FSB obelodanila dokumente o Hitlerovom samoubistvu
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Federalna služba bezbednosti Rusije skinula je oznaku tajnosti i objavila nova arhivska dokumenta koja se tiču okolnosti samoubistva vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera pre 80 godina.U objavljenim dokumentima navode se podrobne informacije o tome šta se dešavalo u bunkeru Hitlera pre i posle samoubistva nacističkog firera.
Hitler je okončao život 30. aprila 1945. godine u Berlinu opkoljenom od sovjetskih trupa.
Poslednji dani Trećeg Rajha
Berlinska ofanzivna operacija otpočela je 16. aprila 1945. godine, a već 21. aprila jedinice Crvene armije ušle su u severoistočno predgrađe Berlina. Zauzimanje prestonice Trećeg rajha u aprilu 1945. i slom nacističke Nemačke bili su kulminacija Velikog otadžbinskog rata.
Jedinice Crvene armije su 30. aprila 1945. godine započele borbe u delu vladine četvrti i imperijalne kancelarije, u podzemnom utočištu (bunkeru firera), u kom se skrivao kancelar Rajha Adolf Hitler sa svojim okruženjem. Tog dana je nacistički firer sa svojom suprugom Evom Braun izvršio samoubistvo.
Prvog maja Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels sa suprugom Magdom, koji su se nalazili u istom bunkeru, takođe su okončali život, prethodno ubivši svoje šestoro dece. U noći 2. maja svi koji su ostali u bunkeru firera, nacistički rukovodioci na čelu sa visokim oficirom Rajha Martinom Bormanom, lično obezbeđenje Hitlera i posluga pokušali su da u nekoliko grupa pobegnu iz okruženja. Mnogi koji su u tom bekstvu učestvovali su ili poginuli (uključujući Bormana), ili su ih zarobile jedinice Crvene armije.
Pred juriš na Berlin sovjetski organi državne bezbednosti organizovali su potragu za nacističkim ratnim zločincima.
S tim u vezi u Berlinu je pri Upravi za kontraobaveštajni rad SMERŠ (*Smrt špijunima) Prvog beloruskog fronta bila osnovana Centralna obaveštajna služba kojom je rukovodio zamenik načelnika UKR SMERŠ Prvog beloruskog fronta general-major Grigorij Meljnikov.
Radne grupe SMERŠ-a uhapsile su nekoliko lica iz Hitlerovog bliskog okruženja.
Među njima su bili komandant odbrane Berlina general artiljerije Helmut Vajdling, lični pilot Hitlera i komandir vladine eskadrile Hans Baur, načelnik Imperijalne službe bezbednosti (obezbeđenje najviših državnih i partijskih funkcionera) Hans Ratenhuber, lični predstavnik Ratne mornarice pri Hitlerovom štabu viceadmiral Hans Fos, načelnik Centralnog sektora odbrane Berlina Vilhelm Monke, viši sobar firera šturmbanfirer Hajnc Linge, Hitlerov lični ađutant Oto Ginše i drugi.
Hitlerovo samoubistvo
Petog maja 1945. godine u bašti Imperijalne kancelarije saradnici UKR SMERŠ 79. Streljačkog korpusa Treće vojne armije Prvog beloruskog fronta u jami nastaloj od avionske bombe pronašli su ugljenisana tela muškarca i žene. Tela su se nalazila tri metra od ulaza u sklonište, a bila su prekrivena slojem zemlje.
Osmog maja 1945. godine bila je završena sudsko-medicinska istraga ekspertiza tela muškarca, za kog se pretpostavljalo da je Hitler. Eksperti su, između ostalog, pažljivo proučili “vilicu s velikim brojem mostova, krunica I plombi”. Desetog maja 1945. Ispitana je Kete Hojzerman, pomoćnica Hitlerovog ličnog zubara, profesora Huga Blaškea. Jedanaestog maja 1945. dao je iskaz zubni tehničar Fric Ehtman koji je pravio zubne proteze za Hitlera.
“Hojzerman i Ehtman su bez dvoumljenja priznali da vilice pripadaju Hitleru”, ističe Centar za veze sa javnošću FSB-a.
Ubrzo su svi zarobljeni u Berlinu smešteni u vojni logor za zarobljenike u poljskom gradu Poznanju, a odatle je većina od njih prevezena u Moskvu radi razjašnjavanja Hitlerovog samoubistva i lokacija drugih nacističkih lidera.
Pripadnici vojne kontraobaveštajne službe uspeli su da prilično precizno rekonstruišu događaje koji su se odigrali u „Firerbunkeru” od 20. do 30. aprila 1945. godine i utvrde okolnosti Hitlerovog samoubistva.
„Linge je, prema svedočenju ranije uhapšenih pojedinaca iz Hitlerovog najužeg kruga, bio prvi od onih koji su ušli u Hitlerov stan nakon njegovog samoubistva“, dodaje Centar za odnose sa javnošću FSB.
Imitacija junaštva
Na saslušanju 11. maja 1945. šef Službe bezbednosti Rajha Ratenhuber je svedočio:
„U 16 časova 30. aprila 1945. godine, nakon što sam proverio stubove, došao sam u Firerovo betonsko sklonište. Šturmbanfirer Linge me je obavestio da Firer više nije živ i da je on, Linge, danas izvršio najteže naređenje u svom životu“.
Prema rečima saslušanog, na osnovu razgovora je došao do zaključka da je 10 minuta nakon Hitlerovog samoubistva Linge pucao u njega. Centar za odnose sa javnošću FSB je primetio da je Linge time želeo da „veliča Hitlerovu smrt“.
Linge je dva dana nakon što je dovezen u Moskvu 16. decembra 1945. godine, napisao svojeručno priznanje o događajima uoči kapitulacije nacističke Nemačke koji su se odvijali u Hitlerovom bunkeru.
U svom svedočenju, Linge je tvrdio da su on i Borman umotali Hitlerovo telo u ćebe da bi ga kasnije izneli u park. Zatim je i telo Eve Braun preneto tamo.
Kasnije, 29-30. decembra 1945, Linge je napisao svoje svedočenje „Dodaci pitanju Hitlerovog samoubistva”.
Linge je posebno ukazao na razloge koji su Hitlera podstakli da izvrši samoubistvo: „1) bilo je potpuno besmisleno nastaviti borbu, 2) Hitlerov strah od pokušaja da pobegne iz Berlina, 3) Hitlerovo loše fizičko stanje, koje više nije moglo da izdrži bilo kakve teškoće, kao i megalomaniju, koja nije dozvolila Hitleru da se pokloni pred pobednikom.”
Dalje, Linge navodi da Hitlerov dvojnik nije mogao da izvrši samoubistvo jer: „1) Hitler nije imao dvojnika, 2) Hitleru je bilo nemoguće da napusti prostorije, pošto je postojao samo jedan izlaz iz prostorija“, primetio je Linge.
FSB naglašava da je Linge više puta razjašnjavao svoja svedočenja.
U avgustu 1948. Linge i Ginše su pušteni iz zatvora i do jeseni 1949. bavili su se „književnim” radom, prisećajući se službe u Hitlerovoj pratnji.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
