani se sele, merne stanice ne rade, "Lafarž" za sve krivi lokalnu deponiju i tvrdi da u CEMENTARI RASTU TREŠNJE

O „Lafarž Srbija“ cementari Beočin se pisalo kao o kompaniji koja koristi najgori komunalni otpad, ispušta dva puta veće zagađenje od dozvoljenog, „truje bez kazne“, pa do toga da posluje u skladu sa zakonom i dozvolama i kao o jednom od najvećih investitora u opštinu Beočin.

Građani Beočina se godinama žale na kvalitet vazduha, ekološka udruženja tvrde da merne stanice u Beočinu godinama ne rade, a nezavisni stručnjaci se pozivaju samo na precizna merenja.

Na osnovu podataka sajta  https://aqicn.org/city/serbia/beocin/centar koji meri zagađenje vazduha u realnom vremenu, na svetskom nivou, kvalitet vazduha u Beočinu 17. septembra bio je označen zelenom bojom kao dobar. Primera radi, žutom bojom, kao zadovoljavajući, označen je u isto vreme kvalitet vazduha u beogradskoj opštini Vračar.

Predsednik ekološkog pokreta Beočin Zlatko Todorčeski, s druge strane kaže da je opština Beočin, doživela sudbinu svoje znamenitosti - urušenog dvorca Špicer u koji možete, zbog mogućnosti obrušavanja fasade, ući samo na  vlastitu odgovornost.

Sele se iz Beočina

Ekološki pokret Beočin tvrdi da se pod okriljem noći transportuje otpad u cementaru, naglašavaju da nikad nije bilo javne rasprave po ovom pitanju. Građani kažu da se sve više ljudi seli iz Beočina, da su sve bolesniji i da, često, ne mogu da otvore prozore od smrada koji se širi gradom.

Beočin je već godinama u žiži ekološke javnosti, a situacija se usijala prošle godine kada su vanrednim merenjima u cementari Beočin zabeležena dva puta veća odstupanja od dopuštenih.

U septembru, 2019. godine, ispušten je u vazduh hlorovodonik, srednja polučasovna vrednost prelazila je 200 odsto 62 puta. U novembru, te godine, ispuštane su praškaste materije. Ukupno 847 puta srednja polučasovna vrednost bila je dvostruko veća od granične. Slično je bilo i u novembru.

 Zbog takve statistike cementari su naložene posebne mere, a najavljeno je da će zbog svega navedenog „Lafarž“ završiti na sudu.

 U „Lafaržu“ rastu trešnje

 Direktor Beočinske cementare "Lafarž Srbija" Dimitrije Knjeginjić odlučno odbija ove tvrdnje. On navodi da u velikom parku koji okružuje cementaru raste voće i  svakog dana proleti po neka veverica, dodaje da do sada nisu dobili nikakav poziv na sud.

- Vazduh je u Beočinu najlošiji, kada zbog remonta mi ne radimo, od polovine decembra do marta. Tokom zimskih meseci ljudi spaljuju šta god mogu, od guma, plastike, otpadnih ulja. Prozivaju nas za dioksine i furane, a na temperaturi peci od 2.000 stepeni ove materije ne opstaju. Tražite izvor zagađenja na deponiji iza nas -  izričit je Knjeginjić.

Iznad cementare postoji nesanitara deponija, na kojoj životinje raznose otpad koju ume da se pod dejstvom metana lako zapali. Beočinska deponija nikada nije bila predmet interesovanja ni jedne vlasti, niti cementare, koja se hvali ulaganjima u zelene škole i parkove.

Cementara je do privatizacije koristila gas kao gorivo, da bi od privatizacije 2002. prešla na alternativa goriva.

Tokom 2018. godine, kompanija je kao gorivo koristila više od 50.000 tona petrol koksa, više od 10.000 tona otpadnih guma, otpadno ulje i komunalno-industrijski otpad.

Ekološki pokret Beočin traži hitnu obustavu korišćenja alternativnih goriva u procesu proizvodnje cementa u Beočinu.

Zlatko Todorčeski tvrdi da korišćenje alternativnih goriva u procesu proizvodnje cementa može dovesti do katastrofalnih posledica po zdravlje.

-  Nema kontinuiranih praćenja najopasnijih zagađivača dioksina i furana (potencionalno kanerogene materije), koji se mere samo jednom godišnje, dok cementara u proseku sagoreva smeće 200 dana godišnje - tvrdi Todorčeski, koji dodaje da je od lokalnog sveštenika čuo da sve više ljudi umire od raka u Beočinu.

Direktor cementare na ove optužbe odgovara poređenjem, prema kojem je sneg u ovom mestu pre privatizacije cementare bio beo samo dok pada.

-  Radimo profitabilno i ekološki osvešćeno u skladu sa cementarama u savremenom svetu Francuskoj,  Austriji, Nemačkoj. Tehnologija se promenila na bolje, 150 miliona evra uloženo je u modernizaciju. Uskoro menjamo i filtere u skladu sa dogovorom – kaže Knjeginjić.

Potvrđuje da su imali problem sa hlorom koji je rešen, bajpasom od 7 miliona evra.

-  Kada su u pitanju čestice nema iskakanja. Trudimo se da svakodnevno budemo ispod granične vrednosti i u tome uspevamo -  naglašava Knjeginjić.

Rešenje je da zagađivač "plati da mu nije dobro"

Navode rukovodstva u Beočinu da je cementara najbolje rešenje za spaljivanje otpada, potvrđuju u pokretu Inženjeri zaštite životne sredine u Novom Sadu. Predsednik ovog pokreta Igor Jezdimirović ističe da se u „Lafaržu“ pre privatizacije zagađenje moglo videti golim okom.

-   Nema dileme da svaki zagađivač mora biti sankcionisan. Država je ta koja ima snagu da kaže, „ti si zagadio, a ti ne“, podaci moraju da budu relevantni…  Sve ostalo je priča „osetio sam smrad“.  -  kaže on.

Na pritužbe građana da u Beočinu ne rade merne stanice, Jezdimorović poziva građane da se organizuju i traže drugu mernu stanicu.

-   Uvek postoji i rizik gde je velika proizvodnja, zato postoje pravilnici koji predviđaju situacije i mere koje mogu da se sprovode. U kontrolisanim procesima, cementare imaju prava da koriste alternativa goriva, jer su one značajan segment u upravljanju otpadom – naglašava Jezdimirović.

On ističe i da pozicija merne stanice utiče na podatke, ali i da u Srbiji imamo stalni problem sa zagađenjem vazduha iz privatnih ložišta.

Rešenje za sve jeste da zagađivač plaća .

-  Kada neko plati kaznu od 25.000 dinara, zato što je bacio tovar đubreta iz kamiona isped vrtića to je smešno. Nije Nemac ništa kulturniji od nas, ali on zna da će ga banje pikavca na ulicu koštati 50 evra. Kada zagađivač plati mora da mu nije dobro – zaključuje Jezdimirović.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU