БОГАТ РОД ГРОЖЂА КОД ПРИЈЕДОРА: Ракију пече свако, али направити вино, е то је већ наука

Vino, flasa, PIXA

Извор: принтскрин / Пиксабеј

Обрано грожђе у једном од највећих поткозарских винограда код Приједора.

КОЗАРА и Поткозарје, одувек познато по узгоју шљиве, крушке и јабуке и по производњи висококвалитетних природних ракија, шљивовице, виљамовке и јабуковаче, све је чувеније и као плодно тло за родне винограде, каквих има само на југу Српске.

 
Доказ за то је виноград породице Јаћимовић из Средње Омарске код Приједора, који су браћа Мирко и Горан, уз помоћ оца Недељка, засадили пре 11 година. Ових дана, на падини, којом се пружа уредно одржавани виноград, завршена је берба. Као и сваке године, брало се уз дружење, покоју песму, тежачку храну и капљицу, а већином уз помоћ родбине и пријатеља.

Најпоноснији је времешни домаћин Недељко, који је био међу настаријим берачима и велики заљубљеник у вина. Ту своју љубав, пренео је и на синове.

А све је почело када су синови, мало-помало, уложили капитал зарађен у Аустрији и засадили виноград, како кажу, за своју душу. Ускоро је ту, на породичном имању, “никао” и вински подрум, укопан у земљу, у лепоти поткозарске падине.

- Ове године обилне кише, нису ишле наруку узгоју винове лозе. Ипак, род неће подбацити, па смо обрали род од око четири тоне грожђа. Тачније, на једном хектару земљишта имали смо две тоне белог и две тоне црног грожђа - каже Горан Јаћимовић.

 
АУСТРИЈСКА ТЕХНОЛОГИЈА

ТАКО Јаћимовићи у свом малом рају одавно већ производе домаће црно и бело вино по аустријској технологији. Квалитет је неупитан, јер у литри поткозарског вина, како кажу, има један чак читав чокот грожђа.

Ракију пече свако, али направити вино, е то је већ наука, а ми га правимо себи - каже Мирко Јаћимовић.

Глас јавности / НОВОСТИ / од 10.10.2018.

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Austrija hoće da deportuje odbijene kandidate za azil u Srbiju. U tu svrhu se finansiraju smeštaji u toj balkanskoj zemlji. Odgovarajući sporazum je bio zaključen od strane ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla (FPÖ), ali je do sad ostao nepoznat javnosti. Njegov naslednik Karl Nehamer (ÖVP) se takođe drži tog projekta, što proizilazi iz odgovora na poslaničko pitanje koje je uputio NEOS.

Nije neuobičajeno da hrvatski mediji prisvajaju srpske naučnike i velikane, a nakon višedecenijskih pokušaja da Nikolu Teslu predstave svetu kao Hrvata, na red je došao i Milutin Milanković.

Отвореним писмом јавности обратио се инвеститор зрењанинског пречистача воде, јавности познат као “Група Зилио“ д.о.о., објаснивши да је одлучио да своја права брани и оствари пред надлежним судовима јер постројење за пречишћавање воде још увек није пуштено у рад.

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone