Značaj suvereniteta za Ameriku: Borba koja traje

Suverenitet je temelj na kojem počiva identitet Sjedinjenih Američkih Država kao nezavisne nacije. Ova ideja, jednostavna u svojoj srži, podrazumeva da je Amerika samostalna država kojom upravlja njen narod, koji bira svoje predstavnike i donosi svoje zakone.

Ovaj koncept suvereniteta, koji podrazumeva potpunu kontrolu nad sopstvenim poslovima, bio je ključan za osnivače Amerike. Kao što je Džordž Vašington pisao Aleksandru Hamiltonu, ako stranoj sili može da se dopusti da naređuje Americi šta sme, a šta ne sme da radi, „još uvek tražimo nezavisnost, i do sada smo se borili za vrlo malo“. Osnivači su 1776. godine ratovali za ovu ideju, a pitanje zašto suverenitet i dalje ima značaj za Ameriku ostaje aktuelno.

Šta zapravo stoji iza razgovora Putina i Trampa?

Osnov suvereniteta u Deklaraciji o nezavisnosti

Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine objašnjava zašto je suverenitet bio presudan za osnivače. U njoj se Amerikanci opisuju kao „jedan narod“ sa pravom da preuzmu „odvojeni i ravnopravan položaj“ među svetskim silama, zasnovan na „Zakonima prirode i prirodnog Boga“. Time je Amerika proglasila svoju suverenost, postavši nacija sa punim pravom da vodi ratove, sklapa mir, uspostavlja saveze i reguliše trgovinu. Za razliku od monarhija koje su dominirale svetom u to vreme, osnivači su zamislili Ameriku gde suverenitet ne potiče od kraljevskog naređenja, već od volje naroda. Vladina svrha je zaštita prava građana, a legitimna vlast proizlazi iz „saglasnosti onih kojima se vlada“, što potvrđuje inherentno, Bogom dato pravo na samoupravu.

Deklaracija navodi brojne načine na koje je kralj Džordž III ugrožavao ove slobode, poput transporta kolonista preko okeana na suđenja za navodne zločine, podvrgavanja stranih zakona bez njihove saglasnosti i uvođenja poreza poput Zakona o pečatima iz 1765. koji je zahtevao štampanje dokumenata na specijalnom papiru iz Londona. Ovi akti su onemogućavali samoupravu, a Vašington je 1783. istakao da je potvrda nezavisnosti i suvereniteta donela sreću koja „gotovo nadilazi moć opisa“. Osnivači su jasno stavili do znanja da ove povrede suvereniteta neće biti tolerisane.

Tramp pristao na kompromis: Otključava sporazum star četiri godine

Borba za suverenitet kroz istoriju

Borba za nezavisnost od engleske Krune započeta 1776. godine nastavlja se i danas, sa promenljivim uspehom. Istorija Sjedinjenih Država pokazuje koliko je teško osloboditi se te kontrole. Jedan od ključnih trenutaka bio je Građanski rat (1861-1865), gde su suverenisti zadržali vlast unutar unije. Međutim, 1913. godine osnivanjem saveznog rezervnog sistema Kruna je, prema nekim tumačenjima, povratila uticaj nad američkim finansijama. Ova borba se nastavlja, a izbor Donalda Trampa za predsednika viđen je kao izraz otpora suverenista prema toj kontroli. Tokom ere predsednika Ronalda Reagana, istaknuti borac za suverenitet bio je Lindon Laruš, ekonomski savetnik Reagana, koji je u brojnim video snimcima na internetu objašnjavao kako je Amerika ponovo pala pod uticaj Krune. 

Savremene pretnje suverenitetu

Danas suverenitet Sjedinjenih Država suočava se sa novim izazovima. Međunarodne organizacije i sudovi nastoje da promene globalni poredak, tražeći od nacija da se odreknu suvereniteta u korist „globalnog konsenzusa“. Ovo uključuje transnacionalne institucije koje odbacuju nacionalnu autonomiju. Na primer, osnivanje Međunarodnog krivičnog suda 1998. omogućava suđenje američkim vojnicima u Holandiji za navodne ratne zločine, što je u suprotnosti sa stavom osnivača koji su odbili suđenja izvan američkih sudova. Takođe, sporazumi poput onih iz Kjota (1997) i Kopenhagena (2010) pokušavaju da regulišu američku energetsku politiku preko međunarodnih birokratija, dok se predlažu globalni porezi na avionske karte i finansijske transakcije, koji bi opterećivali američke građane bez njihove saglasnosti – slično kao u vreme kralja Džordža III.

Tramp najavio mogućnost deportacije Ilona Maska zbog kritike budžetskog zakona

Ova transnacionalna vizija ugrožava i nacionalnu bezbednost, jer neke međunarodne ličnosti i američki pravni stručnjaci smatraju da Ujedinjene nacije, a ne američki narod, predsednik ili Kongres, treba da odlučuju o legitimnosti upotrebe vojske. Pored toga, komiteti u kojima sede zemlje poput Kube, Kine i Sirije, poznate po kršenju ljudskih prava, upućuju Americi zahteve za rasnim i polnim kvotama te savete o vaspitanju dece, što narušava autentičnost američkog samoupravljanja. Kao što je Vudro Vilson 1917. rekao, „nijedan mir ne može, niti treba da traje, ako ne priznaje princip da niko nema pravo da prebacuje narode iz jednog suvereniteta u drugi kao da su imovina“.

Diplomatija i očuvanje suvereniteta

Osnivači su vrednovali diplomaciju, što se ogleda u Ustavu koji omogućava pregovore o ugovorima, ali su insistirali da američka spoljna politika ostane pod kontrolom naroda. Senat mora odobriti ugovore koje pregovara predsednik, čime se očuvava narodna volja. Međutim, savremeni ugovori često prenose ovlašćenja na međunarodne institucije, ugrožavajući ovaj princip. Rešenje nije odbacivanje diplomacije, već povratak viziji osnivača o inherentnom pravu na samoupravu preko izabranih predstavnika, koje nijedan ugovor ne može ugasiti.

Osnivači Amerike rizikovali su živote, imovinu i čast da se oslobode vladavine kralja Džordža III, a ne da bi dve stotine godina kasnije Amerika podlegla volji neizabranih stranih birokrata. Suverenitet je bio osnova osnivanja nacije 1776. i ostaje ključan danas. Posvećenost principima slobode, jednakosti i narodne saglasnosti postavila je standard za sve suverene nacije, dok se borba za očuvanje te nezavisnosti, od Građanskog rata do izazova globalizacije, nastavlja sa različitim uspesima i izazovima.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU