Austrijska vlast hoće izbeglice da šalje u Srbiju

Austrija hoće da deportuje odbijene kandidate za azil u Srbiju. U tu svrhu se finansiraju smeštaji u toj balkanskoj zemlji. Odgovarajući sporazum je bio zaključen od strane ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla (FPÖ), ali je do sad ostao nepoznat javnosti. Njegov naslednik Karl Nehamer (ÖVP) se takođe drži tog projekta, što proizilazi iz odgovora na poslaničko pitanje koje je uputio NEOS.

Ugovor između dve države je potpisan 24. aprila 2019. od strane njihovih ministarstava unutrašnjih poslova. U odgovoru na poslaničko pitanje Nehamerovo resorno ministarstvo kao ciljnu grupu definiše „strance koji nelegalno borave u Austriji za koje postoji pravosnažna odluka o vraćanju, ukoliko povratak u zemlju porekla nije moguć i ako postoji dovoljna veza stranca sa Republikom Srbijom.“

Za ispunjenje ovog zadnjeg uslova nije potrebno mnogo. Jer po mišljenju ministarstva unutrašnjih poslova mnogi stranci „bekstvom preko rute zapadnog Balkana imaju dovoljno veze sa Srbijom“. To na jasnom jeziku znači: ako je neko u Austriji pravosnažno odbijen, a da je pritom jasno da je preko Srbije dospeo u EU, onda već spada u ciljnu grupu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je makar dalo na znanje da je planiran smeštaj u otvorenoj formi. To znači da se izbeglice barem ne zatvaraju. Osim toga međunarodni propisi moraju i u Srbiji da se poštuju i mora da se obezbedi pristup organizacijama za ljudska prava. O pitanju APA-e da li postoji zaseban centar za izbeglice koje dolaze iz Austrije ili one treba da se smeste u već postojeće ustanove, ministarstvo unutrašnjih poslova nije moglo da se izjasni.

To je naime u nadležnosti Srbije koja, međutim, svakako mora da se pobrine o urednom smeštaju.

Do sad nije izručena nijedna izbeglica. Kako piše u odgovoru na poslaničko pitanje, o detaljima se sa Srbijom još razgovara. Naravno, imajući u vidu Korona krizu takva otpremanja ionako do daljeg deluju iluzorno. Sporazum je, uzgred, koncipiran bez vremenskog ograničenja, mada obe strane mogu da ga raskinu.

Koliko novca taj projekat košta Austriju je trenutno nepoznato. Jasno je samo da ministarstvo unutrašnjih poslova mora da preuzme troškove. „Mišljenja i procene ne podležu parlamentarnom pravu na interpelaciju“, odgovorio je resor bez daljih detalja na pitanje NEOS-a u vezi sa finiansijskim rashodom.

Ono što se nedvosmisleno stavlja do znanja je da i tirkizno-zelena vlada namerava da istraje u poduhvatu koji je iniciirao Kikl. „Sledeći rutu ka postavljenom cilju aktuelnog programa vlade uvažavamo potrebu da se bilateralnim sporazumima sa trećim državama jača upravljanje migracijama“, glasi od Nehamera potpisani odgovor na pitanje.

Sve samo ne zadovoljna odgovorima je mandatarka NEOS-a Stefani Krisper koja je postavila poslaničko pitanje. „Ono što je ministar unutrašnjih poslova Kikl udesio svima iza leđa, to tirkizno-zelena vlada sada jednostavno tera dalje, “, ljutito je izjavila prema APA. Projekat je pogrešan sa stanovišta pravne države, a trebalo bi da bude odbijen i iz moralnih razloga: „Mi ne znamo šta će biti sa ljudima u tom kampu, ne znamo ništa o troškovima, ne znamo kakvi će biti uslovi za život.“ Krisper zahteva od Nehamera da obelodani koliko poreskog novca će projekat koštati i kako misli da obezbedi prihvatljive uslove života u tom kampu.

OÖNachrichten

SKINI APLIKACIJU