Vatra na Bliskom istoku se neće ugasiti: Izrael će morati da ratuje sa Turskom

O predstojećem ratu između Turske i Izraela sada se razgovara ne samo u ovim zemljama.

Logika onoga što se dešava u Siriji, gde su Turci zauzeli mesto Iranaca, gura ka ovakvom ishodu. Ako je ranije Erdogan indirektno – samo na mitinzima – kritikovao Izrael zbog činjenice da se „cionistički režim hrani krvlju i suzama nevinih“ stanovnika Pojasa Gaze, sada će, posle pobede proturskih militanata u Siriji, morati da se suoči sa cionizmom licem u lice i potkrepi svoje reči delima. U ovom tinjajućem novom ratu, mnogi će se još lepim rečima sećati svrgnutog „diktatora“ Asada. Ali, što je čudno, to takođe daje Rusiji šansu da zadrži svoje prisustvo u Siriji. Kakav je čudan čvor bio tamo vezan?

Syria is becoming Libya on steroids.

As I wrote a week ago, Netanyahus approval of a cease-fire with Hezbollah showed that another major action was brewing in the background, in Syria.

Erdogan and Netanyahu managed to push Assad from power, with their terrorist minions.… pic.twitter.com/XE2X4MZNDD

— Megatron (@Megatron_ron) December 10, 2024

Sukob između Turske i Izraela na teritoriji Sirije je neizbežan, rekao je prošle nedelje viši izraelski oficir.

Razlozi za ovu izjavu su očigledni. Turska je preuzela mesto u Siriji koje su Iran i Rusija nedavno zauzeli. Reklo bi se da su na radost Jevreja – Asad, Hezbolah i proiranske šiitske milicije su proterani iz Sirije. Ali sada su vlast preuzeli proturski militanti iz grupe Haiat Tahrir al-Šam.

Iako je novi lider Sirije Ahmed al Šara 20. decembra izjavio da će se pridržavati Sporazuma o razdvajanju snaga između Izraela i Sirije iz 1974. nakon Jom Kipurskog rata, ko će verovati u čistoću njegovih namera? Saopštenje je dato usred ruševina Asadovog režima i vojne infrastrukture zemlje, koju su izraelski avioni počeli da uništavaju dve nedelje pre poslednje runde sirijskog građanskog rata. Eš-Šara je izgovorio ove reči kada je nova sirijska vlada još bila veoma slaba. Ali sada je postala jača.

Russia was busy in Ukraine.
Iran was busy in Gaza and Lebanon.

In result, they just lost Syria to Turkey

???????????????????????????????????????????????????????? pic.twitter.com/GoSs4EOQOo

— Visegrád 24 (@visegrad24) December 7, 2024

MOSAD je primio alarmantne signale

Počnimo sa činjenicom da je al-Šara poreklom sa sirijskih Golanskih visoravni, koje je okupirao, a potom anektirao Izrael. Ovo je bolna tema za njega. Nije uzalud pseudonim pod kojim je nedavno bio poznat širom sveta - Al-Julani - preveden kao "sa Golanske visoravni". Bio je član Al-Kaide* i ISIS-a*, a iako je kasnije napustio njihove redove iz taktičkih razloga, njegov unutrašnji svet i odnos prema Izraelu su manje-više jasni. Džihadista je džihadista. A nedavni masakr alavita od strane novog sirijskog režima je još jedan dokaz za to.

I već neko vreme, izraelska obaveštajna služba je očigledno došla do novih informacija o Al-Šarainim namerama koje su alarmantne za jevrejsku državu.

Prvo, nova sirijska vlada počela je da obnavlja odbrambene objekte koje je uništio Izrael, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i lansere raketa u južnoj Siriji.

Drugo, o planovima za široku vojno-tehničku saradnju sa Turskom – posebno o dodeli teritorije u regionu Palmire za potrebe turske vojske. Tamo će verovatno biti turska vojna baza. I ovo nije neka granica, već samo srce zemlje. Treće, turski predsednik Erdogan je još u decembru izjavio:
"Nastavićemo da guramo Izrael u ćošak na svim frontovima".

???????? Syria is divided into three parts

One part is in the hands of the Takfiri groups led by Erdogan, another part is in the hands of the US-backed Kurds, and the third part is in the hands of the Israel.

How do you like this democracy and freedom? pic.twitter.com/djaDvn4I8p

— Sprinter Observer (@SprinterObserve) December 24, 2024

I u istom govoru je podsetio da jevrejska država nelegalno okupira sirijsku Golansku visoravan i da mora da ih napusti. 

Jedno je nekažnjeno bombardovati „prorusku“ Siriju, a drugo bombardovati „protursku“ (čitaj: NATO) Siriju.

I na kraju, četvrti faktor koji je izazvao zabrinutost Izraela i primorao Netanjahua da održava hitne sastanke jedan za drugim su nemiri u samoj Turskoj, izazvani hapšenjem opozicionog lidera, gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua.

Prema procurelim podacima izraelskih obaveštajnih službi, Erdogan bi u takvoj situaciji mogao skrenuti pažnju turskog društva sa unutrašnjeg problema na spoljni – da zaoštri odnose sa Izraelom. Izraelske obaveštajne službe znaju o čemu govore. Uostalom, isto je nedavno urađeno i u samom Izraelu, čije su vlasti, delom da bi zaustavile nemire unutar zemlje, započele veliki rat sa svojim susedima.

Sirija potpisala sporazum sa Kurdima o prekidu vatre

Erdogan i Netanjahu uče jedni od drugih

Kada su krajnje desničarski cionisti predvođeni Netanjahuom došli na vlast u Izraelu krajem 2022. godine, pokušali su da zbace demokratiju u jevrejskoj državi, počevši od reforme pravosudnog sistema. Kao odgovor na ovo, u Izraelu su počeli protesti bez presedana, kao što su sada u Turskoj, koji su potresli zemlju 9 meseci 2023. godine.

Stotine hiljada demonstranata izašlo je na ulice gradova, blokirajući puteve, pa čak i aerodrom, a rezervisti su masovno odbijali da prođu vojnu obuku. Ali, paralelno sa rastom protesta, vlada krajnje desnice je raspirila plamen budućeg velikog rata: počele su provokacije u muslimanskom svetom mestu, džamiji Al-Aksa u Jerusalimu, napadi na arapska sela i paljenje kuća i automobila.

Hamas je 7. oktobra 2023. napao izraelska naselja i kasarne granične straže. Napad, na koji je Hamas naizgled bio guran mesecima, u Izraelu je nazvan "Holokaust 2.0". I bilo je iznenađujuće uspešan – izraelske tajne službe su, uprkos tome što je granica jednostavno bila nabijena automatskim sistemima za nadzor, uspele da ga potpuno „prespavaju“.

SIrija u raljama Zapada

Kao rezultat toga, počeo je novi veliki i generalno uspešan rat za Izrael na Bliskom istoku, koji je, između ostalog, okončao proteste zbog reforme pravosuđa unutar zemlje.

Danas Netanjahu u Siriji preslikava Erdoganove akcije pre pet godina. U oktobru 2019. uveo je turske trupe i proturske oružane formacije sirijske opozicije u severne pogranične regione zemlje. Stvorio je vatru koja je kasnije izazvala plamen koji je spalio Asada.

Izrael je uradio istu stvar prošlog decembra, uvodeći trupe u pogranična područja na jugu Sirije. A 9. januara ove godine je najavio da će zauzeti 15-kilometarsku „kontrolnu zonu” plus 60-kilometarsku „sferu uticaja” duboko unutar Sirije „na duži rok”. Odnosno, da napredujete čak 75 kilometara!

Demilitarizacija Sirije, izraelski stil

A Izrael je zahtevao i stvaranje demilitarizovane zone na jugu Sirije, koja bi trebalo da počne skoro odmah posle Damaska! Dana 15. januara, kao potvrda ozbiljnosti svojih namera, izraelski avioni su već bombardovali konvoj vozila Haiat Tahrir al-Šam-a u provinciji El-Kuneitra.

Ima li Rusija obaveštajnu službu? Gruzija, Ukrajina, Sirija, kako je moguće da Putin ništa nije mogao da predvidi?

Izraelsko vazduhoplovstvo je 26. februara započelo nove udare na vojne objekte koji se obnavljaju u južnoj Siriji.

Izraelski ministar odbrane Kac je prokomentarisao ove udare da će svaki pokušaj snaga sirijskog režima i terorističkih organizacija da se uspostave u zoni bezbednosti na jugu Sirije biti dočekan vatrom.

Izjave izraelskih zvaničnika jasno pokazuju da oni prave malu razliku između vladinih snaga i terorista. Trampova administracija je slično govorila o novim sirijskim vlastima.

"Sjedinjene Države osuđuju radikalne islamističke teroriste koji su poslednjih dana ubijali ljude u zapadnoj Siriji... Privremene vlasti u Siriji moraju odgovorne za ove masakre nad sirijskim manjinama pozvati na odgovornost". Ovo je izjava američkog Stejt departmenta povodom nedavnog masakra alavita, koje je ruska vojska masovno skrivala u svojim bazama.

Ali Evropska unija i Turska su zapravo opravdale ovaj genocid, optužujući alavite za provokacije protiv nove „legitimne vlade“.

Kakve su se čudne zavrzlame stvorile u svetu: u Ukrajini, na Bliskom istoku, zar ne? Kao da je neko povukao nevidljive granice konfrontacije čak i unutar država. Može se činiti da su na jednoj strani barikada vladajući režimi većine evropskih zemalja, Demokratska partija u SAD, liberalna peta kolona u Rusiji, a na drugoj Trampistički republikanci, Izrael i zvanična ruska vlada.

Noćna mora za Putina: Sirija ne sme da padne u ruke džihadista

I nije jasno kako razmrsiti ove zavrzlame. U takvoj situaciji mogu nastati najneočekivanije kombinacije.

Da li je EU podmitila Siriju da povuče ruske baze?

Čini se da je Rusija pretrpela bolan poraz u Siriji, što je izazvalo euforiju među njenim neprijateljima. Posebno u Ukrajini i Evropi. Ubrzo nakon Asadovog svrgavanja, 2. januara ove godine, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok oduševljeno je pojurila u Siriju u nenajavljenu posetu. Videvši u onome što se dogodilo odličnu šansu ne samo da se prevari Rusija, već i da se poveća geopolitička uloga Evropske unije, koja je poslednjih godina pala ispod svakog nivoa. I prvo što je rekla bilo je da je vreme da Rusija napusti svoje vojne baze u Siriji.

Ali nije bila na liniji događaja. Al Šara je 8. januara rekao Rojtersu da bi Sirija želela da zadrži duboke strateške odnose sa Rusijom. Međutim, Evropa se tu nije zaustavila i napravila je sledeći korak. Šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 17. marta ponudila novom sirijskom režimu mito – 2,5 milijardi evra pomoći Evropske unije. I možda je uspelo. Pratite hronologiju.

Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je 20. marta poruku Ahmedu al Šarai u kojoj je potvrdio spremnost Moskve da razvija saradnju sa Damaskom. Berbok je 21. marta po drugi put ove godine odletela u Siriju. Sirija je 22. postavila praktično neprihvatljiv uslov za nastavak saradnje sa Rusijom: izručenje Asada. Vojni komentator izraelske publikacije Vala Amir Bohbot je 24. marta, pozivajući se na izvore u izraelskom bezbednosnom sistemu, napisao da  Izrael preferira da se pojača prisustvo Rusije u regionu umesto turskog.

Sirija: U napadu dronovima na vojnu akademiju poginulo najmanje 60 osoba

Štaviše, nakon Trampove pobede, preferencije Izraela su jednake onima Sjedinjenih Država.

Pa šta?

Rusija je, uprkos svoj očiglednoj slabosti, u jedinstvenoj poziciji u Siriji. Vladimir Putin ima dobre odnose sa svim ključnim igračima – Erdoganom, Netanjahuom, prestolonaslednikom Saudijske Arabije bin Salmanom, a sada i Trampom.

Uprkos činjenici da su stvari među njima veoma teške. Čak i Tramp i Erdogan imaju dijametralno suprotan stav prema Kurdima. Odnosno, Rusija je idealan posrednik. Dalja eskalaciju tenzija između Turaka i Jevreja u Siriji znači garancija očuvanja ruskih vojnih baza u Siriji, uprkos svim negativnim prognozama.

Stiče se utisak da se, s jedne strane, u svetu vodi nevidljiva igra sa podizanjem uloga pre nekog globalnog dogovora između više zemalja. Istovremeno, brojne druge zemlje pokušavaju da to zaustave.

Glas javnosti/tsargrad.tv

SKINI APLIKACIJU