Da li smo pogrešno verovali da će korona nestati s rastom temperatura? I da li UV zraci uništavaju virus? (FOTO)

S pojavom prvih letnih vrućina i temperatura koje na nekim delovima severne polulopte prelaze 30 stepeni Celzijusa, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izdala je nove savete za javnost u kojima upozorava da je za vreme pandemije koronavirusa za naše zdravlje najbolje kloniti se dugotrajnog boravka na suncu ili velikih vrućina.

Neke građane je ovaj savet zbunio - zar nisu do sada stručnjaci govorili kako visoke temperature i UV zrake ubijaju, odnosno oslabljuju covid-19? Ako je to istina, zar ovim savetima WHO ne protivureči sam sebi?

Kako bismo što jasnije protumačili ove savete Svjetske zdravstvene organizacije, trebalo bi se podsetiti što su tačno svetski stručnjaci govorili o visokim temperaturama i slabljenju koronavirusa te nakon toga postaviti najnovije upute WHO-a u jasniji kontekst.

Stručnjaci, ali i WHO, do sada su samo nagađali da bi toplije vreme moglo da uspori širenje pandemije, no nikada nisu izjavili da će do toga sigurno doći. Dapače, uvek su govorili kako se nadaju takvom scenariju jer su i drugi koronavirusi oslabili tokom leta koje donosi više temperature, ali da za sada nema znanstvenih istraživanja koja bi tako nešto potvrdila.

Na stranicama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), primera radi, stoji kako za sada "nije poznato hoće li širenje covida-19 oslabiti s toplijim vremenom… Neki drugi virusi, poput obične prehlade i gripe, bolje se šire tokom hladnijih, ali to ne znači da je nemoguće razboleti se od njih i za vrijeme toplijih meseci.“

Naime, mada novi soj koronavirusa SARS-CoV-2 nalikuje koronavirusima koji uzrokuju oko 15% prehlada, a koji imaju svojstvo sezonalnosti (pojavljuju se u određenom delu godine), on takođe ima sličnosti sa smrtonosnijima SARS-om i MERS-om na koje ne utiču visoke temperature.

SARS, koji se pojavio u decembru 2002., nije nestao sam od sebe krajem 2003. s dolaskom toplijeg vremena. On je suzbijen ekstremno intenzivnim javnozdravstvenim intervencijama u Kini, Tajlandu, Vijetnamu, Kanadi i drugdje. Te mere uključivale su izolacije obolelih, karantine za njihove kontakte, mere društvenog distanciranja itd.

Što se MERS-a tiče, on je počeo da se širi u Saudijskoj Arabiji u rujnu 2012., dakle u vreme kada tamo vladaju prilično visoke temperature i, za razliku od SARS-a, on nikada nije potpuno zaustavljen.

Mada toplije vrijeme za veliku većinu ljudi znači i više boravka na otvorenom, što automatski smanjuje sposobnost širenja koronavirusa (koji se puno lakše širi u zatvorenom, što je i logično), najnoviji porast broja slučajeva u nekim zemljama koje su ublažile ili ukinule restriktivne mjere pokazuje da žarišta neće sama od sebe nestati s dolaskom toplijeg vremena.

Još uvek ostaje otvoreno pitanje - zašto onda WHO savetuje da izbegavamo boravak na suncu za vreme pandemije? Kako bismo na to odgovorili, trebalo bi staviti infografike Svjetske zdravstvene organizacije u kontekst.

 
Primera radi, u infografici prikazanoj na početku ovog teksta stoji: "Izbegavajte izlaganje suncu ili temperaturama višim od 25°C jer nema dokaza da to sprečava ili leči covid-19, a povećava rizik za zdravlje (opekline i bolesti uzrokovane vrućinom). Možete se razboleti od covida-19 bez obzira na to koliko je sunčano ili vruće vreme, stoga zaštitite sebe i druge redovnim pranjem ruku, kašljanjem u presavijeni lakat ili maramicu i izbegavanjem dodirivanja lica.“

Time WHO nije hteo reći da UV zrake ne deluju na virus ili da se on jednako lako širi u otvorenim i zatvorenim prostorima, već da je primarni način širenja pandemije kapljičnim putem te da nema dokaza da se sunčanjem možemo zaštititi (ili izlečiti) od zaraze covidom-19. S druge strane, dugotrajno izlaganje suncu zaista može uzrokovati mnoge zdravstvene probleme i izazvati, na primer, sunčanicu i kod zdravih osoba.

U jeku pandemije izlaganje suncu može imati još teže posledice, pogotovo za one koji su oboleli, a imaju blage simptome. Može se takođe dogoditi da zaražena osoba zameni simptome sunčanice za one od covida-19, što može biti opasno.

-Ako se vi ili drugi oko vas osećaju loše (vrtoglavica, slabost, teskoba, izrazita žeđ ili jaka glavobolja), potražite pomoć. Što pre idite na hladnije mesto i izmerite temperaturu. Pazite da hipertermiju ne zamenite s temperaturom. Ako postoji sumnja, odmarajte se u hladnom okruženju najmanje 30 minuta i pijte vodu da nadoknadite tečnost, izbegavajući pritom alkohol i napitke s previše šećera i kofeina. Ako telesna temperatura ostane visoka, verojatno se radi o virisu i trebali biste se savetovati s lekarom.

Ako telesna temperatura padne i osoba se oseća bolje nakon odmora u rashlađenoj prostoriji, to je verojatno povezano s temperatuirnim stresom. Ako imate bolne grčeve u mišićima, odmah se smirite i legnite u rashlađenu prostoriju te pijte tekečnost koja sadrži elektrolite. Potražite pomoć ako grčevi traju duže od jednog sata. Posavetujte se s lekarom ako osetite neobične simptome, ako simptomi traju duže ili ako sumnjate na temperaturu. Odmah pozovite lekara/ Hitnu pomoć ako neko ima vruću, suvu kožu i delirijim te ako ima grčeve ili je bez svesti“, stoji u objašnjenju infografike.

Sličan savet o mogućnosti zaraze koronavirusom tokom toplijeg vremena, odnosno o tome da se virus primarno širi kapljičnim putem, WHO daje i na drugoj infografici.

-Izlaganje suncu ili temperaturama većim od 25°C ne sprečava niti leči covid-19. Možete dobiti koronavirus bez obzira na sunčano ili vruće vreme. Zemlje s visokim temperaturama takođe prijavljuju slučajeve covida-19. Da biste se zaštitili, pazite da često i temeljito perete ruke te izbegavate diranje očiju, usta i nosa - savetuje WHO u objašnjenju infografike.

Neka istraživanja pokazuju da su virusi osetljivi na UV zračenje jer ono ima razoran učinak na DNK i RNK. Naime, UV svetlo toliko delotvorno ubija bakterije i viruse da se često koristi u bolnicama za sterilizaciju opreme. Boravak na otvorenom, posebno  na suncu, verovatno ima sličan efekat. No to ne znači da bi trebalo da se  kvarcujemo ili sunčamo kako bismo se zaštitili od covida-19 jer UV svetlomože biti uzročnik iritacije kože i rak, a u ovom slučaju ne pomaže. Naime, kako bi se ubili virusi, za sterilizaciju se koristi koncentrovan snop UV zraka koji bi vrlo brzo značajno naškodio našem organizmu.

U Kini se, primear radi, većina autobusa svake večeri osvetljuje plavim svetlom, dok roboti koji emituju UVC zrake čiste podove u bolnicama. I banke koriste UV zračenje kako bi dezinfinkovale novac.

U isto vreme oprema koja koristi UV zračenja doživljava masovnu prodaju te kompanija UV Light Technology već polako ostaje bez opreme.

-UV svetlo je stvarno opasno. Ne izlažitec se tome. Potrebno je nekoliko sati da dobijete opekotine od UVB-a, ali od UVC-a one nastupaju za nekoliko sekundi. Ako su vam oči izložene, znate onaj čudan osećaj kad gledate u sunce. E pa ovo je tako, samo deset puta jače, i to nakon nekoliko sekundi, rekao je Dan Arnold iz kompanije UV Light Technology, kompanije koja širom Velike Britanije oprema bolnice, apoteke i fabrike hrane opremom za dezinfekciju.

(Izvor:Index.hr)

SKINI APLIKACIJU