MIR NA BLISKOM ISTOKU - SAN ILI JAVA
Autor: Glas javnosti
Rat na Bliskom istoku će se nastaviti, na ovaj ili onaj način, jer je u pitanju nepomirljivo, eshatloško neprijateljstvo Izraela i Irana, koji će trajati sve dok jedna strana ne bude potpuno uništena, smatra geopolitički analitičar Hadi bin Hur
Položaj premijera Benjamina Netanjahua u izraelskom društvu značajno se promenio nakon neuspešnog 12-dnevnog rata između Irana i Izraela, koji je započeo 13. juna. Ni pre toga, njegov rejting nije bio sjajan.
Ali, sa svakom iranskog raketom ispaljenom na Izrael, njegov rejting je nezadrživo opadao. "Netanjahu to još ne zna, ali on je već politički mrtav", piše geopolitički analitičar Hadi bin Hur za sajt "Fondacija strateške kulture".
Neke paralele se nameću same od sebe, poput one sa britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom. Čerčil je, međutim, dobio rat, Netanjahu ga je izgubio. Ali, bilo kako bilo, nastavlja Bin Hur, Netanjahu će stalno podsećati iračko telo na užase rata sa Iranom, a to je ono što će Izraelci želeti da što pre zaborave.
"U tom smislu, paradoksalno, za Netanjahua bi bila bolja opcija da nastavi rat, koji je već naneo štetu njegovom rejtingu, nego da se suoči sa posledicama trajnog mira: sa gubitkom vlasti i penzionisanjem, što će, verovatno, dovesti do pokretanja sudskih postupaka protiv njega, i u Izraelu i u inostranstvu", nastavlja ovaj geopolitičar.
To Netanjahua dovodi u poziciju sličnu onoj u kojoj se već nalazi onaj koji se na Zapadu još uvek predstavlja kao "predsednik Ukrajine" – Vladimirom Zelenskim. Rat je, za obojicu, čak i po cenu užasnih razaranja i žrtava, jednostavno bolja opcija.
Trampov preobražaj iz ratnohuškačkog jastreba u goluba mira
Potom je na scenu uskočio američki predsednik Donald Tramp. Kako primećuje Bin Hur, "nakon što su se američke baze u Kataru i Iraku, tokom večernjih 23. juna i ranih jutarnjih sati 24. juna, intimno upoznale sa iranskim raketnim programom, Tramp je iznenada razvio neodoljivu potrebu da sebi obezbedi Nobelovu nagradu za mir".
Desilo se nešto naizgled neobjašnjivo: "Ratnohuškački jastreb Tramp, bukvalno preko noći, transformisao se u nežnog goluba mira. Ako možemo verovati izveštajima Rojtersa, Asošijejted presa i Njujorkera, inicijativa za uspostavljanje prekida vatre zaista je potekla od Trampa..."
Evropska unija je, što se od nje i očekivalo, pozdravila prekid vatre.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovio je stav Moskve o neophodnosti okončanja neprijateljstava između Izraela i Irana i izrazio oprez u pogledu održivosti prekida vatre.
Ko još veruje SAD
Kakva je onda sudbina mira na Bliskom istoku?
Kako podseća Bin Hur, iz pesimizma Kremlja jasno je da je Moskva potpuno svesna da Iran, nakon iznenadnog i masovnog izraelskog napada 13. juna, koji se dogodio samo dva dana pre zakazane nove runde indirektnih diplomatskih razgovora Irana i SAD, više ne može da veruje nikakvim izraelsko-američkim obećanjima.
Zapravo, spremnost Netanjahua i Trampa da koriste diplomatske inicijative kao oružje u vojnom sukobu sa Iranom je i očigledna. Iran pri tom ne dovodi u pitanje kredibilitet Rusije. Ali, kao što zaključuje ovaj analitičar, Teheran više ne može sebi da dozvoli da ozbiljno shvati "pozitivne signale" koji dolaze iz Vašingtona i Tel Aviva, a to je je lekcija koju je Moskva već davno naučila, doduše, na nešto teži način.
Rat na Bliskom istoku će se, dakle, nastaviti, na ovaj ili onaj način, jer je u pitanju nepomirljivo, eshatloško neprijateljstvo Izraela i Irana, zaključuje Bin Hur, koji će trajati sve dok jedna strana ne bude potpuno uništena.
Što se tiče Kine, ona je reagovala uzdržanim, pažljivo formulisanim diplomatskim porukama, pozivajući obe strane na deeskalaciju i dijalog.
Kineski zvaničnici su se pozvali i na Povelju UN i jasno osudili kršenje iranskog suvereniteta. Ali, u kineskoj kulturi to je stvar mudrosti i uzdržanosti. Kina je mnogo više rekla onim što nije rekla glasno.Osim toga, analitičari sa Bliskog istoka smatraju da Tramp koristi krhko primirje kao sredstvo pritiska na Kinu. U objavi na društvenoj mreži Trut sošual, Tramp se obratio Pekingu ciničnom i prezrivom opaskom: "Kina sada može da nastavi da kupuje naftu od Irana. Nadamo se da će kupovati dosta i od SAD."
Zar ova ucena nije očigledna, dodaje Bin Hur.
Vašingtonska diplomatija laži
Izrael je, očigledno, iskoristio diplomatske razgovore u Omanu kao dimnu zavesu da pokrene iznenadni napad na Iran. Nakon toga, i Tramp je pokušao da prevari Teheran. Prvo je najavio da će "dati Iranu još jednu šansu", kako bi 22. juna naredio napad na iranska nuklearna postrojenja.
Ipak, sve ove akcije Netanjahua i Trampa možemo opisati kao neuspešne. Izrael je pretrpeo udarac od kojeg se zadugo neće oporaviti. Snimci uništenih izraelskih gradova preplavili su medije i naprosto se nisu više nisu mogle ignorisati ni gurati pod tepih.
Nešto slično se desilo i Trampu, čiji je politički rejting takođe postao žrtva iranskih raketnih udara, i to ne samo onih usmerenih na američke vojne baze, što je izazvalo nagli preobražaj u goluba mira. Podsetimo se da je Tramp obećavao "apsolutnu bezbednost".
Prema anketama, 56 odsto Amerikanaca se protivilo američkim napadima na Iran. Što je još gore po Trampa, američki mejnstrim mediji, poput "Vašington posta", "Njujork tajmsa", Si-En-Ena ili "Aksiosa", objavili su obaveštajne procene koje pokazuju da je uspeh Trampovih vazdušnih napada na iranske mete bio, u najboljem slučaju, veoma ograničen, ili "veoma skup neuspeh".
Trampu nastavak rata protiv Irana više nije u interesu. Ipak SAD će iskoristiti primirje da naoružaju i ponovo opreme Izrael.
Što se tiče Teherana, jasno je da Iran više nema razloga da veruje u primirje. "Pragmatični Teheran će", procenjuje ovaj analitičar, "na to odgovoriti ubrzanjem proizvodnje raketnih sistema koji su se pokazali najefikasnijim u probijanju izraelske odbrane".
Iran će se u tome oslanjati na pomoć Rusije i Kine. Osim toga, on je geografski mnogo veći od Izraela: gustina naseljenosti Izraela je 445 ljudi po kvadratnom kilometru, u Iranu ona iznosi svega 54.
Činjenica je, međutim, da je ovaj rat prošao loše po Izrael, dodaje italijanski geopolitičar Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine", samo zato što "Netanjahu nije na vreme shvatio razliku između Irana, zemlje od 90 miliona stanovnika, i onih nekoliko Palestinaca, koje masakrira decenijama".
Drugim rečima: nastavak rata između Irana i Izraela je samo pitanje vremena. Ali, o tome je u Tel Avivu trebalo da se razmišlja pre pokretanja agresije na Iran.Paralelno s tim, odvija se i nevidljivi rat, protiv službi Mosada u samom Iranu. Iran je do sada pokazao da je sposoban da veoma uspešno sprovodi uspešne kampanje takozvanog asimetričnog ratovanja.
Osim toga, Iran ima veoma moćne saveznike – Rusiju i Kinu. Izrael ima samo jednog – SAD, oslabljene unutrašnjim krizama, čija je vojna moć već ozbiljno poljuljana.
Glas javnosti /U01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
