ISKREN INTERVJU Ana Pejić: Evo zašto sam u izbornoj trci, odričem se novca

Ana Pejić i majke nestalih beba ušle su u izbornu kampanju bez novca od države. Pojaviće se kao Grupa građana "Otete bebe Ana Pejić", a pod sloganom - Ustajemo ili nestajemo!

Za "Glas javnosti" objašnjava zašto je udruženim snagama majki i očeva koji o sudbini svoje dece ne znaju ništa, borbu podigla na viši nivo i mučnim radom uspela da uz pomoć običnih ljudi kojima je bitno da se istina čuje, prikupila potpise i spremna je da izađe na izbore zakazane za 3.april.

Način na koji se Grupa građana Otete bebe Ana Pejić bori dokazuje koliko su uporni u nameri da se bebi afera napokon reši. Kako bi dokazali svoju želju za pravdom, rešili su da se odreknu novčane naknade koja im je po zakonu namenjena za političku kampanju i time su ostavili novac u budžetu Vlade Srbije.

SLAVIMO SVETU TEODORU! Običaji nalažu da muškarci treba da urade ovo svojim ženama

Ana Pejić, žena, borac, a pre svega majka čija beba je nestala avgusta meseca 1988. godine. Ana je žena koja se bori da svoje dete pronađe, jer zna da je negde živo. Oteto iz utrobe majke i predato onome ko je za to verovatno dao velike novce.

Njena borba počinje 2015. godine kada je odlučila da se sa svojim bolom susretne licem u lice i tada shvata da se život sa njom poigrao i da su sve slutnje koje je godinama zakopavala duboko u sebe zapravo bile poziv duše na ustanak, ono šesto čulo koje je pozivalo na buđenje. Od tada kroz sve moguće izvore, na sve moguće i nemoguće načine kreće u borbu protiv vetrenjača.

- Muka nas je naterala da uđemo u političku borbu. Nijedna politička opcija nije imala želju da reši bebi aferu i  pomogne roditeljima. Zato smo rešeni da uđemo u parlament, kako bi doneli zakonske norme po kojima će se vršiti istrage o nestalim bebama. Moramo otvoriti arhive, a za to su potrebni zakoni. Naša namera nije da osvajamo vlast već da menjamo nas i da rešavamo ono što nas muči. Uz nas nisu samo roditelji nestale dece, priključili su se i roditelji autistične dece, invalidi, ljudi koji ne mogu u ovom sistemu da dođu do izražaja i nemaju dalje kud. Moramo se boriti - kaže Ana Pejić.

SEĆANJE JEDNE SRPKINJE: Dan kada je gorelo nebo i POČELO UBIJANJE SRPSKE DECE

Naša sagovnrica navodi da nema nameru da odustaje, jer ova afera mora da se dovede do kraja, mora se dati odgovor kako bismo stavili tačku na taj zločin. Mora se raščistiti sa prošlošću kako bi se postavili temelji na zdrave noge za buduća pokolenja.

- Kako bi građanima Srbije dokazali koliko nam je ovo važno, doneli smo odluku da odbijemo novac zbog kojeg većina ulazi u politiku. Iz tog razloga nas nema na reklamama, u plaćenim emisijama ili bilbordima. Pojavljujemo se isključivo u medijima koji nas besplatno emituju - objašnjava.

Ana bebi aferu objašnjava kao kompleksnu stvar koju retko ko razume i iz svog iskustva pokušava da pomogne i drugima.

- Kada sam shvatila da sam i ja u tome i da sam prevarena, u razgovoru sa raznim ljudima dolazila sam do odgovora da je to sramno, da treba rešiti i promeniti. Ni dan danas nema čoveka koji bi takvoj borbi rekao stoj. Međutim, kako to da nešto za šta svi kažu da treba da se reši ne dobija epilog. Šta je kočnica koja ne dozvoljava da ova borba dobije svoj kraj? Kada sam počela svoje istraživanje, to je bilo nekako u potaji. Dolazila sam do ljudi koji su počeli da rešavaju bebi aferu, pa kada su već počeli, zašto nisu završili!? Ko je tada bio na vlasti, koji su ljudi sedeli u foteljama, koji su doktori, policajci, novinari, emisije bile, koje majke i gde su one sada... To je trajalo godinama dok nisam sklopila kockice i napravila taj mozaik. Jedan deo te priče je iznesen u javnost, jedan nije, čeka pravo vreme - tvrdi.

Ono što je jako bitno znati, kao savet ljudima koji kreću u potragu je to da se jmbg broj ne menja. Taj broj Anu je prenuo iz sna u kojem je bila zarobljena svih onih godina dok se nije osnažila na pokret i naterao je da razmisli.

- Kada se u policiji ukuca jmbg broj nekog lica koje je, na pr, preminulo, svakako će izaći njegova slika i pisati da je osoba preminula. Kada se ukuca broj mog deteta ne izlazi apsolutno ništa. Zašto ne piše da je umrla, kao sto kažu da jeste? To je posebna baza podataka u koju mi ne možemo da uđemo. Najčešće, krađa beba odvijala se na sledeći način. Kada majka rodi dete koje je živo i privije ga sebi na grudi, vidi ga, podoji, a ono umre u naredna dva dana, najčešće noću, kada ta majka ode da proveri dokumenta neretko piše da je dete mrtvorođeno. To je jedna strašna i poražavajuća istina koja boli te žene jer su one bile svesne i tako napravljene ludima kada im kažu da to nije tačno. Ako sretnete takvu laž u dokumentu, to je znak da nešto nije u redu i da treba nastaviti istraživanje - sumira Ana Pejić.

TRAGEDIJA PREKO PUTA TVRĐAVE U BANJALUCI: U bašti kafića pronađeno telo, uzrok smrti NEPOZNAT

Kako kaže, do 2006. godine bilo je moguće videti razne nivoe tih dokumenata. Posle 2006. programi su promenjeni i sada se neki ljudi ne vide. Upravo to je trag koji mi pratimo. Svako lice koje naiđe na ovakav problem, ima problem.

Anketni odbor, koji je baš te 2006. formiran u Skupštini kako bi pomogao rešavanje bebi afere, potpomogao je tu promenu programa. Da bi ironija bila veća, isti ti ljudi, članovi anketnog odbora dobili su pristup nivoima koji su za njih zatvoreni, o svojoj deci, i tada je zataškana afera. Ti isti ljudi prihvatili su novi zakon o nestalim bebama.

Na pitanje koliko se ljudi javlja Ani i koliko često odgovor koji sam dobila glasi - konstantno.

- Svakog dana, u svako doba nešto se sazna, otkrije, neko se zapita, posumnja i mnogo je ljudi koji kreću u borbu, shvatajući da su obmanuti. Uz te ljude, javlja se i mnogo svedoka. Moj savet roditeljima koji se sada uključuju u bebi aferu je da sakupljaju dokumenta i sačekaju, jer se bliži vreme istine. Novi su, neupućeni i treba vremena. Ne smeju biti namagarčeni, ne smeju verovati nakaradnom zakonu koji će ih dovesti do kraja puta bez početka, koji će ih osuditi da doživotno ne smeju tragati za svojom decom.

Koje su godine bile najkritičnije u Vašem dosadašnjem istraživanju o bebi aferi?

- Po mom mišljenju, najkritičnije godine su sedamdesete jer je u tom momentu ova afera buknula. Kasnije su to bile od 85. do 89, a onda i devedesete, ratne godine, kada je bebi biznis bio u cvatu. Nadalje, to se stišava i počinje stidljivijom putanjom da se čas uspinje čas silazi, ali nažalost, ne prestaje.“

PREMIJERA U PONEDELJAK: Balet „So zemlje“ posvećen kapetanu Miši Anastasijeviću

Da li se to događa i danas suvišno je pitanje, jer da bi nešto prestalo, mora da bude osuđeno. U ovoj aferi još niko nije optužen, a kamoli osuđen.

Postavlja se pitanje zašto su i dalje vrata porodilišta blindirana? Zašto i danas porodilja mora biti udaljena od svega i poslušna "bolesnica" kada porođaj, samo donošenje bebe na svet nije bolest. Zašto porodilišta nisu mesta veselja? Zbog čega i danas vrata porodilišta ne može da otvori svako? Zašto je porodilište tvrđava u tvrđavi!?

Šta je ono što je vodilo ljude koji su preprodavali decu, koja je cena bila svega i šta je ono što ih je u tome držalo?

- Nije novac ono što je najčešće vodilo ovu mafiju. Moć je bitna. A moć je opasna. Novac su imali oni koji su bili visoko na lestvici ovog "društva". Doktor je bio samo produžena ruka koja je obavljala posao za neke benefite. Ceo sistem je tako počivao, a i dan danas tako počiva. Ako si poslušan i ne previše pametan, odličan si kandidat za doktora koji će umazati svoj obraz zarad benefita. Kao i u mnogim drugim sferama, sve je to isti princip. Ti loši đaci, poltroni i ulizice bili su postavljani na visoka mesta koja nikada ne bi dobili da nisu bili podupirani i potkupljivi. Dovoljno glupi, a dovoljno pametni. Nije se išlo ispod načelnika odeljenja. Uglavnom su načelnici bili glavni trgovci, odnosno glavni isporučioci - tvrdi Ana Pejić.

Slučaj iskopanih flaša u sanduku u kojem je trebalo da počiva davno preminula beba koji je ranije uzburkao javnost, još uvek je ostao nerešen. Po Aninim rečima može se smatrati eventualno krivičnim delom, ali je za državu taj slučaj zastareo.

- Mi smo za ovu državu postali jedna lepa priredba, jedan rijaliti koji zabavlja naciju. Tako nas posmatraju - dodaje.

 Ana još priču nije privela kraju iako se nada da je taj dan blizu, ali nesebično pruža pomoć i podršku u borbi svake žene koja kroz isto ili slično prolazi.

SIRENE, BOMBE I NEZAPAMĆENO ZLO! UBIJALI SU NAM DECU! Dan kada je NATO osiromašenim uranijumom počeo BOMBARDOVANJE Srbije i Crne Gore

Mnogo je borbi, protesta, upućenih i primnjenih pisama iz raznih sektora za njima. Mnogo je truda i bola uloženo u ovo. Država se ipak ne otključava po tom pitanju. Iz tog razloga, Ana se odlučila na izbore. Smatra da ne to jedini legitimni način da se bebe, sada već odrasli ljudi "vrate kući".

Cilj je, kako navodi, rešavanje ove afere i kompletna promena sistema i uređenje društva u kojem živimo, odnosno popravka otadžbine. Za sveti cilj, kao što je ovaj, ništa drugo nije ni važno.

SKINI APLIKACIJU