Turska želi da registruje naziv doner u Evropi kako bi ga mogli koristiti samo oni proizvođači koji se pridržavaju registrovane metode proizvodnje i specifikacija kebaba. Ako zahtev bude prihvaćen, samo će se velike ploške govedine i jagnjetine "vodoravno narezane na debljinu tri do pet milimetara" moći označiti kao döner kebab, a pileći komadi moći će biti debljine centimetar do dva. Biznis s dönerom u Evropi se procenjuje na oko 3,5 milijardi evra.
Iako se povremeno povezuju s EU-ovom shemom zaštićene oznake izvornosti (ZOI), tradicionalni specijaliteti nisu uključeni u okvir zaštićene oznake geografskog porekla (ZOZP) – koji osigurava najveći nivo intelektualne zaštite prehrambenih proizvoda u Evropi, piše Euronews. Jača zaštita dodeljena je samo namirnicama koje se vežu uz određeno geografsko područje, što nije slučaj s tradicionalnom tehnikom pripremanja dönera – i to je takođe razlog zbog kojeg, na primer, šunka iz talijanske Parme ima oznaku ZOZP dok šunka serrano ima samo zaštićenu oznaku izvornosti (ZOI).
Oznake specijaliteta izazvale su kontroverze, na primer kada su Italijani osporili korišćenje tradicionalnog izraza prošek za slatko desertno vino proizvedeno u Hrvatskoj jer bi mogao biti u suprotnosti sa zaštićenom oznakom porekla italijanskog proseka. Odluku o prošeku Evropska komisija trebalo bi da donese ove godine. U slučaju dönera mogu se očekivati pritužbe turskog suseda i dugogodišnjeg rivala – Grčke.
"Tvrdi se da je Grčka bila prva zemlja u Evropi u kojoj je döner uveden tokom razmene ljudi između Turske i Grčke 1922. godine. Međutim, u Grčkoj je nazvan giros, stoji u podnesku Turske. Otvorena faza konzultacija trajaće tri meseca te zemlje tada mogu osporiti registraciju pokretanjem pitanja intelektualnog vlasništva.
Glas javnosti/B06S