Sisari mogu da prežive u okruženju nalik marsovom? Mumificirani miševi sa Anda otkrivaju istinu
Autor: Glas javnosti
U potrazi za odgovorima zašto se na vrhovima uspavanih vulkana na Andima nalaze stotine mumificiranih miševa i teorija o Inkama koje su tu izvodile razne svete rituale, naučnici su rešili da odgonetnu misteriju.
Uspavani vulkani u planinskom lancu Anda predstavljaju jedan od najnegostoljubivijih pejzaža. Pored temperatura koje na tim visinama gotovo nikad ne prelaze 0 stepeni i nedostatka kiseonika, okolina deluje pusto i prašnjavo. Sve u svemu, sredina u kojoj život baš i ne buja.
Možete li onda zamisliti iznenađenje kada su naučnici ovde našli na stotine mumificiranih miševa 70-ih i 80-ih prošlog veka?
Usledila su brojna pitanja i pokušaji da se odgovore na njih, a jedna od najuverljivih teorija koju naučnici imaju da pounde jeste da su se oni tu našli tako što su ih Inke nosile na vullkanske vrhove tokom nekih od rituala koje su izvodili, a koje su smatrali svetim. Poput capac cocha: ceremonija je trajala nekoliko nedelja i podrazumevala je putovanja iz svih delova carstva do Кuska, glavnog grada, pa nazad. Na ovim putovanjima se slavio složen niz kultova i rituala, koji su ponekad uključivali i ljudske žrtve.
Nije teško zamisliti da je miš nalazio sklonište ili hranu u karavanima Inka i da je prešavši određenu visinu, podlegao hladnoći ili nedostatku kiseonika. U ovim vrhovima, mumifikacija se dešava prirodno jer se voda u njegovom telu smrzava i usled niskog pritiska, polako prelazi u gasovito stanje. Ovaj proces, koji se naziva sušenje zamrzavanjem, sprečava mikroorganizme da konzumiraju životinjska tkiva i stoga je stanje očuvanosti mumija gotovo savršeno.
Međutim, 2020. istraživači Mario Perez Mamani i Džej Storc naišli su na iznenađenje.
Uspon na uspavani vulkan u potrazi za odgovorima
Dok su se penjali na vrh vulkana Ljuljajako, visokog 6.739 m i poznatog po otkriću troje mumificirane dece Inka, Mario je smogao snage da vikne: "Džej, tu je miš."
Situacija je bila kritična, jer su poslednjih 8-9 sati proveli penjući se na vulkan alternativnim putem zbog opasnosti od lavine. Džej je bio iscrpljen. Hipoksija i hladnoća uticali su na njegovu svest i on praktično nije mogao da razume reči koje su mu dopirale do ušiju. Mario je insistirao. "Miš, Džej."
Ovaj drugi vrisak naterao ga je da se iznenada seti zašto su bili na toj planini.
Džej Storc sa Univerzitetu Nebraska, bio je na vrhu Ljuljajaka jer nije verovao u teoriju o miševima koje su tu namerno ili ne donosile Inke. Zahvaljujući saradnji sa Nacionalnim geografskim društvom, njegov tim biologa i planinara je 2 meseca hvatao miševe na Andima.
Pojedine primerke mumificiranih miševa su uspeli da nađu na više od 5.000 m, tačnije 6.739 m, nešto za šta se verovalo da je nemoguće zbog granice tolerancije sisara.
Nakon ekspedicije, pristupili su analizama. Testovi ugljenika-14 na ostacima miša otkrili su da mumije potiču iz perioda od pre 350 godina, 150 godina nakon pada Carstva Inka. Dok su pojedini ostaci bili stari samo nekoliko decenija. Dakle, misterija mumificiranih miševa Anda je rešena: oni tamo žive. Ali ovaj odgovor otvara nova pitanja.
Prednost života na velikim visinama je u tome što nema predatora. Ni puma ni andska lisica, ne žive na toj nadmorskoj visini. Međutim, ovo je neplodna zemlja u kojoj praktično nema vode i biljaka koje bi ovi biljojedi mogli da jedu. U stvari, životna sredina je toliko sušna i hladna da služi kao poligon za testiranje instrumenata koje će NASA koristiti za traženje života na Marsu.
Pa kako oni tamo preživljajvaju? Odgovor se kriou DNK materijalu mumija; miševi prikupljeni sa različitih nadmorskih visina su bili u srodstvu i deo iste zajednice. Rezultati sugerišu da su oni rođeni u donjem delu planina, a da se tokom života mogu po potrebi penjati i spuštati niz Ande u potrazi za hranom. Razlozi za ove migracije su još uvek nepoznati, ali se naučnici nadaju da će buduća istraživanja otkriti i ovu misteriju.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
